Fortis

Chapter Two

...Imala sam sta da vidim,to su bila krila,ja sam imala krila!!!!!!!Pocela sam da vristim,i slucajno udarila u ogledalo palo je na pod i razbilo se u hiljadu komadica.Mama je brzo uletela u kupatilo i upitala me "Duso,sta se desilo sto vristis i sta je to palo?".Nisam imala potrebe da joj obnjasnjavam posto je me je videla i moja krila i ogledalo na podu.Samo je rekla "Oh...",i onda sam ja rekla "Mama,sta mi se desilo...???" samo je rekla "Duso moramo da razgovaramo","Da,to mi je jasno...",pocela je da prica "Nasa loza potice jos od davnih vremena,moja majka,tvoja baka je bila bela vestica a tvoj deka je bio andjeo,on je sisao na zemlju zato sto je bio bakin andjeo cuvar,u medjuvremenu oni su se zaljubili i nastala sam ja,ziveli smo na zemlji i poceo je rat dobrih bica sa bicima tame,demonima,tvoj deka se hrabro borio ali je poginuo,tvoja baka je bila najmocnija vestica i pobila je sve demone na zemlji,posto je iskoristila toliko moci,umrla je od iscrpljenosti,ja sam prezivela i upoznala tvog tatu na zemlji,posle nekog vremena nastala si ti,i tvoj tata je nestao,lagala sam te da je poginuo,jer nisam htela da ga trazis..." Osetila sam da su mi oci zasuzile i zagrlila sam mamu."Ali kako to da ti nemas krila?",ja ih sakrivam magijom.Zatvorila je oci i pojavila su joj se prelepa,dugacka,bela i svetlucava krila."Pitaj sta god zelis" rekla je."Kako to da su se moja krila pojavila tek jutros?"Krila se pojavljuju kada sazris za njih."Rekla si da je baka bila bela vestica,da li i ja imam moci"."Naravno da imas samo jos nisi sazrela za njih."Ali kako onda da sakrijem krila?","Dok ne sazris ja cu ti ih sakrivati" Odjednom i moja krila su nestala."A,kad cu ja da naucim da letim?","Mislim da jos nije vreme za to,ovaj svet je previse opasan naucices kad bude vreme","Imas li jos nekih pitanja?","Da samo jos jedno,sta je tata?","On je covek."Na to su joj oci zasuzile i pocela je da jeca "Mama jesi li dobro?","Da,samo tvoj otac,jako mi nedostaje a ne znam ni gde je,ni da li cu ga ikad vise videti." "Mama,nr brini sigurno cemo ga naci jednog dana","Valjda si upravu duso..." Posle tog razgovora otisla sam malo u sobu da razmisljam,celog svog zivota nisam znala da sam andjeo i vestica,barem je majka mogla to da mi kaze,ali nisam ljuta na nju razumem je i ja bih to rekla svom detetu da zivimo u New York-u.Jedva cekam da naucim da letim i da dobijem moci.Pitam se kako je leteti sigurno bolje od jurenja biciklom kroz puste ulice.Ali pitam se sta se desilo sa tatom?Pa obecavam sebi da cu ga naci jednog dana,ako je uopste ziv,zbog sebe a i zbog mame nevolim da je gledam kada je tuzna i slomljena,ona mi je ipak bila jedina podrska u celom mom zivotu i jedina osoba koja me je volela i brinula o meni.Bez obzira na sve naci cu te tata,hocu sigurno jednog dana...

Gotovo je i drugo poglavlje ljudi,nastavak sledi sto pre,komentarisite i dajte mi neki savet takodje glasajte i ako vam se svidela prica preporucite je drugima...

                                                                                                                                         Love ya, Dark Angel <3