Something about magic

24

/ ALEXA'S POV/

Svi prisutni u sobi zajedno sa mnom su gledali u Anu u neverici. Naši mozgovi nisu mogli da procesuju šta se upravo desilo. Da li pre da razmišljam o tome što je Ana progledala ili o tome da je osoba koja nas je sve vreme sabotirala, Liam? Prišla bih Ani da je zagrlim iz sve snage, ali znam da to ne voli, ona to smatra patetisanjem. A stvarno ne znam šta bih rekla za Liama, sem da je on jedna ogromna kukavica i lažov i prevarant. Tip osobe koju najviše mrzim. Čekam samo da ga dobijem priliku da mu se osvetim za sve što je učinio.

'Jesi li dobro?' Zaynov šapat mi odvlači pažnju sa osvetoljubivih misli, na čemu sam mu i zahvalna, jer u poslednje vreme razmišljam samo o lošim stvarima koje nam se dešavaju. Treba mi nešto što će me naterati da malo razmišljam pozitivno i zaboravim na sve ostalo.
'Iskreno, ne znam više kako da se osećam. Previše se stvari desilo u poslednje vreme,  ne znam više gde mi je glava.' pogledala sam u njegove smeđe oči i totalno sam se izgubila u njima, a njegova ruka se našla oko mojih ramena.
'Pođi sa mnom' nisam ga pitala gde, samo sam klimnula glavom, ne znam da li bi trebalo, ali mu verujem u potpunosti.
U tom trenutku, u sobu upada Harry, a za njim i Alisa. Pogled u Njegovim očima, ne želim da mu izgovaram ime, mi govori da će se desiti nešto, nešto loše. Zayn me bez reči hvata za ruku i vodi ka vratima, ali se zaustavlja kada čuje glas, svog nekadašnjeg najboljeg druga.
'Šta mislite kuda ste vas dvoje krenuli?' ruke su mu prekrštene preko grudi, dajući do znanja da čeka odgovor.
'Šta te briga gde je vodim?' kako je to izgovorio, Zayn, se okreće i gleda kovrdžavog dečka pravo u oči, ali ,moju ruku ne pušta. Polako me hvata panika, jer se plašim šta će se sledeće dogoditi.
'Ona je moja devojka i imam prava da pitam gde je vodiš i zašto ti provodiš više vremena s njom nego ja.' po njihovim međusobnim pogledima sam zaključila da je samo pitanje vremena kada će se ova svađa pretvoriti u tuču. Nije mi drago što se njih dvojica svađaju, ali moram priznati da mi je na neki način drago što mu se Zayn suprotstavio.
'Ma nemoj! Ona je tvoja devojka sada kada si je video sa Zaynom! Kada se Alisa ponovo pojavila nijednom nisi obratio pažnju na Alex, a sada kada je tvoj ego povređen si se setio da navratiš'  svi smo se začuđeno okrenuli prema Ani, koja besno gleda i izgleda kao da je u stanju da nas sve pobije, ali to i nije najgore, pored nje stoji Louis koji se smeje i čeka da mu ona baci 5. Iskreno, u ovakvoj situaciji ne znam da li bih pre plakala ili se smejala.
'Ajde sad svi lepo izađite napolje. Ozbiljna sam, nemojte da me gledate tako.' Zayn i ja smo krenuli da izađemo, a za nama i Harry i Alisa. Pogled koji mi je Harry uputio u hodniku zasigurno neću zaboraviti, ali se ne obazirem na to, jer su to samo sitnice i ne mogu više da se nervoram oko njih.

Kada smo izašli, videla sam da je dvorište bilo prelepo. Lampice koje su ga okruživale su bile jedino osvetljenje, a sto se nalazio  u sredini i lagana muzika se čula upozadini. Sve je izgledalo savršeno, ako zanemarimo činjenicu da sam ja nosila obične farmerke i majicu, jer nisam očekivala ovako nešto. 
Veče je teklo savršeno, upoznavali smo se bolje, nismo se obazirali na loše događaje iz bliske prošlosti, sve smo to ostavili iza nas. 

Kako je veče teklo, bila sam sve opuštenija pred Zaynom, osećala sam se dobro u svojoj koži i nije me bilo briga kako sam obučena, kako mi je izgledala kosa i što mi je šminka razmazana. Osećala sam se lepo. Ali, ima jedna stvar, koju do sada nisam primećivala. Zaynove oči su imale neku posebnu iskru kada je bio istinski srećan. Ne znam koju bih reči upotrebila sada da ga opišem sem slatko i neodoljivo. Samo gledanje u njega me je činilo srećnom. Njegovo lice se uozbiljilo, a zatim je ustao i pružio mi ruku da i ja ustanem.

