On the theater scene [J.JK] ✔️

17. DEO: stare rane

Luna POV:

Ali kada sam se probudila....

Videla sam belu prostoriju....bele krevete....police na kojima stoje neki aparati i po koji plišani medvedić....

Videla sam visoke prozore....radijator....bele pločice....

Gde sam to ja?....

Mantalo mi se....

Shvatila sam da sam u polu ležećem položaju....pogledala sam niz svoje telo....

Imala sam zavijenu u gips nogu i branilu na ruci....

Ja sam u bolnici....noga me ne boli....

Kako samo čudno....sećam se da me je bolela kada sam bila prvi put povređena....

Ovaj put je drugačije....

Pogledala sam oko sebe i zatekla kako JungKook sedi na stolici do kreveta....

Nije više bio našminkan i nije imao kostim....

Imao je tužan i zabrinut pogled u očima....

A meni se on samo mutio i mantao....

"Luno?", rekao je mio anđeoski glas....

Naježila sam se i samo piljila u njega....

Opet mi je posle nekog vremena izgledao....božanstveno....

On je....on je ipak došao kod mene....ipak je sa mnom....nije otišao za Naomi....

Jesam li....pogrešila?....

"Luno", imao je suze u očima, nasmejao se i ustao, prišao mi bliže...."jesi dobro? Je te boli nešto?"....gledao je u mene sa tim divnim smeškom i suzama....

Pomilovao me je po glavi....

JungKook....o kako si mi samo falio....

Nisam mogla da pričam....samo sam gledala u njega i pustila da me stara osećanja preplave....

Zanemarila sam trenutnu situaciju i samo uživala u tom naletu sreće....

Ti si meni bio potreban da budem srećna....i ništa više....

Samo tvoja dva smeđa oka, zlatna kosa, rumene usne, beli obrazi....

Falio si mi ti kao ti, kao draga osoba JungKook koju ja dobro poznajem i mnogo volim....koja me nikada ne bi izneverila....

On me je mazio i gledao me u oči....imao je tu slobodu, što znači da me nikada nije prevario....i nikada neće....

Saznaću pre ili kasnije šta se to desilo....

Njegovo čelo se naboralo, obrve skupile, nos zacrveneo i niz obraze su pošle teške krokodilske suze....

Drhtavo je disao....plakao je....

Videla sam iskrenost, iskrenu tugu....njemu je zaista stalo do mene....

Naslonio je glavu na moju podlakticu i plakao neko vreme....

A ja sam ga slušala, gledala sa visine dok mi je srce jako kucalo....

Toplina njegovog tela....

Poljubio je moje rame i naslonio nazad glavu....

"Izvini što sam dopustio da se povrediš...."....

"....izvini što te nisam poslušala...."....rekla sam tiho, koliko sam mogla....

Pogledao me je tada u oči, kao i ja njega....

"Anđele...."....rekla sam....

Videla sam smirenost i euforiju na njegovom licu....

Podigla sam ruku na pomazila njegov obraz, a on je spustio glavu na moje grudi....mazila sam ga....

Njegov miris....

Pa me je opet pogledao....

"Hoćeš da spavaš?...."....

Klimnula sam glavom, a on me je ušuškao....poljubio moje čelo....

Osećam se kao malo dete....

Opet sam utonula u san....

JungKook POV:

Gledam je kako spava....

Tako umorna i tako povređena....ona je u duši povređena....

Ja sam je povredio....ovo je bio samo vrhunac njenog loma....

Ali ja ću joj uprkos svemu reći šta imam i objasniti joj sve....a na njoj je odluka šta će biti sa nama....

Srce mi se skupljalo u grudima gledajući je....suze su same tekle niz moje obraze....podrhtavao sam....

Pogledao sam na snimak njene noge....polomljena sada i butna kost, kao i dve kod lista, svi ligamenti popucali, tetiva napukla....

Ozbiljna....ako ne jedna od najozbiljnijih povreda u baletu....

Oporavak je dug, predug....nemoguć....ona više nikada ne sme da zaigra....da stane na prste....

Još jedan ili par takvih pokreta i ostaće nepokretna....bar njeni donji udovi....

Ježio sam se od pomisli na to....

Stisnuo sam pesnicu i izdahnuo....

Biće sve kao pre....ne baš sve sve, ali većina hoće....

Voleću te svim srcem uvek i zauvek....pomoćiću ti da se oporaviš pa taman se morao povući iz pozorišta na neko vreme....

"Gospodine", to je bio doktor....

"Idem", nisam mu ni dopustio da mi kaže šta je hteo, samo sam izašao iz sobe pogledavši još jednom u nju....

Hodao sam velikim belim hodnikom i mislio....

Mislio kako da joj na što lepši način kažem šta se desilo....

Samo sam mislio o tome koliko je volim....i koliko želim da je zagrlim i poljubim kao pre....

Izdahnuo sam drhtavo....obrisao suze koje su samo lile niz moje obraze....

Izašao sam iz bolnice i peške se zaputio kući....

Danas je trebao da bude naš dan....naše veče....

Iz svega toga je samo izašla urbana noć, puna bola....

Samo loša sećanja....

Ali moram čvrsto da verujem u sebe i da je vratim nazad sebi....

Da opet osetim vazduh koji se diše....

Da me savest ne grize više....

Nema ni zašto....

Ali ja se opet osećam krivim....

Ispraviću sve, kunem ti se Luno....

Hayoo evrivan, tudej vi hev a nev part of dis stori! Endzoj!

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