"To je Dejvid Grey, zar ga ne poznajes?"- cujem moje ime medju mnostvom ljudi koji su dosli da me gledaju u trci sa motorima.
Gledam kako me gledaju vecina ljudi, a do pre 3 godine me nisu ni znali, ni pozdravljali a kamoli mi se divili.
Izgubio sam roditelje sa petnaest godina u saobracajnoj nesreci.
Koliko se govorilo o tom slucaju , moj otac je bio pijan a tokom voznje je doslo do svadje i gubljenja kontrole te su doziveli nesrecu.
Ja sam te noci bio sa prijateljima na zurku, bas kada su oni poginuli. Proklinjao sam taj dan.
Ljudi su me gledali sa sazaljenjem, mrzeo sam to. Gledali su a niko nije prilazio da me utesi. To su ljudi. Nisu oni ljudi, oni su govna.
Hteli su da me daju u dom ali sam pobegao i sada zivim svoj zivot.
Ne zavisim ni od koga.
Uglavnom mi je okej u zivotu.
Zivim da ga prozivim.
Imam jednu godinu mladju polusestru u Parizu ali se ne vidjamo.
Nebitno.
Ja otkad znam za sebe uvek sam sâm.
Ne treba mi niko.
{.....}
Pocinje priprema za trku.
To mi je pokretnica u zivotu.
Ivica smrti tokom zivota.
Stavljam kacigu, sedam na moj crno-zeleni motor kada cujem startni pucanj.
Krecemo.(ja i jos pet trkaca)
Vozim. Dajem mu punu brzinu, pravim ostre krivine i uzivam u adrenalinu.
{.....}
Hajde....samo jos malo...
To! Ipak sam ja "Dejvid Grey"- car motornih trka.
Opet sam pobedio.
Silazim sa motora, skidam kacigu, zabacujem kosu nazad i gledam kako ljudi aplaudiraju i zvizde.
Pozdravljam se sa guzvom, osecaj je jebeno dobar.
Odlazim po svoj zaradjeni novac i vracam se kad mi prilazi jedna nafurena devojka crne kose sa ljubicastim pramenima.
"Cao, lepotane,ocemo na pice?"
Pokusala je da zvuci zavodljivo.
Nije bilo toliko lepa ali ni ruzna.
"Bilo bi lepo, lepotice."-odgovaram joj.
Voleo sa da izlazim sa devojkama skoro svake noci.Provod, pica,guzva,devojke.
Bio sam kao sto bi devojke rekle "badboy".
Znao sam ponekad i previse da popijem i zavrsim u krevetu sa nekim devojkama.
{.....}
Odlazim u bar sa njom.
Iskreno ne znam kako se zove a nije i da me zanima. Ona je samo tu za provod.
Narucujemo pice i napijamo se.
Svi su oko mene.Lazni drugovi,balavice od devojaka.
Svi su tu da bi bili u mom drustvu.
Glupiramo se, pravimo sranja,ljubim se sa svakom devojkom u baru.
Ne znam vise ni sta radim.
Izlazim iz bara ne bih li uradio nesto sto bi mi ugrozilo zivot iako me nije briga. Moj zivot kao i da ne postoji.
Izlazim i vidim nekog tipa kako ide ka meni.
Izgleda bas neprijateljsk
Idem prema njemu.
"Vidi vidi nije li to gospodin poznati?"
"Taj sam"- pokusavam da budem komicar.
"Cujem da si otisao sa mojom devojkom u bar?!"
"Zavisi. Ne znam koja je tvoja."- nasmejem se.
Nije nista rekao, samo je udario sbojom glavom u moju i poceli smo da se tucemo. Pesnice su samo padale sve dok nije dosla moja ekipa i stala u odbranu nakon cega je on otisao.
Dobro smo se potukli.
Ali znak sam da to nije gotovo
Smejao sam se.
Voleo sam da upadam u tuce, da pravim gluposti i opasnosti.
{.....}
Stigao sam u svoju malu, zabacenu kucicu u kojoj provodim vec 3 godine.
I zadovoljan sam.
Krecem da se tusiram kada mi stigne propusten poziv.
Ulazim da vidim ko je zvao.
Nepoznat broj.
Tako me i zabole.
Verovatno je neko od mojih obozavaoca.
Ubrzo sam se istusirao i legao.
Legao sam i razmisljao kako mi je zivot bas lep i pomalo usran.
Ali sta ces, ti biras kako zivis.
Nasmejao sam se mojim razmisljanjima i recima onog tipa kod bara.
Lezim tako i ubrzo zatvarm oci.
Sutra me ceka ekstreman dan....
