On the theater scene [J.JK] ✔️

5. DEO: šećer u prahu..

"Omiljena aktivnost mi je nekada bila odlazak u pozoriste..
Stvarno sam mnogo volela da gledam opere, mjuzikle i drame..
Ali jos bolji i sladji deo je ici na najlepse kolace..
Uvek sam birala isti...kolac sa visnjama posut secerom u prahu..slast tog mekanog testa i kiselost visanja je bila meni omiljena...a na usnama i nosu se belio secer u prahu..
I dan danas volim da se setam ulicama grada i svratim na tu poslasticu...malo razmislim o svemu, nasmejem se samoj sebi i produzim opet istim ulicama posutim jesenjim liscem..
Svaki put bi skripalo pod nogama, stvaralo zabavu i cinilo obicno hodanjem zabavnom aktivnoscu..
Uvek bih kao mala skakutala po liscu i u svojoj glavi to skripanje bi uklopila sa muzikom sa predstave..iako to u realnosti nije ni podsecalo na onaj divni orkestar koji bi slusao i dan i noc, bio je to ritam koji je meni uvek bio usadjen...
Vetar bi takodje prohujao ulicom i nosio lisce, opet stvarao zvuk, novu melodiju...
A tako i jezu na mojoj kozi..
Zelim i danas da opet sve to prozivim...
Odlucila sam posto je nedelja da odem u setnju, slusam muziku, hodam po liscu i jedem kolace....
Smesna sam samoj sebi, ali to je okej....
Samo da se odvojim na kratko od sveta..."

Odlozila sam hemijsku i zatvorila dnevnik...nasmesila se...

Napolju je bila uveliko jesen.....suvo lisce, vetar i gole grane drveca...

Imala sam osmeh na licu gledajuci kako mama cisti lisce ispred kuce....
Kao mala sam uvek uskakala u tu gomilu.....smejala se i zabavljala....

A danas cu da prosetam centrom grada...

Nedostaje mi taj osecaj...

Vec sam to rekla, ali recicu jos mnogo puta...

Tuga za baletankama je svaki dan sve veca i veca...zelim da se izduvam...

Obukla sam teksas farmerice, bejbi roze majcu, obula martinke i obukla smedji kaput...

Stavila parfem, slusalice na usi i izasla iz kuce...

Prisla mami, poljubila njen obraz i otisla u dugu setnju....

Ulice su sve posute liscem, hladnim vazduhom i snaznim vetrom...

Prolazila sam njima sa blagim osmehom na licu i glavom u oblacima..bila sam u svom svetu i uzivala....

Sve mi se motalo po glavi...svi moji trenuci srece i tuge....ali je na mene utisak ostavljala samo tuga...

Kao i ova tuzna jesen..

Samo su mi u secanju ritam dok gazim po liscu, skakanje u lisce i zujanje vetra...

Pamtim samo te bele haljine, vitke zene na prstima......balerine...

Sve bih dala da opet stanem na baletanke i zaigram......

Izdahnula sam tuzno i stigla do centra...spustene glave prolazila pored mnogo ljudi na koje nisam obracala paznju...

Svi su mi izgledali isto......

Nista razlicito i specificno......

Niko bele haljine i baletanki....

Zelim da opet gledam operu.....

A i bice uskoro....