11.

34 7 10
                                    

Ccc....

Nije to trebala da uradi.Izlazi iz kupatila u kom se tusirala.Krenem ka njenoj sobi ali cujem njen jecajuci glas dok prica telefonom sa nekim.Sedi na krevetu.Provirujem da bih mogao da je bolje vidim i cujem.

"Ne mogu ja vise ovde.On me tako nervira a ipak...nebitno."- A ipak?
"Mislim da cu prihvatiti tvoju ponuudu.Da li jos uvek vazi? Dobro.Kad da budem na aerodrumu?Okej...Cao."-prekida vezu i ustaje s kreveta,udjem u sobu i stanem ispred nje dok ona poskoci u mestu stavljajuci ruku na grudi jer se uplasila.

"Ides negde?"- samo sam zeleo da kaze ne.

"Da."

"Gde? Zasto? Kad?"- toliko pitanja a odgovor...

"Ne tice te se."

"Tice me se."

"Ej,ostavi me na miru.,Nemas pravo da me ispitujes.Pomeri se."

"Dobro..."- stiskam pesnicu i vilicu od besa,izlazim iz sobe zalupivsi vrata sto sam jace mogao.

Ume da me izbaci iz takta u sekundi.

Odlazim u moju kucicu i sedim na krevetu,paleci i gaseci upaljac.

Ne moze samo da ode.Ne sada.Sada kad je usla u moj zivot i kad sam se navikao na nju.

Ne znam vise sta mislim a kamoli osecam.

Legnem i zatvorim oci pokusavajuci da ne razmisljam toliko.Ali ona je u mojim mislima cak i kad ne zelim.
"Dejvide oladi malo".-govorim sam sebi.

Nakon nekoliko minuta zaspim.

~~~~○~~~~~○~~~~~○~~~~~○~~~~~○~~~

Budim se u 3 sata ujutru.Covece! Kako sam toliko spavao?!

Brzo izadjem napolje,uzimam motor i krecem ka Klarisinoj i Melinoj kuci.

Stizem uskoro,ostavljam motor i kacigu.Ulazim unutra.

Samo se nadam da nije otisla.

U svakom filmu je bilo da se ide rano ujutru kad se putuje,tipa oko 4.

Odem do njene sobe,otvorim i vidim mamesten krevet.Otisla je.

Udjem potom u Melinu sobu i vidim da je budna.

"Kad je Klarisa otisla?"

"Pre 10 minuta.Sto?"

Nisam joj odgovorio,samo sam izjurio iz kuce i krenuo na aerodrum.Samo da stignem.

Vozim i razmisljam ...jebote imam neka cudna osecanja kad je ona u pitanju.Uvek.Kad je pogledam,kad se nasmeje,kad me pogleda toliko omrženo da se najezim,kad se ljuti,kad se zbuni jer sam joj isuvise blizu.Toliko je...bez opisa.Prelepa je.

Stigao sam.

Trazim je pogledom ali ne mogu da je vidim.Toliko je ljudi oko mene,a zelim samo nju da vidim.

Bas kad sam pomislio da sam je izgubio,vidm nju. Okrenuta ledjima,trazi kartu za avion.

Potrcim ka njoj da ne pobegne.Bolje da uzmem sve u svoje ruke.

Prilazim joj.Dele nas santimetri.

Kad sam joj dovoljno blizu...uradio sam nesto sto mozda nisam ocekivao.

Okrenuo sam je i poljubio. Dok se jedna ruka nalazila oko njenog struka a druga na njenom vratu.

Moje usne su ljubile njene a ona mi je uzvracala.Ruke je drzala u mojoj kosi.

Taj ukus mente na njenim usnama.Toliko mi se svidja.Zagrizem njenu dodnju usnu na sta osetim njen maleni osmeh.Ahh.

Toliko dugo sam zeleo da je ljubim a plasio sam se da probam.Da je ne povredim.Da ce biti svasta.

Polako sam zaustavio nase ljubljenje i zagrlio je.
Bozeeeeeeee!

Ne verujem da po prvi put imam ovakve osecaje.Po prvi put u zivotu.

Odvajam se i pogledam je.

Gleda u mene kao da ocekuje nesto.Vidim i da je zbunjena mojim postupkom,cak iznenadjena i tuzna.Tuzna? Zasto?

"Nemoj da ides ."- sapnem joj na uvo.

"Zasto...?"

"Trebas mi...ne ide nista bez tebe..."

Samo je uvila svoje ruke oko mog vrata i mirisala moj parfem tako opcinjeno.

"Vidim da mala Klarisa moze da bude i mirna nekad.Da se ne dere i t tera mi inat."- nasmejem se i pogledam provocirajuci na sta me udari u rame.
"Kretenu."

"Mhmm a malopre si ljubila kretena,sta sad?"- opet me je poljubila sto nisam ocekivao.

"Samo nisam htela da se osecas jadno kad te odbijem."- i napravila onaj zavodljibi osmeh.Dovodis me do ludila.

"Aha.Inace jako olako se ljubis sa nekim koga nisi ni videla a poljubio te.Mogao je da bude bilo ko umesto mene. Moao sam dobiti i samar."

"A ja sam znala da si ti."

"Mhm.Kako?"

"Tvoj miris,tvoje ruke,tvoja silueta.Znam."

"Cini mi se da me je neko dosta proucavao."

"Ne. Samo si zapao za oko.A sad moram da krenem na avion."

"Sta?"- gledam je zbunjeno.Ne mozes.

"Salim se.Sta si se odmah snuzdio.Hahahaa."

Uozbiljio sam facu,povukao je ka sebi snazno priblizavajuci lice njenom vratu i uvetu.

"Nemoj tako da se salis. Dobices kaznu ako nastavis."-nakon cega sam napravio osmeh koji pravi kao da nista nisam rekao.Ona je ostala samo tako sa pogledom ka oce nesto da mi kaze a nije.

Ubrzo izlazimo iz prostorije aerodruma.Drzeci je za ruku.Wtf.

#vote🌎
#comm🙈

750☻☻☻

Dosadan Mi ZivotWhere stories live. Discover now