JungKook POV:
Dva meseca poklopljeno....
Dva meseca moje patnje, svakodnevnog lomljenja i trpljenja kritika....
Gušenje suza....nikada u životu nisam ovoliko bio....ne znam....osećam se grozno....glupavo....
Osećam se kao da gubim dragoceno vreme....ali u isto vreme mi neka podsvest govori da to radim....
Psihički sam najviše izmučen....samo bih da nestanem na par dana da se oporavim....da ne mislim ni o čemu i da sve vreme ćutim....
Luno....samo te želim nazad....zar puno tražim?....koliko sam se samo puta zapitao....
Bio sam u kupatilo, jutarnje pranje kose....koliko puta sam samo to radio dok sam imao more predstava u pozorištu....
Tako mrtav umoran, srećan i ispunjen bih ustajao ujutru posle predstave i samo pustio mlaku vodu da curi niz moje telo....to me je od uvek vraćalo u život....
Voleo sam to....voleo taj osećaj slave....kada ti ceo univerzum aplaudira, a ne samo pozorišna scena....
Obukao sam se, osušio kosu, stavio naočare i izašao iz kupatila....
Video sam je kako sedi na kauču, gricka čips i gleda film....
To mi je izmamilo osmeh na lice....
Iako je ona imala leden pogled, ja sam imao osmeh....
I tako ledena je bila....savršena....
Seo sam na kauč....na nekoj razdaljini od nje....ne bih baš da me šamara....
Gledao sam film ko bajagi, a zapravo sam sve vreme zurio u nju....te smeđe okane i kosa....
Naježio sam se....
Pitam li se kad će se oporaviti i skinuti gips sa noge....
Hoćeš li ikada prestati biti bolna?....
Izdahnuo sam i zevnuo....
"Gladna?"....
-time skip, 10:18PM:
"Treba da ti izmasiram nogu?"....
"Ne"
"Jastuk pod leđa?"
"Ne"
"Nešto slatko?"
"Ne"
"Jesi uradila vežbe?", pogledala me je svojim ledenim pogledom...."znaš i sama da moraš kako bi se oporavila što pre"....
Ćutala je minut i streljala me....
"Da bog da nikada ne prohodala", šokirao sam se njenom reakcijom....
"L-luno-"
"Da bog da umrla od bolova, samo da ne gledam tebe više....dosta mi te je, odvratni stvore....samo mi soliš pamet i zanovetaš poput nekog starca, ne mogu organski da te podnesem i nije mi jasno zašto sam ovde, kako nisam pobegla? Da imam obe noge pobegla bih što dalje, samo da te ne nađem, jer loši momci su uvek loši. Oni agresivni, arogantni, što se gube i istržu četkice za šminkanje šminkerkama, što se izderu na spremačicu bez razloga i glume ludilo, oduvek sam mrzela takve, nije mi jasno kako sam mogla da budem sa tobom i još plus da budem srećna...."....
Srce mi je jako tuklo....ruke drhtale....gledao sam je i oči su mi se punile suzama....
Nisam pustio suze pred njom....ali više ne mogu da izdržim....
Samo su se slile niz moje obraze....
Spustio sam glavu poput nekog deteta i šmrckao....
Obrisao sam suzu sa obraza....nakvasila ga je nova....
"Z-zašto Luno........", brisao sam suze....
"Zašto si takva?....nije mi jasno...."....plakao sam....
"Samo želim da si srećna....da budeš dobro i da ozdraviš....da ponovo staneš na vrhove prstiju....da zapevaš i zaigraš sa mnom na velikoj sceni....ali ti to ne želiš....bar ne sa mnom....
Žao mi je što forsiram išta....reci kako želiš da se ophodim prema tebi....neću ni reč više reći, nije mi važno....samo želim da si srećna........
I neću ti reći objašnjenje svega što se dogodilo, ne želiš da ga čuješ, to je skroz u redu....čim se oporaviš vratiću te kući....izvini...."....Nisam je ni pogledao, nisam mogao....sve je u meni bilo slomljeno....
Otišao sam brzo gore u sobu plačući....plakao sam tiho i predugo....nisam želeo da vrištim, a u isto vreme sam želeo....
Ne znam koliko sati sam samo plakao i plakao....dovoljno je reći da u kom sam položju legao, u tom sam položaju zaspao....nisam se ni pomerio....
Sve me je bolelo....sve....
Eeeee, a Vi kako te?
Vott i comm
Poyy
xoxo
Iskra ^^®
🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜
ESTÁS LEYENDO
On the theater scene [J.JK] ✔️
FanficVrhovi prstiju su moj cilj, da se vinem do visina.... Koliko je brzo počelo, toliko se brzo i završilo ostvarenje sna.... Novi krug i pokušaj su imali smisla.... Sve zapravo ima smisla od kad sam ugledala tebe....