Luna POV:
Vratili smo se kući nakon što sam se probudila, bio je mir i bila je tišina....
Po malo neprijatna atmosfera, ali veoma opuštajuća....
Sve me je bolelo, svaki mišić u telu....sedela sam mirno i čekala dejstvo leka koji sam popila....
A vrtela u glavi JungKook-ove reči koje je pričao dok sam ja "spavala"....nisam spavala....
Slušala sam ga šta priča, o čemu, šta se desilo....
Tako je već u krug jedno dve nedelje....
JungKook-a su zvali iz pozorišta....treba im hitno neko za predstojeću predstavu i već dve nedelje nije kući po ceo dan....
Mučim se sama, teško mi je i psihički i fizički....patim bez njega....
Umesto da se zbližimo posle ovoga, imam osećaj da se odaljavamo....
Imam osećaj da on više ništa ne oseća prema meni....to me tako plaši....
Priča on sa mnom, ali tako distancirano, kao da me uopšte ne poznaje....
Sve me tako boli i slama....što iznutra, što spolja....
JungKook treba uskoro da se vrati....konačno! Od bolova ne mogu ništa....
Želim da se okupam i legnem da spavam....
Uskoro sam čula otvaranje ulaznih vrata....pogledala sam i ugledala umornog JungKook-a....
Pogledao je u mene i izvio blag osmeh
"Stigao sam", nasmejala sam se
"Jesi dobro? Je te boli mnogo?", klimnula sam potvrdno glavom....
Skinuo je jaknu, ostavio ranac i došao do mene
"Hoću da se okupam"
"Ajde"
Podigao me je u brid stilu i otišli smo po peškir, pidžamu, veš, a zatim u kupatilo....ostavio mi je samu....
Polako sam se skinula i sela u kadu, pustila toplu vodu i opustila se....
Zvuk samo vode koja teče me je uvek opuštao....
Tada sam se setila....za dva dana je moj 25. rođendan....
Uhh, matora sam....
Tada sam raširila oči
Pa kada JungKook ima predstavu? Sutra ili prekosutra na moj rođendan?
Tada sam se zabrinula....
Hoće on....biti tu?....ili ću ga sama provesti?....
Brže bolje sam oprala kosu i telo i izašla iz kade, obukla se, osušila kosu i dozvala JungKook-a....
Podigao me je u brid stilu i došao do dnevne, stavio me da sedim na kauč i dao mi ćebe
"JungKook?", pogledao me je
"Molim?"....
"Em....a....", izdahnula sam
"Šta je bilo?", seo je do mene
"Mogu nešto da te pitam?"....
"Naravno...."....
"....kada je tvoja predstava?"....
"Prekosutra"....tada sam se štrecnula....
Znala sam....
Izdahnula sam i zatvorila oči....
"Znam....znam šta propuštam....žao mi je....", stavio je ruku na moja leđa, a ja sam se naježila i skupljala suze....
JungKook....stvarno nećeš biti tu?....
Osećala sam bol u grudima, suze na licu i umor....
Pogledao me je
"Luno"
"H-hoću da spavam", izdahnuo je i klimnuo....
Legla sam, a on me je pokrio i ušuškao....
A ja sam se tresla i plakala....
Nije rekao ni reč....
Poljubio je moju glavu i ostao uz mene dok me nije uhvatio san....
Evo ga deo finally
Soriska
Uskoro ide novii
Vott i comm
Poyy
xoxo
Iskra ^^®
🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜
YOU ARE READING
On the theater scene [J.JK] ✔️
FanfictionVrhovi prstiju su moj cilj, da se vinem do visina.... Koliko je brzo počelo, toliko se brzo i završilo ostvarenje sna.... Novi krug i pokušaj su imali smisla.... Sve zapravo ima smisla od kad sam ugledala tebe....