On the theater scene [J.JK] ✔️

27. DEO: pokajanje....

Luna POV:

Posle mog rođendana, svako jutro se budim pored njega....sa njegovim rukama oko sebe....

Kao i danas....

Zaspali smo na kauču u dnevnoj gledajući film....

Otvorila sam oči i videla ga kako mirno spava....odmah mi se izvio osmeh na licu....

Okrenula sam se ka njemu i mazila mu obraz....

I dalje ne pričamo mnogo, ali kada pričamo smo tako srećni....ja sam srećna jer ga vidim srećnog....a tek koliko sam ja srećna....

Nakon svega se vraćamo polako ali sigurno na staro....

Tako sam ga gledala i mislila malo na nas, pa su se prelepe smeđe oči otvorile i ugledale me....

Usne sočne kao nar su se izvile u osmeh....

"Dobro jutro"

"Jutro Kook"....nasmejao se i protegao se

"Jooooj, mukice", zasmejala sam se, "jebem ti naočare, gde su? Ne vidim ništa"

Uzela sam ih sa stola i stavila mu ih na glavu

"Izvoli....ćoravi"

"Hvala lepoto"....zabola sam i zacrvenela se....

Ustao je i namignuo mi, otišao do kuhinje....

Oke, ovi nisam očekivala....

"Jesi za pržena jaja?"

"Jesam!"

Pržio ih je, a ja sam tako izbezumljena gledala u tv koji radi već celu noć i jutro....

Zaboga....koliko mi nije dugo rekao to....lepoto....

Uvek je hvalio kako sam lepa....toliko dugo to nisam čula....falilo mi je....

A i nisam ni sa čim zaslužila takav kompliment....

Moram da mu se izvinim....on uskoro kreće opet da radi, tj. da sprema predstave....i šta se uopšte desilo sa tom?

"Gotovo!", krenula sam da ustajem, a on je došao do mene i podigao me, odneo so stolice u kuhinji i seo pored mene....

"Prijatno Lunče moje....", nasmejala sam se

"Hvala....prijatno i tebi, Kook-ie...."....pogledao me je i nasmejao se srećno....

"Mogu nešto da te pitam?"

"Reci"

"Paaaa....šta je bilo na kraju sa predstavom?"

"Aaaaa, propala je, skinuli su mi celu platu za mesec dana", raširila sam oči, "ali nema veze, opušteno, imam paraaaa....zalihe dok ne crknem"

"Hahahaha"....on....on nije otišao na predstavu samo zbog mene? Da bi mene iznenadio i usrećio?....

Ali mogao je da izgubi posao....

JungKook....

Ti....

Tako smo mi jeli i dosađivali se par sati....a onda

"JungKook?"

"Mm?"

"Em....pa....da li bi želeo možda u šetnju ako imaš snage da me guraš u kolicima?"

"Bože kakvo pitanje, idemo!", nasmejala sam se....

Presvukli smo se, sela sam u kolica i krenuli smo....

Ne smem da hodam toliko dugo još par meseci, onda se nadam da ću moći stati normalno i konačno na noge....