Something about magic

3

Something about magic

2. Deo
(Ono što je napisano velikim slovima piše na papiriću,videćete već)

'Lets get out of this town,baby we're on fire' -nečije vrištanje pomešano sa vodom prekida moj i ne baš lep san. Po pesmi prepoznajem,koliko je to moguće,Alisu.Mislim da sam joj u ovom trenutku zahvalna što me je probudila i prekinula san koji me 'proganja' već neko vreme tj. od kada  se desilo 'čudo'.Ruka mi mahinalno kreće prema telefonu,mislim da bez njega ne mogu ni u wc,pogledam na sat i vidim da je 8 sati,trebala bih da ustanem imamo mnogo posla,koji ću ja verovatno sama uraditi.

(...)

Više od pola tavana sam sredila i ništa,ali kad sam već krenula trebam i da završim , mislim da ću prvo odmoriti. Noge me ubijaju,od kad sam krenula da sređujem nisam sela,definitivno ću imati proširene vene,ali koga briga tu je 'Venogel'.Nasmejala sam se na svoje razmišljanje i krenula da sednem na sto ,koji sam prethodno očistila, ali kad sam pomerila jednu malu figuricu kako bih napravila sebi mesto da sednem, stari ormar ,koji je takođe bio čist, je zamenio jedan stari,prašnjavi ormar crne boje. Stala sam u čudu, ovakvo zamenjivanje ormara sam viđala samo u filmovima. Rukom sam skinula paučinu sa ormara i otvorila ga. Na prvi pogled unutra nije bilo ničega,ali kada sam se malo bolje zagledala videla sam crnu knjigu,ne baš malu.Uzela sam je u ruke, ali sam je ispustila zato sto me bila pretešta. U trenutku kada je pala na pod iz nje je ispao neki papirić,prazan. Prešla sam rukom preko njega i slova su počela da se pojavljuju. Kada su slova prestala da 'izlaze' pročitala sam poruku u sebi
"GLEDAM TE"
"Kako mene neko može da vidi?Sama sam ovde."- Pričala sam sama sa sobom na glas i mahinalno počela da se okrećem oko sebe, ne bih li videla nekoga.
"DžABA SE OKREĆEŠ, NE MOŽEŠ ME VIDETI,ALI JA TEBE MOGU"
"Šta je sad ovo? Ko si ti? I kakav je ovaj papir? I zašto me uopšte gledaš?!"- Iznervirano sam počela rukom da prolazik kroz kosu,ništa ne shvatam. Ja sam samo prosečna devojka. Šta ima mene ko da gleda?
"SVE U SVOJE VREME"
Na papiriću se ponovo pojavila rečenica i čim sam završila sa čitanjem sve je nestalo sa njega. Sad ne znam kako se osećam, ne znam čak ni kako bih trebala. Ne osećam ništa,kao da su mi osećanja isparila. Čak nisam ni uplašena,dobro ova cela situacija je jeziva. Prvo ovaj ormar,pa knjiga,onda ovaj papirić i saznanje da me neko gleda. Da li me je taj neko video dok se kupam?Zbog radoznalosti život mi se pretvara u film,ali ne mogu ostaviti ovu situaciju nerazjašnjenu,pogotovo ne nakon ovog. Odmahnula sam rukom i rasterala svoje budalaste misli. Došla sam do knjige i podigla je,ovaj put spremna na njenu težinu,i odnela je u svoju sobu. Odlučila sam da Alisi i Annabelli ništa neću reći,za sada.Znam da bi htele da se 'igramo' s njom,ali nisam još spremna.

/X POV/

Još malo,još malo pa ću te imati i ovaj put me niko neće sprečiti u tome. Lepotice,uživam gledajući te. Tako si lepa,melem za oči i bićeš moja,samo moja.

(Etooo,nastavka nije bilo dugo,nista stizala da pišem od škole a i osećam se malo bolesno. E sad jedno obaveštenje momci će se pojaviti u nekom od narednih nastavaka ne znam tačno. I kako vam se čini ovo na kraju? Šta mislite jel to neki bolesnik? Dobro,vidi se da je bolesnik haha
Nadam se da vam se sviđa. Love ya <3)