Something about magic

25

Nakon dugog vremena mogu reći da sam spavala kao beba, bez obzira na sinoćna dešavanja. Ponosna sam na sebe i na svoje ponašanje, mada moram priznati da me malo brine susret sa njim. Ne verujem da će pokušati nešto za doručkom, jer će  svi biti tamo, a on je pokazao da je prevelika kukavica.

Osam je sati, a ja sam se uputila u kuhinju na doručak, kao što smo se i dogovorili, jer danas počinjemo ozbiljnije da se pripremamo. Moramo biti spremni na sve, ništa nas ne sme iznenaditi.
Za stolom su bili samo Louis i Zayn, Ana se uspavala kao i obično.
'Jutro' nasmejala sam se i sela na svoje mesto za stolom.
'Dobro jutro. Kako si spavala' Zayn je započeo razgovor sa mnom, a Louis je ustao i rekao nam da ide da probudi Anu.
'Dobro, a ti?' odgovorila sam mu, a zatim uzela gutljaj kafe, koja me je čekala.
Umesto da je odgovorio kao sav normalan svet, on je klinmuo glavom. Sa sprata se čula buka ,koju su prouzrokovali Louis i Ana.
'Neću da ustanem!'
'Moraš!'
'Ne možeš da me nateraš' 
'Ne budi blesava, naravno da mogu'

Zayn i ja smo stajali kod stepenica i prisluškivali njihov razgovor, ali kada smo čuli Anin vrisak, i njene korake, brzo smo se vratili i seli na svoja mesta i pravili se da imamo pametnija posla i da ih nismo prisluškivali. Ubrzo se u kuhinji pojavila ljuta Ana, potpuno mokra. Pokušavala sam da se suzdržim, ali mi nije uspevalo. Zauzela je svoje mesto do mene i eksirala svoju kafu. Sedela je skupljenih obrva i prekrštenih ruku, kao da je smišljala plan kako da se osveti Louisu, što je verovatno i radila. Nakon Ane u kuhinju je ušao Louis, koji ne može biti srećniji, nego što trenutno jeste. Pogledom mu je poručila, da će mu se osvetiti i da nije kraj, ali njegova reakcija nije bila onakva, kakvu je očekivala. Umesto da se uozbilji i prestane da se smeje, on joj je samo namignu i dao joj doznanja da se ne plaši. Mada, možda bi trebalo, jer nije svestan na šta je sve ona spremna.

'Kada završimo sa doručkom trebalo bi da počnemo sa vežbama. Sinoć sam pripremio poligon.' toliko je bio ponosan na sebe da je to bukvalno isijavalo iz njega i imao je osmeh koji priliči dečaku od 6 godina kada ga neko pohvali.
' Poligon? Jao, super!' Ana je pokušala da svoje razočarenje prikrije iznenadjenošću, u čemu nije uspela, a toga je bila i sama svesna.
'Nisi valjda mislila da ćemo se pripremati za Veliki okršaj, tako što ćemo uraditi 15 sklekovai 30 trbušnjaka?' Louis je zadirkivao Anu i po njenom izrazu lica se može zaključiti da je na dobrom putu da je iznerira.
'No, ono što ne znate, jeste to da se poligon sastoji iz više delova odnosno nivoa, a svaki nivo će imati drugačiji zadatak. Prvi nivo sam osmislio tako da poveća vašu fizičku spremnost i snagu, drugi poligon služi za uvežbavanje vaših moći, a treći i četvrti poligoni bi trebalo da razviju vaše mentalne sposobnosti, odnosno da vas nateraju da razmišljate logično i koristite svoj mozak i naučite kako da se odbranite od toga da neko upravlja vašim umom.' koliko god mi ovo fascinantno zvučalo, da li je bilo potrebno sve ovo?  Poligon sa 4 nivoa? Gde se uopšte to nalazi, dvorište nije toliko veliko da bi sve salo, mora da je poligon napravio u šumi.
' Jesi siguran da je sve ovo potrebno?' prostreljio me je pogledom i dao mi do znanja da ne sumnjam u njega, ali mi je nekako teško da to ispunim, možda zato što nisam navikla da izlazim iz svoje udobne zone, što ću upravo sada morati da uradim.
'Ako ste savršili sa doručkom, možemo krenuti u obilazak, a odmah nakon obilaska krećemo sa treningom, usput ću vam objasniti kako će sve funkcionisati. Bože, meni je trebao profesor kao ja kada sam uci sve o ovome.' poslednju rečenicu je izgovorio tiho, gotovo sebi u bradu, ali opet dovoljno glasno da ga ja čujem.