'Mislim da je vreme da pođemo. Prošla je ponoć.' samo sam klimnula glavom i prihvatila njegovu pomoć. 
Dok smo hodali do moje sobe nismo mnogo pričali, tačnije nismo uopšte pričali, ali ta tišina nije bila neugodna, sasvim suprotno. Bilo je prijatno šetati u tišini s njim. Mislim da mi je sve što radim s njim prijatno. Imam osećaj čak da bi i zatvor učinio  zanimljivim i prijatnim. Kada smo stigli do moje sobe toliko mi se približio da je njegovo čelo bilo naslonjeno na moje, a između naših usana je bio razmak manji od jednog milimetra i mogle su svakog časa da se spoje, bio je potreban jedan najmanji mogući pokret i to bi se moglo dogoditi. Ali umesto da se njegove usne spoje sa mojima, završile su na mom obrazu. Na trenutak sam se razočarala, jer sam htela da osetim njegove usne na mojima, ali nema veze, nećemo da žurimo.
'Laku noć' pogledao me je u oči, tako da sam imala osećaj da mi gleda u dušu, bilo je čudno, tako da sam morala da skrenem pogled.
' Noć..' bila sam naslonjena na vrata dok sam ga gledala kako odlazi.
Zanesena emocijama se nisam ni trudila da uključim svetlo, već sam se samo bacila na krevet. Rukama sam prekrila lice, jer sam imala blesavi osmeh na licu. Znate onaj osećaj kada ste srećni i smejete se bez razloga? I ranije sam to radila, samo što sada imam razlog zbog koga sam ovoliko srećna.
U pozadini sam čula kako se neko nakašljao i zatim upalio svetlo. Laknulo mi je kada sam videla da je to Harry, ali njegov pogled mi je govorio da možda ne bi trebalo da bude tako. Polako sam ustala sa kreveta i počela da se udaljavam od njega, kada je shvatio da ga se zapravo plašim počeo je da se smeje.
'Šta tražiš ovde?' pokušala sam da ga ubedim u suprotno, moram da budem samouverena. Od kako se promenio nisam sigurna na šta je sve spreman.
'Došao sam da razrešim neke stvari sa tobom. Ne sviđa mi  se što si u poslednje vreme stalno sa Zaynom. Kao tvoj dečko smatram da bi ja trebalo da budem osoba s kojom si stalno.' približavao mi se dok je govorio, ali ja se nisam pomerila ni centimetar, moram da ga ubedim da ga se ne plašim.
' Ne, ne, u potpunosti se slažem sa tobom. Tako bitrebalo da bude, ali pošto si ti prezaokupljen Alisom, ja sam morala da pronadjem društvo, u suprotnom bih počela da pričam sama sa sobom.' prekrstila sa ruke preko grudi, ne bih li izgledala sigurno u to što govorim, ali po njegovoj reakciji sam shvatila da bi možda bilo bolje da sam ćutala, ali sada nema nazad.
'Šta ti misliš ko si ti da mi tako odgovaraš? Je li? Ti si jedna obična, mala, bezvredna kurvica!' pribio me je uza zid i stavio ruku oko vrata, ali umesto da plačem i da ga molim da me pusti, krv je počela da ključa u mojim venama i nisam mogla ispravno da razmišljam zbog besa koji sam osećala. 
Nisam bila sigurna šta radim i nije me bilo briga. Svoju ruku sam stavila na njegovu ruku, koja se nalazila oko mog vrata i bes koji sam osećala pretvorila sam u vatru i ostavila ožiljak mu ožiljak na ruci.
' Niko više ne sme da mi se obraća tako, jel ti jasno? Ja sam mnogo snažnija nego što izgledam. Bolje idi pre nego što nisam uradila nešto gore!' zamahnula sam rukom i otvorila vrata, kako bi izašao, ali se pre toga okrenuo prema meni
'Ovo nije gotovo! Videćeš kome si se zamerila!' očima sam usmerila na ožiljak i uradila isto što sam uradila sa rukom.
'Mislim da si ipak ti taj koji treba da se pazi.' nasmejala sam se i zalupila mu vrata pred nosom.

Sada sam zapravo shvatila koliko znači biti samouveren. Postoje situacije u kojima se nećemo moći izboriti ako ne verujemo u sebe, jer neće uvek biti tu nekoda nam pomogne ili da nas spasi.

( Iii nakon dugog vremena nastavak, nadam se da vam se sviđa i da ćete ostaviti komentar sa vašim iskrenim mišljenjem.  I ako neko želi da porazgovara sa mnom o ovoj priči ili ako ima neko pitanje, može da mi pošalje poruku ili jednostavno da pita u komentaru. Htela bih da saznam šta zapravo mislite o priči i likovima. Nastavke ću od sad verovatno postavljati jednom sedmično i biće ove dužine, malo je duži ovaj nastavak nego ostali. Nadam se da ste zadovoljni i da vam se sviđa. Takođe, hvala svima koji čitaju ovu priču.)