On the theater scene [J.JK] ✔️

8. DEO: vraćanje među zvezde..

"Jutro, podne, noc...
Ljubav ljubav i samo ljubav....
Od kad se desila ona predstava, pola sata pred predstavu....sijam se kao zvezdica, kao milion njih, ljubav i sreca zrace iz mene kada ga slusam i znam da je svaka rec u otpevanoj pesmi posvecena meni...
Sa sirokim osmehom bi mi prilazio na pauzama, stavljao ruke na moje kukove i nezno ljubio moje usne...
Ta toplinsa, osmeh i dodir...
Opet sam srecna, voljena, moji problemi nestaju pred njega, u njegovom zagrljaju, njegovim glasom i neznoscu...
Izgleda da iza maske djavola stoji topla osoba.....a takvu njegovu stranu, po njegovim recima, samo ja poznajem i znam...
Jedino sto osetim sa njim je ta njegova dobra, umilna i nezna strana...
Osetim andjela....
A danas idem malo ranije kako bih andjelu ocistila radno mesto...da zablista u sto boljem sjaju.."

Ostavila sam hemijsku pored odlozenog dnevnika...

Nasmesila se i sa glavom u oblacima uputila ka pozoristu...

Mnogo emocija me je preplavilo..
Moja koze se jezila i usne bile uvijene u osmeh...

Bila sam tako srecna i jedva sam cekala da ga opet vidim....

Usla sam ubrzo unutra i stala na scenu...

Ukljucila reflektore i izdahnula...

Ovde je bas prljavo...bolje da se odmah bacim na posao...

Ali pre scene sam ocistila oko mesta za gledaoce....

Celo vreme sam pevusila delo, pesmu, operu koju je JungKook izbodio u subotu...

Samo kada se setim kako je bio lep, kako je divno pevao, igrao i glumio...

Uvek pocrvenim i nasmesim se....

Bio je caroban....savrsen.....

Moje srce je svaki put ubrzalo kada bi me pogledao i nasmesio se....

Tako se osecam i sada.....

Pevuseci sam ubrzo ocistima sve oko sedista i popela se na binu...

Reflektori su jako obasjavali scenu, bili usmereni ka mojim ocima i nisam videla uopste sedista...

Setila sam se tog osecaja kako je biti na sceni...

Kako je to kada ne vidis publiku i moras da znas tacno gde se nalazis i kojom nogom igras...

Drzeci metlu sam se podigla na prste...posle toliko vremena....

Zapevala sam operu uz koju sam najvise volela da igram....

Prisecala sam se koraka i te srece kada zaigram na sceni....

Iako nisam imala svoj kostim, haljinu za balerine, triko, najlonke i baletanke, nisam osecala toliki bol u nogama, vec igrala u patikama za trcanje, farmericama od svetlog teksasa i majci na crno bele pruge....

Osecaj mi se vracao pod kozu....

Koliko god godina proslo da nisam zaigrala, ja to i dalje umem...

Glas me nije izdao...pevam kao i uvek...

Ali ne mogu kao nekada da igram...

Osecam kako mi tetiva u nogi igra, ali nisam gruba i snazna pri igri te kontrolisem....

Ostavila sam pored metlu i igrala na sceni....