Luna POV:
Šta je to što želiš da mi kažeš? Šta to nisam čula?....zašto plačeš?....
Ubija me u pojam sve što se desilo pre nedelju dana....
Od tada, JungKook nije uopšte prozborio....ni reč....samo je čekao moju reč....
Ćutao je, savio bi glavu i ne bi me ni pogledao....u tim očima sam videla suze....videla tugu....strah....
Ja sam sinoć zaplakala....bolelo me je da ga vidim takvog....koliko god sam ja ljuta, ja njega volim....
A shvatam tek sada koliki sam kreten što mu ne dozvoljavam da mi kaže šta se desilo....da mi je rekao, sada bi sve bilo bolje....bili bi smo srećni....bar ja mislim....
Želim da mi kaže sve što se dogodilo, želim da ga saslušam....
Brzo sam se obukla i izašla iz sobe, čekao me je....
Prišla sam mu bliže, nije me pogledao....izdahnula sam....
"JungKook...."....pogledao me je...."da li bi mogao da mi kažeš šta se desilo....između tebe i Naomi...."....okrenuo mi je glavu tako da gledam njegov savršeni profil....
"Molim te....reci mi...."....
Pogledao je dole, izdahnuo....
"Ne...."....rekao je duboki glas i zaprepastio me....
"Šta-"
"Ne želim....i neću...."
"Ali zašto?"
"Nisi želela da čuješ do sada, zašto bi baš sada želela da čuješ?"
"Zato sto zelim da sve popravimo"
"Ma...."
"JungKook zašto sada tako? Šta nije u redu? Nećeš da mi daš drugu šansu za koju si ti toliko molio?"....gledao je u mene....bledo....
Bez i jedna emocije, a u isto vreme i sa ekspozijom istih....
Namrštio se
"Ne želim ništa dok ne budeš lepo pričala sa mnom...."....samo sam gledala u njega...."neću da slušam taj drzak ton", krenuo je ka stepenicama
"JungKook šta ti je od jednom?! Bio si miran i povučen i opet si kao đavo-"
"Ti si me učinila takvim!"
"Ja?!"
"Da ti! Jer znaš zašto?! Zato što si nedokazna i misliš da znaš sve!"
"Vidi podseća me to na nekoga!"
Pepucavanje, vređanje i bes u usledili....prvi put smo se posvađali, a i poslednji....
Drhtala sam od besa, tuge i straha....izgledao je jezivo....ledio je krv u mojim žilama....
Krenula sam u jednom momentu da se tresem i plačem, uhvatila sam se za glavu....
Tada sam čula tišinu
"Luno, šta ti je?"....imala sam napad panike, krenula sam da se tresem i plačem....
"Luno-"
"Zašto si takav...."
Kako sam se pomerala sam osetila da sam na ivici stepenika....ali malo prekasno....
Izgubila sam ravnotežu i krenula da padam niz stepenice
"LUNO!", osetila sam kako me njegove ruke hvataju, ali prekasno i nedovoljno
Skotrljala sam se do kraja tih dugih stepenica i završila na podu, a JungKook pored mene na nogama....
Samo sam čula prigušeno kako me dovikuje, a videla sve mutno....uskoro ništa....
Ljudi srećna vam nova godina! Nije me bilo neko vreme, sori, ali teramo!
Vott i comm
Poyy
xoxo
Iskra ^^®
🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜
ESTÁS LEYENDO
On the theater scene [J.JK] ✔️
FanficVrhovi prstiju su moj cilj, da se vinem do visina.... Koliko je brzo počelo, toliko se brzo i završilo ostvarenje sna.... Novi krug i pokušaj su imali smisla.... Sve zapravo ima smisla od kad sam ugledala tebe....