Something about magic

5

Something about magic

 "I šta,kažeš da su ove čini stvarne?"- Alisa mi je postavila pitanje dok je prelistavala knjigu sa nevericom.
 "Da,rekla sam vam šta sam videla tj sanjala,šta god. Izgledalo je tako stvarno."- odgovorila sam dok sam zamišljeno gledala u jednu tačku i prelistavala slike u glavi.
 "Možda si to samo sanjala."-Annabella je rekla igrajući se sa svojom kosom.
 "Možda,ali čim sam izgovorila te reči kao da sam pala u neki trans"- iskreno im odgovaram dok rukom pokazujem na čin koju sam izgovorila
"I kako ćemo saznati šta se zapravo desilo?- Annabella odvrati lupkajući prstima po stolu u jednom ritmu.
 "Preko knjiga. Sigurno ih ima još,nije ova naša jedina."- iznosim svoje mišljenje,a Annabella nastavlja da postavlja pitanja
 "A kako da saznamo gde su?"-
"Čekajte!Znam,znam. Setila sam se!"- Alisa je srećno uskliknula tapšući sama sebi. Pa dobro,ona je...posebna.
"Šta znaš?!"-Bella i ja zajedno krećemo da je bombardujemo pitanjima
"Pa ovakvih knjiga sigurno nema puno,to znači da bi knjige trebale da budu nekako spojene i možda možemo da pronađemo neki trag u knjizi."- moram priznati da njena teorija ima nekog smisla. Ko bi rekao da ona može da kaže nešto pametno!
 "Pa to ima smisla!"- srećno sam progovorila
"Pa i nema baš. Ne mora da znači da su se ti,koji su pisali,uopšte poznavali."- ima smisla i ovo što je Annabella sad rekla.
"Ućuti Bella"-pogodila ju je jastukom u glavu i sad verovatno započinje čuvena tuča jastucima,među njima.Blago njima pa su tako bezbrižne.

Dok su se one gađale jastucima ja sam uzela da istražim malo knjigu. I našla sam nešto zanimljivo
"U jebote!"-opsovala sam da bih pridobila njihovu pažnju. Kada su prestale sa tučom i kada su me pogledale rekla sam im
"Pogledajte šta sam našla"- pokazala sam im na petokraku zvezdu, koja je bila nacrtana na korici knjige,a na svakom njenom kraku po jedna mala knjiga.
"Wtf?"-Alisa se odmakla od mene i sela na krevet "Ovo su verovatno knjige koje postoje. Ima ih 5 i sve su na različitim mestima,a jedna je kod nas."- iznela sam im svoju pretpostavku u nadi da će mi reći šta one misle o tome
 "Pa dobro,moguće je"- opet Annabella i njena ravnodušnost i nezainteresovanost.
"Ali kako da saz..."- Alisa me je prekinula
"Ja mislim da je najbolje da izađemo u neki klub,da se opustimo malo i da upecamo neštoo."- nije baš da mi se svideo njen predlog. Nikada nisam bila party manijak,mama je umrla dok smo bile jako male,od tada se baka brinula o nama,a ja sam bila ta koja je uvek pomagala baki šta god je trebalo. A sad kada nas je i baka napustila sve je totalno palo meni na leđa.Trudila sam se da one nemaju potrebe da brinu i evo šta sam dobila.
"Ja mislim da neću izaći."- rekla sam im,a one nisu izgledale nimalo iznenađene
"A zašto? Kad si poslednji put izašla? Da li si ti uopšte nekada izašla,napila se,upecala nešto?"- pobunila se Bella,a šta da radim nikada mi nije do toga
"Ma znate da ja nisam u tom fazonu.."- pokušala sam da se opravdam,a one su samo potvrdno klimnule glavom i napustile moju sobu. Napokon malo mira,mislim da ću to vreme iskoristiti da još malo prelistam knjigu.Nakon možda pola sata su došle da se pozdrave sa mnom i bile su očekivano obučene. Kratke haljine,visoke štikle,to je verovatno normalno.

****

Nakon nekog vremena konačno sam naišla na nešto što me zanima. 'Začarani papir' .
"Začarani papir je papir pomoću kojeg možeš da komuniciraš sa osobom koja ti je daleko ili od koje si na silu razdvojena. U jednom paru ima 2 papira tako da kada jedna osoba piše na svom papiru reči se pojavljuju na drugom i obrnuto.Papir se takođe može i zloupotrebiti,ako vam veštac ili veštica pomoću crne magije šalju preteće poruke i slično"-nakon što sam pročitala to naglas setila sam se začaranog papira sa kojeg su mi stizale poruke. Rukom sam posegla za fijokom noćnog ormarića ,koji se nalazio pored mog kreveta, i izvadila papirić. Kada sam ga pogledala na njemu su već bile ispisane reči
"NEMOJ DA ZABORAVIŠ DA TE GLEDAM"- ouu fak. Pa čemu ovo?
"Šta sam ja pa da me gledaš.Kao da imaš šta videti"-kada sam to izgovorila osećala sam se kao budala koja priča sama sa sobom,ali i prošlog puta sam tako pričala i on ili ona me je čuo/la.
"SAZNAĆEŠ KADA BUDE BILO VREME ZA TO"- WOW,šta imam da saznam?Ko me je uopšte terao da idem da istražujem tavan,ali ne ja glupača guram nos tamo gde mu nije mesto.
"Ko i šta si ti? "- upitala sam malo glasnije i sa dozom nervoze u glasu. Zašto imam osećaj da ne želim da znam?
"SAZNAĆEŠ KADA BUDE BILO VREME ZA TO"-opet ista poruka.E pa ne želim da saznam!
"A kada..."-prekinula sam da pričam jer sam začula glasno lupanje vratima.Pomislila bih da su Annabella i Alisa,ali one ne lupaju vratima i vratiće se tek oko 2 ili 3. Pošto sam kukavica ne pada mi na pamet da idem da vidim ko je,ali nema ni potrebe jer čujem korake sve glasnije,zatim i naglo otvaranje vrata. Nisam ni uspela da se snađem sve je počelo da se vrti oko mene i ubrzo sam pala u nesvest.
"Vodi je"- to su bile poslednje reči koje sam čula

PRIPOVEDAČ

Nije ni slutila šta zapravo dešava, ni slutila da će joj ovo promeniti život, ni da ceo život živi u zabludi,a pogotovo to da ona nije ono što misli da jeste. Misli da je obična devoja,ali je daleko od toga.
 

(Evoo gaa. Šta mislite?Ovaj nastavak je malo duži,ali nisam stigla da napišem još duže zbog spota sad će i uskrs. Iskreno,nadam se da vam se sviđa. Sutra ponovo počinjem da pišem prvu priču,koju sam skroz upropastila,ali  bar da je završim hahah. Nastavak stavljam verovatno u nedelju ako bude bilo +20 čitanja i par komentara i glasanja. Love yaa ♥)