JungKook POV:
Prošlo je mnogo od povrede....
Prošao je jedan deo oporavka....
Prošlo je pola godine....neverovatno....
Konačno....
Sve sam zapostavio....apsolutno sve....velika zvezda poput mene se sklonila na neko vreme u senku....
Ako se brinete za finansijko stanje, ne, ne morate....
Mogu zauvek da živim sa trenutnim novcem....
A kako bih se sklonio što više mogu od grada i publike, kupio sam plac i napravio veliku kuću....nalazi se daleko od ljudi, ali ne toliko daleko od grada....na planini....
Imao sam osećaj da će prijati i meni da se zatvorim neko vreme....ali da će prijati i Luni da bude sama u svojim mislima....sa mnom....kao njenim posmatračem....njenim anđelom ili đavolom čuvarem....
Samo želim da njoj bude lepo i ništa više....
Sredio sam kuću u fulu....
Gledao sam kroz ogromni stakleni prozor na grad i more....
Prelep pogled....jedva čekam da ga podelim sa njom....
Nadam se da su je obavestili da će biti sa mnom od sada....pa nadam se i na dalje....
Izdahnuo sam i pogledao u sat na ruci....vreme je....
Obrisao sam naočare....da, otkrio sam da imam dioptriju u minusu....stavio ih nazad na glavu, obukao jaknu, uzeo telefon, ključeve od kola, nazuo patike i izjurio....krenuo ka njoj, po nju....
Bio sam tako srećan i nervozan....
Ali bitno mi je bilo da će ona biti sa mnom....
Toliko sam se trudio da što češće dolazim, da budem uz nju, da joj pomognem....
Njene vežbe i terapije su je izluđivale....kao i sada....ali to je neophodna žrtva....
Žrtva i sa njene i sa moje strane....
Uskoro sam parkirao auto i izašao iz njega....ušao u bolnicu....pa u njenu sobu....
Video sam je spremnu za polazak, sa štakama u rukama kako priča sa doktoricom....
Ugledale su me i doktorica se nasmejala, a ja sam im prišao....
"Zdravo JungKook"
"Dobar dan"
"Spremna je, potpisali smo sve papire i zakazali kontrolu za mesec dana", bila je prijatno raspoložena, nasmejana, a Luna i ja smo imali ozbiljne izraze lica....
"Do tada, JungKook, ti si odgovoran za nju, pa i na dalje", klimnuo sam....
"Ja Vas sada napuštam"
"U redu", rekla je Luna
"Doviđenja, hvala mnogo"
"Vidimo se deco", i otišla je....
Ja sam uzeo bez pogovora Lunine rančeve, a ona se podigla na štake....
"Možeš sama?"
"Pokušaću"....krenuli smo polako ka izlazu....ona je išla polako, a ja sam išao za njom....
Nisam mogao da je gledam kako se muči, mene je bolelo više od nje....
"Luno, nemoj molim te"
"Nema veze, m-mogu, ah!", ispistila je jednu štaku i da nisam bio pored nje da je pridržim prosula bi se kao zvečka....
ŞİMDİ OKUDUĞUN
On the theater scene [J.JK] ✔️
Hayran KurguVrhovi prstiju su moj cilj, da se vinem do visina.... Koliko je brzo počelo, toliko se brzo i završilo ostvarenje sna.... Novi krug i pokušaj su imali smisla.... Sve zapravo ima smisla od kad sam ugledala tebe....