Something about magic

4

"Hajde da vidimo kakva si ti to knjiga"- rukom sam prelazila preko natpisa,ispisanog kurpnim,čitkim slovima.Pažljivo sam je otvorila, da je ne bih iscepala, ko zna koliko je ona stara i šta sve sadrži. Počela sam da vrtim stranice čitajući naslove
"Hm...Čini pronalaženja, čini za zaustavljanje kiše,čini za prizivanje kiše,čini za vraćanje u prošlost"-Mogla bih da isprobam čini za vraćanje u prošlost,možda i uspe.
"Nemam pojma šta bih trebala sad da uradim,ali probaću da uradim ono što rade u filmovima"-Pričala sam sama sa sobom,po ko zna koji put, i sela u turski sed i počela da izgovaram napisane reči:

"Vrati me nazad,
Odakle sam došla,
U isto vreme i mesto,
U kojem sam bila.
Dozvoli prošlosti da bude sadašnjost,
Neka se to vreme ponovi"

Kada sam to izgovorila pred očima mi je sve postalo crno, čini mi se da putujem nekim mračnim tunelom bez kraja. Kao da propadam u crnu rupu.Zatvorila sam oči,već donekle spremna na smrt,ali umesto smrti videla sam ,najgore doba u mom detinjstvu(ako naravno izostavimo maminu smrt),5. razred. To vama ne izgleda strašno, jer vas verovatno nisu ponižavali,mrzeli,vredjali, bez razloga. Uvek sam bila zadirkivana zbog izgleda i kilaže i to me je jako pogađalo. Nisam imala hrabrosti da to ispričam nekome,ko zna šta bi mi tada uradili. Nedaleko od mene nalazila se jedna grupica,prišla sam im da bih bolje čula i videla
"Jao vidi,evo je debela Alex"
"Pogledaj je samo"
"Tako je odvratna"
"Gadi mi se"
To su bili samo neki od glasova koje sam čula i koji su bili upućeni meni u prošlosti. Samo prisećanje na to razdoblje u mom životu su me terale na plač i svaki put kad razmišljam o tome plačem.Nisu me ni poznavali. Deca su ponekad surova i puna predrasuda,okusila sam to na sopstvenoj koži. Ako vam se desi tako nešto morate da uradite ono što ja nisam smela,morate da im se suprotstavite. 'Nasilnici' su otišli a devojčica(ja) je izašla iz škole i krenula je putem koji vodi u napušten vrtić. Sela je na staru,zarđalu ljuljašku i počela da se ljulja. Tu celu scenu sam gledala izdaleka,nisam bila sigurna da li može da me vidi tj. da li mogu sama sebe da vidim. Nakon nekog vremena sam videla da ustajem i odlazim negde,kući pretpostavljam. Htela sam i ja da pođem,ali mi nešto nije dozvoljavalo. Odjednom sam osetila vodu svuda po sebi,prodrmala sam glavom ,otvorila oči i ugledala beli plafon svoje sobe. Otkud ja sad ovde? Podigla sam se i ugledala Alisin zabrinut i Annabellin manje zabrinut pogled.
"Šta se desilo?"- upitala meje Alisa sedajući kod mene na krevetm
"Nemam pojma"-jednostavno odgovaram ,a Alisa klima glavom.
"A šta je ovo?"- Bella me značajno pogleda pokazujući na knjigu sa onim čarolijama
"Pa knjiga"- nezainteresovano govorim i spuštam pogled. Trebala sam im odmah reći,pre nego što sam išta isprobala.
"Da,ali kakva knjiga?"- ona nastavlja,a ja odmahujem glavom smišljajući dobar odgovor.

(Evo ga nastavakkk,nadam se da vam se sviđa.Čitajte,komentarišite,glasajte znači mi.Nastavak uskoro.Love yaa ♥)