Something about magic

14

                                                                         **************

Pokušavam da izađem iz kreveta ,ne proizvodeći glasnije zvukove koji bi naterali Zayna ili nekog drugog da dođu u moju sobu,jer je sve što mi sada treba malo mira i svež vazduh. Ja ne bih bila ja kada bih nešto uradila kako treba.Osećam se kao da mi je na leđim neki džak od 10 kg, dovoljno da izgubim ravnotežu, padnem i prebrojim sve zvezdice koje se vrte oko moje glave. Trljajući oči rukama pokušavam da razbistrim vid, pošto mi je sve bilo mutno pred očima. Kada sam uspela da rasčistim vid, na vratima sam videla Zayna u trenerci, koja je dovoljno spuštena da mogu da vidim kako mu se ocrtava V linija. Možda mi se sve pričinjava  ,možda treba samo da trepnem par puta ili da opet udarim glavom o nešto. Njegov dodir na mojoj ruci me uverio da je ovo ipak stvarno. O ,Bože, samo mi je ovo još trebalo! Možda bi bilo bolje da ga opomenem i da mu kažem da ne može da ulazi u moju sobu tako golišav, ali se onda dosetih da bi bilo bolje da još malo uživam u pogledu, opet takvo telo se ne viđa svaki dan.

'Uživaš u pogledu?'- podižem glavu i susrećem se sa najlepšim smeđim očima koje sam ikada videla i vragolastim osmehom na njegovom licu.
'Hah, samo u tvojim snovima'- pokušavam da glumim ravnodušnost i uspeva mi, nadam se.
'Ma hajde, znam da nisi mogla da odoliš, mislim ko bi mogao'- mislim da on ima neke ozbiljne psihičke probleme, u jednom trenutku je dobar, u drugom je ravnodušan, a opet u trećem je egoistični kreten koji me je uhvatio kako gledam u njegovo razvijeno telo. Ipak pravo pitanje je Kako se izvući iz ove situacije?

Njegova ruka se još uvek nalazila na mojoj i uz njegovu pomoć sam pokušala da ustanem,ali sam sada imala osećaj da se onaj teret sa mojih leđa proširio i da na svakoj nozi i ruci imam još po 5 kg. Pokušaj da ustanem nije uspeo, tako da sam opet pala.

'J..ja ne mogu da pomerim noge'- pokušavala sam iznova i iznova, ali nisam uspevala. Uspaničila sam se, suze su počele da liju niz moje lice, nisam mogla da ih kontrolišem, više ništa ne mogu da kontrolišem!
'Polako, smiri se...'- podigao me je kao mladu i polako spustio na krevet. Od napada panike nisam mogla da dišem, vazduha je bilo sve manje. Svoje obe ruke je stavio na moje i pokušavao je da me smiri, ali mu nije uspevalo, bilo mi je sve gore i gore..
'Polako, pokušaj da se smiriš.... ajde radi isto što i ja! Udahni, izdahni. Udahni, izdahni...'- pratila sam njegove instrukcije i polako sam dolazila do vazduha, ali su suze i dalje išle. Nisu htele  da se zaustave, nisu me slušale.

'Šta mi se dešava? Zašto?'- pogledom sam ga preklinjala da mi kaže, želim da znam. Sve je bbilo normalno,dok se ONI nisu pojavili i kako da znam da baš ONI nisu krivci za sve ovo.
'Ne znam, sve je tako čudno...'- zagrizao je svoju usnicu nakon što je izgovorio ovo. O Bože, Alexa, nemoj da gledaš, nemoj da gledaš..
'Kako ja mogu da znam da baš TI ili neko od VAS nije  ovo uradio...'- u ovakvoj situaciji bih verovatno šetkala u krug i izigravala Šerloka, ali pošto nisam u situaciji da uradim tako nešto, pomerila sam ruku iako nisam sigurna da li je uopšte bio vidljiv pokret.
'Pa...'-
'Kako ja mogu da znam da VI ne pokušavate  da me izludite?'- uputilas am mu jedan od mojih čuvenih poprekih pogleda, a on je samo bledo gledao u mene.
'Izgleda da nema potrebe za tim...'- promrmljao je sebi u bradu,verovatno se nadajući da ja neću čuti.
'Hej, čula sam te! '-
'Okej,ostaviću te malo samu,očigledno nisi dobro'- rekao je ustajući sa kreveta...
'Da, to bi bilo lepo..'- iz sedećeg, prešla sam u ležeći položaj i prstima pucnula kako bih ugasila svetlo,ali se ništa nije desilo. Pokušala sam ponovo,ali opet ništa.
'Hej, zašto...'-okrenuo se prema meni
'Samo spavaj.'- prstom je prešao preko prekidača, ugasio svetlo i izašao iz sobe. Bila sam previše zbunjena da bih razmišljala o ovoj situaciji i kapci su mi se polako sklopili.

/XXX's POV/

Uradiću sve baš onako kao što  mi je Damon rekao. Postaraću se da udahne malo ovog praha.

Polako sam se kretao hodnikom trudeći se da budem neprimećen. Verovatno su svi sada  u dnevnoj sobi,neće biti problema. Kako sam se približavao njenoj sobi, bio sam sve nervozniji. Šta ako ovo ustvari nije ispravno? Šta ako joj ovaj prah naškodi? Da je tako ne bi dao da ovo uradim. Da, sigurno je tako. Nastavio sam da hodam razmišljajući, dok nisam čuo glas ispred sebe. Stisnuo sam šaku kako se prah ne bi video.

' Gde ćeš ti? '- podigao sam pogled i video Zayna ispred.
'Idem na terasu, čini mi se da sam jaknu ostavio tamo. Nema je nigde.'- nadam se da mi je poverovao. Izbegavao sam kontakt očima, nikada nisam bio dobar u laganju. Zaustavio je pogled na mom licu na par sekundi i nastavio dalje.

Kada sam stigao do vrata njene sobe, okrenuo sam se, da bih bio siguran da me niko nije video i ušao. Bilo je svetlosti taman toliko da vidim gde je krevet. Došao sam do Alexe, dunuo u prah koji se nalazio u mojoj šaci, kako bi ga ona udahnula.
' Lepo sanjaj'- nasmejao sam se sam sebi i izašao iz njene sobe.

Otišao sam u kupatilo, kako bih otklonio ostatke praha sa moje šake i pridružio se ostalima u dnevnoj sobi. Kako su samo naivni.

(Helouuuu, nastavka opet nije bilo dugo, izvinjavam se, potrudiću se da ih postavljam češće, mnogo bi mi značilo kada biste komentarisali nastavke i rekli šta mislite.Imamo izdajicu ovde, šta mislite ko je to? Jel možete nekoga da zamislite u toj ulozi? LYSM .VOTE. COM. :D)