Something about magic

11

Dok sam čekala Zayna,razgledala sam mu sobu. Tako mračna,tajnovita,zastrašujuća,isto kao i Zayn.Za ovo malo vremena što smo proveli zajedno,shvatila sam da je jako čudan i tajanstven,mračan.Govori samo kad mora,do sada nisam primetila nijednu emciju na njemu,a njegova crna kosa i tamno smeđe,gotovo crne, oči gutaju sve oko sebe,a najčudnije je to što nema svetlo u sobi. Nije mi svejedno kada moram da provodim vreme nasamo sa njim,bilo bi mi lakše da znam da ima osećanja,a ovako se osećam da može svakog trenutka da me zaskoči i ubije na najbrutalniji mogući način. Zastala sam kraj prozora i gledala u tamu.Sav ovaj mrak je činio da se osećam uplašeno,inače sam osoba koja ne voli mrak ,i nerado vreme provodi u njemu.Minute su mi prolazile kao sati u ovom mraku,sve što u ovom trenutku hoću je svetlo. Zar mnogo tražim?! Hoću svetlo! Jednu malu sijalicu koja će barem malo osvetleti ovu sobu.I sada kao neki psiho u sebi počinjem da govorim 'Svetlo' .Imam tako naviku da govorim u sebi neke reči. I tako,dok sam razmišljala zašto sam toliki psiho,iz moje ruke je izletela neka loptica koja je zamenila sijalicu i osvetlila celu sobu. Imam osećaj kao da mi je vilica dotakla pod koliko sam otvorila usta. Podižem pogled ka vratima i vidim Zayna koji tamo stoji skoro zaprepašćen kao i ja.

'Kako si ovo uradila?'-izgovorio je,a njegovo lice je sada poprimalo oduševljeni izraz. Možda ipak ima neku vrstu osećaja,sad mi je lakše

'Nemam pojma,nisam sigurna, samo sam razmišljala o tome kako ne volim mrak i kako hoću svetlo. I onda sam kao neki frik počela da ponavljam 'Svetlo' i tada je to nešto izletelo iz moje ruke.'-odgovorila sam mu pokazujući na moju  čarobnu ruku.

'Ti nemaš pojma koliko su napredna za jednu vešticu početnicu. Ako tako nastaviš mogli bi...'-

'HAhahahah čekaj. Stani malo. Prvo. Prestanite već jednom da mi pričate  da sam veštica kad NISAM. Drugo. Nemoj da smišljaš nikakve planove.'-Iako mi nešto u glavi govori ovo nisam mogla da uradim kao običan čovek,ja idalje tvrdim da nisam veštica. Previše sam zbunjena i nisam sigurna da mi je razum zdrav

'Prvo. Prestani da pričaš da nisi veštica kad JESI. Da nisi ne bi mogla da se odvežeš onako,a ni da uradiš ovo!'-lice mu postaje sve crvenije od besa,a ja postajem sve uplašenija kad ga vidim takvog. A sada se prepiremo oko nečeg nebitnog,kao neki stari bračni par. Ovo jeste nebitno zar ne?

'Nebitno! Šta je bilo sa kamerom?'-pokušavam da izbegnem prethodnu temu i nadam se da uspevam u tome.

'Uh,pa...kamere...pretpostavljam da ih je postavio On, Damon.Ne znam kako.'-oči počinju da me peckaju,ali ne. Više sam ja plakala ovih dana od kad sam ovde nego Annabella za ceo život.

'Pa zašto se taj čovek ne okane više?! Jel on čovek uopšte?'-sa prekrštenim rukama lupkam desnom nogom o pod,dlanovi mi se već znoje i želim sama sebi da isčupam svu kosu.Zašto se ovo baš meni dešava? Ja znam da sam od malena baksuz,ali zar moraju baš svi manijaci da se lepe za mene?

'On je od uvek bio čudan,još sad kada se okrenuo crnoj magiji,obuzela ga je tama,i želja za osvetom i neće stati dok ne obavi svoje.'-obrazi mi se vlaže dok  zubima grickam donju usnu. Sad kad razmislim možda je i ovo plakanje dobro. Možda smršam od njega,u svakom slučaju ću manje da piškim.

' Pretpostavljam da je sa tvoje mame prešao na tebe. Jako potsećaš na nju.'-Slabašno sam se nasmejala , iako nisam sigurna da li stvarno ličim na nju,pošto je nisam videla od kad sam bila mala, ali je ovo nešto najlepše što sam do sada čula. Nije nam ostavila ništa za sobom,sem Liama i to sam saznala skoro,pa barem da ličim na nju.

Bledo sam gledala u jednu tačku dok nisam osetila nečiju ruku na mojoj.

/ZAYN'S POV/

Kada sam izgovorio prethodnu rečenicu u ćošku sam zapazio još jednu kameru. Izgleda da ih ima po celoj kući.Moram brzo da reagujem da Damon ne bi primetio da sam video i ovu kameru. Ako je on toliko opsednut Alex,sigurno neće moći da gleda da ja imam ono što on želi.Ruku sam stavio na njenu,prislonio svoje usne na njeno uvo i tiho joj šapnuo 'Ništa me ne pitaj,objasniću ti sve kasnije,sad samo prati šta ja radim'. Nije stigla ni da se snađe,a ja sam svoje usne prislonio na njene.Pribio sam je uz zid i nastavio ljubiti dok sam kraičkom oka pogledavao kameru. Koliko znam o tim kamerama,one bi trebale da nestanu kada on prestane da gleda. Ali su još uvek tu.Podigao sam Alexu i onda je obmotala svoje noge oko mog struka,zavukao sam svoju ruku pod njenu majicu. Ako uskoro ne prestane da gleda neću moći da se zaustavim.Usne prebacujem na njen vrat i pravim ljubavni ugriz, pogled opet bacam na kameru i vidim da je nema, hvala Bogu. Pre nego što trebamo da se razdvojimo,zastao sam kod ljubavnog ugriza i dunuo par puta u njega,a njena koža se automatski naježila. Oboma nam je trebao predah od ovoga.

'Ja..ovaj..kamera..'-pokušao sam da opravdam ovo od malopre,ali sam shvatio da nema šanse da sklopim normalnu rečenicu pa sam odustao.Bacio sam se na krevet i video nju kako se zamišljeno drži ruku na grudima i pokušava da dođe do daha.

(E ovakooo,malo duži nastavak,pisala sam ga dva dana i bolje da vam se sviđa! Ovaj nastavak je #Zalex nastavak. E što se tiče onog gore opisivanja dok su se ljubili,iskreno,mislim da je ispalo loše,ali bolje ne umem,bilo mi je tako glupo da opisujem...Eto valjda je to to,nadam se da vam se sviđa,love yaa♥)