Fortis

Chapter Seven

Cassandra's P. O. V.

Izletela sam iz učionice čim je zvonilo za početak pauze za ručak. Šta se to dešava samnom? Blake je prva osoba u celoj školi koja se prema meni ne ponaša kao đubre,ali osećam da nešto nije uredu kad sam s njim,unutrašnji osećaj mi govori da pobegnem kod njega,ali ja ne želim da slušam taj osećaj i ne želim da bežim od njega,ali zašto to onda zaboga radim.Izašla sam u školsko dvorište i otišla iza zgrade zato što je to najzabačeniji deo gde mogu da budem sama i razmislim o svemu.I onda sam čula korake,okrenula sam se i videla Blake kako gleda pravo u mene. "Zašto bežiš od mene,je sam li uradio nešto loše" , "Ovaj...ne nisi ništa uradio ja....ja,jednostavno ne znam" ,  "Pa da li bi onda trebalo da te se klonim?"   "NE,nemoraš stvarno i hvala ti." Nasmejao se "Za šta?" , "Zato što si prva osoba koja je fina prema meni u celoj školi." , "Pa,nema na čemu".Samo smo se nasmejali i onda sam neko vreme gledala u njegove oči,tako su divne kao da mi čitaju dušu,i tada je opet sunce počelo da sija zaslepljujuće,pa sam skrenula pogled.Počelo je da zvoni pa smo potrčali prema učionici.Ostatak dana nisam pratila nastavu i jedva sam čekala da krenem kući.Kada je zvonilo i  poslednje zvono za danas istrčala sam iz učionice,ali nisam bila baš dobre sreće tako da sam naravno naletela na Sarah-u i sudarila sa sa njom tako da su joj se sve knjige prosule i njeni savršeni plavi talasi su se malo raščupali. "Pazi gde ideš ti gluvonema,glupačo,i operi tu povraćku sa kose,ili si možda toliko siromašna da ne možeš da kupiš ni šampon"a zatim se zlobno nasmejala a zatim sam čula samo "Pazi šta pričaš,ona ne zaslužuje da tako pričaš sa njom".Okrenula sam se i videla Blake-a,i iskreno bila sam prijatno iznenađena.Ona je samo rekla"Ćao,slatkišu,ne obraćaj pažnju na tu glupaču" izvadilaje parče papirića i zapisala nešto pa mu je dala i dodala "Pozovi me kad budeš mogao" i poslala mu je poljubac,gadi mi se.Samo mi je rekao "Idemo." i zgužvao papirić a zatim ga bacio i tiho promrmljao "Kučka." nisam mogla da se ne nasmejem,on me je samo pogledao i dodao "Hej,gluvonema glupačo šta je tako smešno"onda smo oboje prasnuli u smeh i izašli iz zgrade."Hoćeš da te odbacim do kuće?", "Pa,ne znam već si dovoljno učinio za mene i pritom me i nasmejao." , "Insistiram,da te povezem".Otvorio mi je vrata i ja sam poslušno ušla,ostatak puta smo se vozili u tišini.I kada smo stigli ispred moje kuće upitao me je "Ovaj,pitao sam se,znaš možda bi mogli nekad da se prošetamo ili da odemo na večeru."  "Pa,može" , "Okay,sutra uveče oko 10 onda".Rekla sam samo "Može" i pocrvenela.Nasmejeo se,pa vidimo se sutra u školi.Kada sam krenula ka kući nisam mogla da skinem osmeh sa lica,i jedva sam čekala sutra.A sada moram da popričam sa mamom o...krilima i magiji...

Evo ga i malo duže poglavlje nadam se da vam se svidja hvala svima koji čitaju GLASAJTE I KOMENTARIŠITE OBAVEZNO!!! Nastavak uskoro.