On the theater scene [J.JK] ✔️

26. DEO: "znam, verujem ti...."...."hvala ti...."....

Luna POV:

"Srećan rođendan Luno...."....

Gledala sam ga i nisam mogla da verujem....bila sam u šoku....

"Šta se dešava?"

Smejao se onako iskreno, srećno....

"Uspeo sam da te iznenadim"

"Šta iznenadiš? Šokirana sam!", slušala sam opet taj smeh....videla taj dečiji osmeh....

Samo to mi je bilo dovoljno....a šta je ovo sve?

Pogledala sam opet u te silne crvene ruže, a on je seo do mene i zagrlio me jednom rukom

"Pa šta je sve ovo?"

"Pa poklon", stavila sam ruku na čelo

"Ti nisi normalan", tada sam ga zagrlila....zabila glavu u njegove grudi i....ne znam....samo se prepustila toj toplini njegovog tela....

Njegove mekane ruke su uskoro zagrlile i moje telo....naježila sam se na prvi dodir....ovaj osećaj je neprocenjiv....

Ćutali smo sigurno 5 minuta....

Slušala sam otkucaje njegovog srca i trudila se da što duže ostanem u tom zagrljaju....zagrljaju posle toliko vremena....

Onaj iskren....drag....

Kada smo se odvojili, pogledali smo se....gledao me je sa visine, nasmejao se i pomilovao mali obraz....

Osećala sam se kao malo dete....zacrvenela sam se....

"Hoćeš pogledati šta sam ti poklonio?"

Okrenula sam se i pogledala u tu zlatnu kutiju....

Uzela je

"Jaoj, šta li si sada smislio"

"Haha, nije sat, ne brini", kada sam otvorila, zatekla sam zlatnu ogrlicu sa 3 priveska....jedan je bio srce, drugi leptir, a treći baletanke....

Stavila sam ruku na usta....

"Znaš....svi imaju svoje značenje...."....krenuo je da mi stavlja ogrlicu oko vrata

"Baletanke jer si ti balerina, bez obzira na sve....", pustila sam suzu, "uvek i zauvek u mojim očima, nikada neću zaboraviti naše predstave, najmoćnije i najčarobnije....", nasmejala sam se...."leptir jer....ti si tako nežna, poput nekog leptira....i letiš kao leptir, visoko na prstima", brisala sam suze...."a srce........"....

Tada smo se malo ućutali....

A on je konačno zakačio ogrlicu iza mojih leđa....tada me je zagrlio od nazad i zabio glavu i moj vrat....

"Jer te volim........", zaplakala sam i stavila ruke na njegove, a on me je jače zagrlio, "volim te najviše na svetu....i voleću te zauvek...."....

Uzeo je čestitku i stavio je ispred mene....otvorio ju je

"Budi hrabra, ne dozvoli da te iko povredi i rastuži. Nasmeši se i prođi pored svega ponosno,  uzdignute glave. Za mene ćeš zauvek biti najbolja osoba koju sam ikada sreo, bez obzira na sve....zauvek ćeš biti moja balerina....zauvek ćemo igrati na pozorišnoj sceni....zauvek sve, sve....ali sa tobom.... Srećan rođendan, mače moje...."....

Tada sam čula i njegov glas kako drhti, čula zvuk plača....a tako i sebe....

Okrenula sam se ka njemu i stavila ruku na njegovu glavu....videla sam ga uplakanog....

Onako iskreno je plakao, kao malo dete....one velike krokodilske suze....

Privukla sam ga sebi, a on je naslonio glavu na moje grudi i zagrlio me....