Something about magic

15

                                                                          *****

Pokušavam da se pomerim, da zovem u pomoć, ali ne uspevam. Osvrnem se oko sebe i vidim da sam u kolibi, istoj kolibi u kojoj sam bila kada su me 'oteli', i da sam vezana za stolicu. Vidim ogromnu zmiju kako mi se približava, ali što se više trudila da mi priđe, bila je sve dalje. Pokušam nekako da se okrenem da osmotrim situaciju, i kroz prozore vidim požar, koji bukti oko kolibe, ali ne može da dodje do nje. Odahnem na trenutak i pokušam da nađem načim da se odvežem, kako nema nijednog oštrog predmeta, setim se serije koju sam odgledala baš pre nego što se moj život promenio iz korena, bolje rečeno dok je bio normalan. Zaljuljam se,  padnem unazad i osetim kako se konopac, kojim sam bila zavezana, olabavio, te ga skinem i pažljivo ustanem ne osetivši nikakvu bol. Čujem lomljene stakla i refleksno se okrenem i kraj svojih nogu ugledam ciglu, podignem pogled ka prozoru i vidim da je slomljen i da kroz njega ulazi velika količina dima. Uspaničeno tražim izlaz, ali umesto izlaza vidim zmiju koja mi se približava velikom brzinom. Dim je već popunio celu prostoriju i zmija mi je bila sasvim blizu, spremna da me ujede, ali sam vrisnula iz sve snage.

Naglo sam otvorila oči i videla da se nalazim u svojoj sobi, na krevetu.
'To je bio samo san...samo ružan san'- tešila sam sebe. I dalje nisam mogla da se pomerim, uradila sam jedino što sam mogla, a to je da se uspravim u sedeći položaj.
 Bučni koraci su se kretali prema meni, a za par sekundi sam videla poznata lica u svojoj sobi.
'Šta je to bilo?'- Harry mi prilazi i ne mogu analiziram njegov izraz lica, ne znam jesu li polu otvorena usta dobar ili loš znak.
'Samo sam sanjala ružan san, ništa bitno.'- slegnem ramenima i time mu pokazujem da nije ništa bitno.
'Taj vrisak... ne može biti.'-  Niall mi se približava ne dovršivši svoju zamisao.
'Šta ne može biti?'- kosa na glavi je počela da mi se diže, mislim da nisam spremna za nova saznanja.
'Zaboravi, ne želim da znam'- odmahnem glavom dajući mu do znanja da me ne zanima, ali me zanima. Mora da je nešto bitno čim se Niall i Harry tako gledaju
' Ni Marsi nije tako vrisnula kada je polomila nokat'- Louis se našalio i time otklonio neprijatnost koja se osećala u vazduhu. Svi su prasnuli u smeh sem Alise, Belle i mene, očigledno da ni one nisu imale pojma šta se dešava.
'Uskoro počinje utakmica, idemo dole da je gledamo. Igraju naši.'- Niall je krenuo i za njim su svi automatski krenuli.
'Heej, a ja?! Ne mogu da hodam!'- viknula sam im i Liam je krenuo do mene, ali ga je Harry pretekao i uputio mu je jedan od pogleda koji takođe nisam mogla da analiziram. Moraću da poradim na tome, oduvek sam mogla da vidim šta ljudi osećaju kada ih pogledam.
'Ja ću'- došao je do mene, uzeo me u naručje i poneo dole, a ja sam se nasmejala u znak zahvalnosti.

***
Oko mene svi napeto očekuju rezultat meča nekog natprirodnog fudbala ,koji se emituje na njihovoj natprirodoj televiziji. Nisam se potrudila da gledam, a kamoli da pokušam da shvatim kako se igra, dok su Ana(bella) i Alisa ,čini mi se, shvatile nešto, ili su samo radile ono što i ostali rade, što mi je logičnije. Nakon što se utakmica završila, u našu korist, nastavili smo da sedimo u dnevnoj sobi i pričali o potpuno nebitnim stvarima. Saznala sam dosta stvari o njima kao na primer da je Louis igrao natprirodni fudbal u nacionalnom timu, dok se nije povredio, da Niall svira gitaru, da je Harry užasan u sportovima, da Liam nikada nije imao devojku i da nas tri ne smemo da izlazimo iz kuće i da niko ne sme da zna da smo ovde i nisu se udostojili da nam kažu razlog. To me i nije toliko potreslo jer bi naš izlazak iz kuće proizveo neprijatne poglede ljudi i ogovaranja, a ja i nisam osoba koja lako upoznaje nove ljude i koja to u stvari želi da uradi.

Neugodna tišina je vladala dnevnom sobom, dok je buka iz hodnika nije uklonila. Sva lica  su bila okrenuta prema prema vratima koja su delila hodnik i dnevnu sobu, nestrpljivo čekajući šta će sledeće da se desi. Umesto serijskog ubice na vratima se pojavio Zayn, koji je izgledao kao da je trčao maraton.
'Otkrio sam'- svi su počeli da se radujju oko mene, čak su i Alisa i Ana znale o čemu se radi. Koliko god sam pokušavala da saznam šta se dešava niko nije obraćao pažnju na mene. Pretpostavljam da ću morati da pokušam kasnije.
***
Glava me je jako bolela i sve oko mene je bilo belo, medicinska oprema se takodje nalazila u sobi. Ja sam ležala na krevetu, a Zayn, Harry i Niall su stajali oko mene.
'Šta se ovde dešava?!'- Pokušala sam da ustanem, ali sam bila vezana za krevet.
'Samo malo eksperimentišemo'- Zayn je rekao dok su sva trojica prasnuli u smeh, zatim je uzeo nož i prešao preko mog stomaka, kao da nešto odmerava.
'Šta radite to?'- počela sam da histerišem, suze su se nekontrolisano slivale niz moje lice, a Zayn mi je presekao stomak i krv je počela da izlazi na sve strane.
'Smiri se, malena, sve će biti u redu. Opusti se.'- Harry je stavio ruku na moje čelo, postala sam opuštenija, i na kraju ništa nisam ni osećala.

(Pretpostavljam da ste zbunjeni, ili niste, nema veze, sve će se polako razotkriti. Šta mislite da je ovo na kraju bilo? I kako vam se Harry i Alex čine zajedno? Zalex or Harlex or nah? Svakako želim da čujem vaše mišljenje o svemu, nastavke očekujte svake nedelje, nemojte da me zaboravite lol :D Ly bye!)