×Prvi put sam bio ovoliko nezan prema nekome.Poljubac u obraz pa izvini! Izvini?!×
Izlazim iz poslednjeg hodnika bolnice ka izlazu kada ugledam dva visoka momka obezbedjenja kako stoje ispred mene.Sta je sad?
"Nesto nije u redu?"- upitam kada vidim da se ne sklanjaju.
"Imamo naredjenje da Vas ne pustamo van bolnice dok se ne oporavite i ne date izjavu o nesreci."
"Mogu li pitati od koga ste dobili naredjenje?"- iznerviran.
"Jedna mlada policajka.Ne pravite probleme i vratite se gde trebate da budete."
Okrecem se nazad dok iskrivim glavu sastrane tako da mi pukne kod vrata a izadje vena od besa.
Krenem uz stepenice preskakajuci po dve i nadjem se u hodniku gde ona stoji i prica sa nekim.
Pridjem joj iz pet koraka i drmnem je prstom po ramenu da se okrene.
"Cao."- govori mi sarkasticno.
"Cao i tebi.A sad mi reci u cemu je tvoj problem?"
"Na sta mislis?"
"Obezbedjenje."
"Treba da primis jos neke lekove i takodje das izjavu o desavanju.Nista ozbiljno.Samo radim svoj posao."
"Tvoj posao nisam ja,kontas mala?"
"Mozda ces postati ako se budes tako ponasao."
Okrece se da bi nastavila razgovor s nekim tipom koji me gleda kao da aam nenormalan.
"Iritirajuci kreten..."- govori malo tise prevrcujuci oci i misleci da je nisam cuo.
"Iritirajuca huliganka."- kazem glasnije sarkasticno da me cuje.Okrece se prema meni da mi nesto kaze ali ja odlazim ne dozvoljavajuci joj ijednu rec.
Odlazim do nekoga od policajaca,dajem izjavu nekih pola sata i celih tih pola sata sam osetio njen pogled na sebi.Iznerviran ali nekako nezan pogled.Pun besa ali ipak sa bar malo ljubavi.O boze o cemu ja mislim.
Potpisujem se na papir,ustajem i krecem ka izlazu.Na trenutak stanem tik pored nje,u sekundi se priblizim negde neposredno kod njenog uveta i vrata govoreci:
"Vidimo se uskoro,mala napasti."
-i samo nestao.
Nasmesio sam se sam sebi pri pomisli da je ostala tamo ukopana i naježena posle mojih reci.Ali jeste mala napast.
{..........}
Vracam se u svoju malenu kucu jer mislim da nece biti neke nevolje iako je bilo zabavno.
Ulazim i krecem ka frizideru da nesto pojedem.Umirem od gladi.
.....Ne...nista nisam ni stigao da kupim ovih dana.Fuck.
U istoj minuti mi stize poruka:
-Oces na veceru kod nas?-
Batina seka.Haha.
-Dolazim.-
Zavoleo sam je ovih dana mnogo.Iako se dugo nismo videli i pricali.
Nisam joj ni rekao da sam bio ranjen da se ne bi brinula.Uvek je bila takva da se ponasa kao da je starija od mene , da se dere na mene i brine kao da sam joj mladji brat.To me idalje nervira.Ali sta mogu.
Legnem na krevet malo da se odmorim ali u mislima mi se samo ona vrti.Jebote.
Moram na jednu brzu voznju.
Odlazim da se izduvam.
{.........}
Kucam na vrata nakon cega mi Mel otvara vrata,daje mi zagrljaj i pusta me unutra.
Ugledam da je samo ona u kuci.
"Nema tvoje drugarice?"- pitam je tako da ispadne kao cista radoznalost.
"Uskoro ce doci.Sta si radio ovih dana? Daj da cujem."
Sedamo u kuhinju za sto.
"Nista posebno.Kao i uvek.Vrzmao se unaokolo.Ti?"
"Posao."
"Lepo..."
Nakon cega oboje ucutimo jer ne zelimo da pocinjemo temu oko proslosti.Tisina je prekinuta zvukovima motora.Dvoje.
"Mora da je ona.Idem da vidim."
Ona je otisla a ja sam ustao i prisao prozoru da vidim.Radoznao.
Ugledam dva motora i dve osobe.Bio sam u pravu.
Klarisa i onaj tip s kim je pricala.Hh.
Odjednom me zanese zanimanje ko je on i osetim mali delic ljubomore kada vidim njihov zagrljaj i njegov poljubac na njenom obrazu.Covece ja joj se nisam priblizio ni za zagrljaj a kamoli poljubac u obraz.
Previse je odbojna prema meni a zato njemu daje paznju ko da je svetac.
Ustvari zasto je mene briga?! Nek rade sta hoce.
Cujem da ulaze nakon cega se brzo vratim za sto.
Ulaze njih dve,Klarisa me pogleda iznenadjeno i iznerviramo nakriveci glavu a potom bacj pogled na moju sestru upitno.
"Veceracu u sobi." kaze odlucno.
"Okej koji je vas problem?"- Mel ce ljuto na to.
"Pa sekice tvoja drugarica me se plasi.Vidis ne sme ni da sedne za isti sto gde sam i ja.I ona je neka policajka."- nasmejem se provocirajuci je.
Naburena baci torbu i sedne naspram mene.
"Sveznajuci."-napravi kezavu facu i prekrati ruke dok me gleda naslonjena na naslon stolice.
Mala ima petlju.
...Tokom veceranja me je dva tri puta dotakla nogom ispod stola izvinjavajuci da je slucajno ali sam znao da je namerno i da me provocira.
U sebi sam samo dobijao ideje sta bih joj sve uradio sad da moja sestra nije ovde.Izbacim sve to iz glave i zavrsavam sa vecerom.
"Bilo bi vreme da krenem.Hvala na svemu."- grleci Mel namignem Klarisi preko.Na sta napravi facu kao da joj je muka od mene.
"Zasto ne prespavas ovde? Jos uvek se brinem da tvoja kuca nije bezbedna.Sem toga sada sam cimerica sa Klarisom,i moja je kuca,delimo troskove."
"Drago mi je zbog toga ali mislim da nije pametno da ostajem.Posebno ako sam nekome na smetnji."
Klarisa me pogleda upitno.
" A ne Mel,ipak se on plasi mene."- ah taj zloban provocirajuci osmeh!
Ostavljam svoju jaknu koju aam nameravao da obucem i odem ali nista od toga.
"Spavam gde i prosli put?"
"Dap.Ja sam vec otisla da spavam,ustajem rano na posao.Vi nemojte dugo budni i nemojte da se poubijate dok mene nema."
Posaljem joj poljubac sa osmehom i okrenem se ka Klarisi.
"Ne gledaj me.Laku noc."
Odjednom me pogodi to sto nece da provede neko vreme sa mnom.Nije ni cudo sto nece posle svega.U pravu je ali ipak...
Potapsa me po ramenu i krene.
Nakon sto me je dodirnula prosao je neki osecaj kroz mene.Neobjasnjiv.
Povucem je nazad.
"Laku noc."- sapnem joj i krenem gore u sobu.
{......}
Lezim u krevetu sa rukama iza glave kada cujem nekoga ispred vrata....
Nadam se da si srecna isamljenaa_😝. Ubila bi me da nisam izbacila.
Izvinite sto me nije bilo,imam previse obaveza.Izbacivacu kada budem nasla vremena.Do tad ostanite uz mene,volim vas.
okruzena_lazima💜
#leave-vote
