Ubrzo izlazimo iz prostorije aerodruma.Drzeci je za ruku.Wtf.
Ja:" Hvataj."- bacam joj kacigu ali je ona ne stvlja vec je vrti u rukama i gleda."Sta?"
K:"Na cemu sam ja ako sednem na taj motor i odem sa tobom? Sta sam ti ja? Taj poljubac...sta je znacio...?"- znao sam. Uvek se za sve premislja.Nikad nije sigurna.Ali razumem je, sa mnom se nikad ne zna na cemu si.
Stanem ispred nje.Lice naspram lica.
Ja:"Vidi...sve mi je ovo cudno ali...osecam da jednostavno nisam navikao bez tebe cak iako si toliko kratko u mom zivotu.Ne znam sta osecam ali...zelim da budes gde sam i ja."
Okej?? Jesam ja to upravo pricao o svojim emocijama? Ta mala drska smedjokosa devojka bi me naterala i svoje grehe da ispovedam.Boze. Prosao sam rukom kroz kosu i pogledao je dok ona nije mogla da obuzda osmeh na licu.Preslatka je a posto prvi put vidim da se smeje,opazim njene rupice na obrazima.Jebote jel moze jedna devojka da bude ovoliko lepa dok se smeje ,kao ona?
Ja:"Pa...jel ides, "dusice"?-priblizio sam se njenom uvetu i pitao.
K:"Idem, uobrazeni."
Ja:"A sto sam ja sad uobrazen?"
K:"Ne koristi to 'sad' , uvek si bio."-ko grom iz vedra neba. Nasmejala mi se cinicno i sela na motor sa kacigom na glavi.Obozava ona da provocira.Posebno mene.
Sedam ispred nje , ubacim u brzinu i pocnem da vozim u sekundi dok me ona cvrsto drzi oko struka naslonjena glavom na moja ledja.
[.........]
Stajemo ispred njene i Meline kuce i ona silazi sa motora a ja za njom prislanjajuci isti motor na njegovu nozicu da bi mogao da stoji.Prilazim joj.
Ja:" Hoces u setnju veceras?"- pitam jer bi joj se mozda svidelo.Mislim ja ne znam nista o tim stvarima za devojke.Nije kao da sam je imao tako da...Wth nije ni da je sad imam, samo ne zelim da je razocaram.
K:" Ne znam.Moram da vidim sa ocem kada radim,s obzirom da nisam otisla.Javicu ti se."- mhm.Samo ti bezi.Uvek neki izgovor,zna se.
Ja:"Broj?"
K:"Svuda se moze naci broj velikog,poznatog,'lepog' Dejvida Greja.Ne brini."-prevrnula je ocima.
Ja:"Mmmm...mislis da sam lep?"- obuhvatio sam joj struk jednom rukom dok sam joj drugom sklanjao pramenove sa ociju i mazio obraz.Pokusala je da sakrije da joj je neprijatno ali nije uspela dok u jednom trenutku naglo nije skupila obrve i napravila facu kao da nije nista a onda:
"Mhm,,samo sanjaj, majmune."
Odgurnula me je i usla unutra a ja sam ostao sa nekim cudnim osmehom na licu. Seo sam na motor i uputio se svojoj kuci.
Klarisa/pov.
Ulazim u kucu i zahvaljujem se Bogu sto nisam svoj kljuc ostavila Mel.Nije kuci, ne bih mogla da udjem.
Udjem u svoju sobu i pocnem da se raspakivam kada cujem nesto.Krci mi stomak.Nista nisam jela od ujutru do sada.Vec je podne.
Spustim sve roletne u kuci osim jedne tako da ostane tracak svetlosti usred potpunog mraka(vise volim mracnu atmosferu) i uputim se ka kuhinji da napravim bar sendvic.
Vadim sastojke iz frizidera i stavljam na radni kuhinjski deo kad u trenutku cujem otvaranje vrata.Zar tako rano da se vrati?
Ja:"U kuhinji sam,nisam otisla."-vicem joj da me cuje ali ne dobijam nikakav odgovor.Okej?
Nastavim sa pravljenjem sendvica i kada konacno cujem korake blizu mene,bilo je prekasno.Maramica mi biva preko usta dok moje telo slabi.Brate gde mi je ta energija?!Polako mi pada mrak ispred ociju ali ne potpuno.Jos uvek imam delic svesti...Jel ste mogli naci slabiji sedativ? Kreteni,nisu ni upuceni u te stvari.Zatvotim oci da bi mislio da sam gotova i da bi me pustio.
Konacno sklanja ruku i spusta me na pod i uzima telefon.Valjda da javi da je zavrseno.Ugledam pistolj u njegom zadnjem delu pantalona krajickom oka te ga u sekundi uzmem i ustanem sa poda upirajuci pistolj u njega.
Ja:"Pa?? Sta cemo dalje?"
Pa pa pa ljudiiii.Sorry na dugom cekanju.I? Sta mislite sta se desava ha?🤐
Nastavite s citanjem ,tu su jos mnoga desavanja ;)
To nexttt timee,love ya all
