Something about magic

16

Glasovi,  koje nisam mogla da prepoznam su me primorali da otvorim oči, a kako to nisam uspela iz prvog puta, trepnula sam još koji put, da bih razbistrila vid.
' Pa probudili ste je'- pogled sam skrenula na Nialla, čiji je ljuti pogled bio uperen prema Ani i Harryju.
' Hej! Konačno si budna!'- veselo je krenuo prema meni dok su mu se rupice na obrazima ocrtavale. Kako mi se približavao ja sam  pokušavala da se odaljim od njega, što je za čudo bilo uspešno. Rukom je krenuo da me dodirne, kasno sam shvatila da iza mene nema više mesta na krevetu, pa sam se našla na podu. Uputio mi je zbunjeni pogled, kao i svi ostali u sobi uključujući i ženu srednjih godina, smeđe kose u belom mantilu, pretpostavljam da  je doktorka?
' Kako možeš da se ponašaš kao da se ništa nije desilo?'- pogledala sam ga jednim od mojih čuvenih poprekih pogleda, na šta je on izgledao još više zbunjeno.
'Na šta misliš? Ništa se nije desilo. Još uvek....'- osmeh mu se ocrtavao na ustima, a ja sam imala pametnijeg posla, kojim bi mogla da se pozabavim. Kako misli da se ništa nije desilo? Pogledala sam začuđeno prema njemu, pa sam pogledala svoj stomak. I tako nekoliko puta. Izgledalo je kao da se stvarno ništa desilo. Jesam li poludela? Ili su oni ipak hteli da ja pomislim da ludim? Pre nego što sam shvatila šta se dešava, dve snažne, istetovirane, muške ruke su me obgrlile i uzdigle da krevet.
' Jesi li dobro?'- njegove, sada zabrinute, zelene oči su me gledale, dok je ruku stavio na moje čelo proveravajući da li imam temperaturu. Ja sam zbunjeno gledala u jednu tačku, na čisto belom zidu, ni ne trudeći se da mu odgovorim.
'Mama, šta joj je?'- usmerio je pogled ka bolničarki, za koju sam upravo saznala da mu je mama, dok mu je ona uputila nervozni pogled, kao da se plašila njegove reakcije.
'Pa, zbunjenost, dezorijentisanost, nesigurnost, zaboravnost i često menjanje raspoloženja  su jedne od normalnih posledica nakon ovakvog obreda'- nesigurni osmeh je preovladavao njenim licem, dok je Harryjeva ruka jače stiskala prekrivače koji su se nalazili na ovom bolničkom krevetu.
' Ali ove posledice naravno nisu trajne, već će vremenom polako nestajati'- dodala je dok joj se onaj nesigurni osmeh pretvarao u osmeh koji je odisao sigurnošću i poverenjem, dok je njegov stisak polako popuštao.

Nastavila sam da gledam u jednu tačku, dok su mi glavom prolazile razne misli i shavtila sam da da me nisu oteli, sve bi bilo normalno, nastavila bih sa svojim usamljeničkim životom i verovatno bih studirala psihologiju, kako sam planirala i kako bi mi najviše odgovaralo.
' Želim da idem kući.'- tiho, jedva razumljivo, sam rekla, ne skidajući pogled sa tačke na zidu, koja mi je trenutno najzanimljivija zanimacija.
' Mama, molim te reci mi da su buncanje i glupost jedne od posledica!'- nije skidao pogled sa mog lica, a sada sam i ja njega gledala. Ruka mu je dotakla moju i čvrsto je stisnuvši, kao da želi nešto da mi kaže ali ne zna kako.
' Ne, žao mi je, ali mislim da je svesna šta govori.'- rekla je i polako počela da se kreće ka vratima, dajući znak glaavom ostalima da i oni to urade.
' Ne možeš da odeš'- zelena boja obično smiruje i odmara oči, ali boja njegovih očiju je bila sve samo ne smirujuća. Nije dobro, preblizu mi je.
' Zašto ne bih mogla?'- nikada nisam nešto posebno volela ljubiće, ali sam poprilično sigurna da se trenutno nalazim u jednom. Par trenutaka mi je odmeravao lice i ne znam, kada sam s njim imam osećaj kao da mi uliva neku dozu sigurnosti i samopouzdanja.
' Jer je ovo sada tvoj dom.'- falio je čitav milimetar da njegove rumene, punašne usne dodirnu moje, iako sam to jako želela iz nekog čudnog razloga, nije se desilo. Neko je naglo otvorio vrata, a mi smo se naglo okrenuli prema njima. Okej, ovo je neugodno.

(Sooo hejj. Evo ga nastavak konačnooo, malo je kraći jer će biti još jedan do petka pa vrv opet u nedelju. Šta mislite? Šta mislite o #Harlexi? I ko bi to mogao da bude ne vratima? #Zalex or #Harlex ? Stvarno bi mi značilo kada bi još neko, sem @IvanaMalik1 prokomentarisao nastavak, čisto da znam šta mislite. LY )