Svo četvero smo ustali i uputili se ka ulaznim vratima, ipak se poligon ne nalazi u dvorištu, jer da je tako krenuli bismo ka zadnjm vratima. Kada smo izašli iz kuće, došli smo do žive ograde, koja se nalazila pored, i sada mi definitivno ništa nije jasno. Barem je tako bilo, dok Zayn nije rukom prešao preko dela ograde koji se toliko malo razlikovao da ne bih primetila bez Zayna.
Ograda je počela da se pomera, a iza nje se nalazio poligon. Kada sam ga videla shvatila sam da je trebalo da Zayna ozbiljnije shvatim, jer ovo bukbalno izgleda kao poligon i osećam se kad da sam u vojsci. Kada smo ušli, ograda, odnosno sada velika metalna vrata su se zavtorila. Iznad je vislila ogromna tabla na kojoj je pisalo ' NIVO I'. Prostorija je bila velika, koliko i cela kuća u kojoj sam živela pre nego što sam došla ovde.Izgledalo je depresivno, boje su bile mračne, a vayduh je bio gust i osećala se vlaga. Svuda su se nalazili kanapi i svakakve prepreke, a na sredini se čak nalazilo i nekakvo jezero, od čega mi još teže padaju pripreme, jer mi plivanje nikada nije bilo jača strana, nikada nisam mogla da se opustim, jer se plašim duboke vode, a moram napomenuti da se bojim i visine, a činjenica da su kanapi visili sa plafona koji je visok oko 3 metra, nije olakšavajuća. Ako je Nivo I ovakav, pretpostavljam da su svi ostali teži i iskreno ne znam koliko uopšte želim da učestvojem u svemu ovome. Dok sam još živela svoji normalan život, nikada nisam uradila nešto ludo, čad se nikada nisam ni popela na drvo, ali sada kada premotam film u svojoj glavi, jesam se jednom popela, ali ne na drvo, nego na terasu jedne napuštene kuće i to samo zato što sam bila sa Anom, inače to nikada ne bih uradila. Sećam se da sam se toliko plašila da se popnem, da je Ana, pokušavajući da mi objasni da prvo stavim nogu na oluk, pa da se popnem na zidić i onda samo preko ograde predjem, pocepala svoje omiljene farmerke, zbog čega mi je i dan danas krivo, kada se setim toga. Na kraju sam uspela da se popnem na terasu kada je ona pocepala farmerke, i maram vam priznati da sam se osećala živo kada sam to uradila. Možda, kada bolje razmislim, ove pripreme jesu ono što mi treba, možda ću se napokon zbog njih opustiti. Da, to je definitivno ono što mi treba, moram da prestanem da budem pi*ka i prevazidjem svoje strahove.

Kada smo prošli Nivo I, ušli smo u Nivo II, ova dva nivoa su odbjena samo jednim zidom. Očekivala sam da ova prostorija bude puna nekih sitnica, koje bi nam pomogle da usavršimo naše mogućnosti,ni ja sama nisam sigurna kako bi to trebalo da izgleda, ali ovo stvarno nisam očekivala. Prostorija je bila identične veličine kao prošla, samo što je bila prazna, potpuno prazna. Zidovi su bili beli, kao i zid. Nivo II je izgledao kao da je u sklopu neke ludnice.
'Zayn?' okrenula sam se prema njemu, sa namerom da ga pitam da nije došlo do neke greške

'Da?' odazvao se sa osmehom na licu, a pogled mu je lutao po prostoriji kao da se divi svemu što se nalazi unutra, što i ne bi bilo čudno, da se nešto zapravo nalazi u njoj.
'Zašto je prostorija prazna? Zar ne bi trebalo ovde da učimo da koristimo magiju?' upitala sam ga, a moj pogled je već sada zabrinut

'Prostorija nije prazna. U njoj se nalazi sve što nam je potrebno.' nasmešio se, a ja sam odlučila da ga više ništa neću pitati, jer je očigledno odlučio da mi odgovara u šiframa.

Zayn je stao ispred vrata koja su vodila do Nivoa III i rekao:
'Ovde ćemo stati sa razgledanjem. Nivo III i Nivo  IV, su već programirani i kada bismo sad ušli sve bi se pokrenulo, a to ne želimo. Imate 15 minuta od sad da se pripremite. Odeću koju ćete obući sam već pripremio i čeka vas na krevetu. Naći ćemo se kod tajnog ulaza za 15 minuta.' kada je završio rečenicu pljesnuo je rukama tri puta i odjednom je sve postalo crno.

Oko mene je bio mrak i kada sam protrljala oči, videla sam da se zapravo nalazim u svojoj sobi, na podu, a odeća koju treba da obučem je bila na krevetu, kao što je i rekao. Kako mu to uspeva? Ustala sam sa poda i došla da kreveta da vidim odeću. Odeća koju je pripremio se sastojala od crnih sportskih helanki i crnog sportskog brusa. Uzela sam odeću da se presvučem, ali je na pod pao još jedan komad. Crne tange. Ozbiljno? Njegovo ponašanje me zabrinjava u poslednje vreme. Da li je stvarno mislio da ću ih obući?Kada sam se presvukla, stala sam ispred ogledala i zavezala kosu u rep. 

Par trenutaka sam stajala tako i psihički se pripremala. Biće ovo dugačak dan.

( evo ga nastavakk, nadam se da vam se sviđa. Još malo pa će kraj školske godine i moram da se usredsredim na to, pa ne stižem da pišem. Ne znam kada ću postaviti ledeći nastavak, nadam se uskoro)