Fortis

Chapter Fourteen

Blake's P. O. V.

Zraci sunca su me probudili kao i obično.Ustao sam i krenuo da se spremam za školu kada sam na mom stolu opazio još jedno pisamce,kad će već jednom da prestane da mi šalje pisamca,pisalo je "Sine,nadam se da si je našao doći ću za nedelju dana lično da je pokupim."O,Bože potpuno sam zaboravio na njegamne mogu da verujem da moram da špijuniram Cassinu mamu i to već danas.Izašao sam iz kuće i ušao u kola,na putu do škole razmišljao sam šta ću reći Cassi,čoveče ako sazna šta sam neće više hteti da me vidi,a ja to ne mogu da podnesem.Ušao sam u učionicu i seo na mesto.Cassi je čitala nešto pa me nije primetila,kosa joj je pala preko lica,pa sam je pomerio da bih mogao da vidim to prelepo lice.Digla je pogled sa knjige i rekla šapatom,pošto je nastavnica ušla,"Uplašio si me šta ti bi da se tako prikradaš".Na to sam se tiho nasmejao i rekao "Izvinite gospođice,nisam hteo da vas uplašim,ali ne prikradam vam se,znate škola je javno mesto."Nasmejala se na moj komentar i ponovo se udubila u knjigu a ja sam za vreme celog tog časa razmišljao kako da joj kažem,ne bih podneo da me mrzi.Isprepletala je naše prste ispod klupe i nasmešila mi se vetar je počeo da duva nenormalno jako ali izgleda da je ovaj put odlučila da ga ignoriše,i bilo mi je drago.Kada se škola završila odbacio sam je kući pa sam i sam otišao kući da se istuširam i presvučem.U glavi mi je bila potpuna zbrka,ne želim da je izgubim već je na neki način lažem tako što joj ne govorim da špijuniram njenu majku,a sa obzirom da je njena majka najmoćnija bela veštica i potomak anđela već znam šta će mi reći,na neki način već sam znao da je  anđeo čim sam je prvi put video,nasmejao sam se sam sebi na to.Izašao sam iz kuće i seo na motor,ubrzo sam stigao ispred njene kuće.Pokucao sam ne vrata i ona je otvorila,samo me je uhvatila za ruku i povela ka motoru.Sela je iza mene i nežno me uhvatila oko struka,naravno to nije moglo da prođe bez vetra kojei je opet počeo jako da duva.Stigli smo ispred šume i parkirao sam motor ispred.Polako smo se provlačili kroz šumu a onda smo stigli do livade,jezera i klupice u sredini.Primetio sam kako zadivljeno gleda oko sebe,pošto je sad bolje videla jer je bio dan.Seli smo na klupicu i ona je počela "Blake...ovo što ću ti reći mora da ostane tajna,verujem ti pa ću ti reći i znam da mi možda nećeš poverovati..." , "Nastavi,slobodno obećavam da neću nikome reći." , "Okay...ovo je teško ali ja sam polu bela veštica,polu anđeo i polu čovek"kada je to rekla izdahnula je i osetio sam da joj je kamen pao sa srca."Uredu,verujem ti." , "To je to,nisi začuđen?" , "Pa ja sam oduvek znao da si ti anđeo."Udarila me je u ruku i nasmejala se "Ne,ozbiljno zar baš ni malo nisi začuđen nisam ljudsko biće?"Sada treba da joj kažem "Pa ni ja nisam ono što misliš da jesam." , "Kako to misliš,šta si onda?"u sebi sam pomislio demon koga ćeš mrzeti do kraja života "Veštac."lagao sam,ali nisam imao izbora nisam želeo da me mrzi,malo se začudila ali je rekla samo "Dobro,znači onda smo oboje čudni?" , "Da,i čuvamo tajne."Sela mi je u krilo i nagnula se da me poljubi,dok me je nežno ali strastveno ljubila,igrala se sa mojom kosom i nežno provlačila prste kroz nju,tako dobar osećaj,a ja sam zavukao ruke ispod njene majice i mazio je po leđima,ali kao i obično počelo je da pljušti.Pa se odmakla i rekla "Nadam se da nisam jedina koja primećuje promene u vremenu."  "Nisi i ja sam to primetio ali mora da je to neka veštičija stvar i možda prođe vremenom." , "Okay,ali Blake moglu li nešto da te pitam". "Naravno." , "Pa,ovaj gde su tvoji roditelji?"zašto je baš to morala da pita "U redu je ako nećeš da mi odgovoriš." , "Ne,reći ću ti.Pa moja majka je umrla na porođaju a moj tata...pa,on živi u drugoj dimenziji." , "Pa kako si ti onda ovde?" , "Došao sam portalom." , "Ali zašto?" , "Bilo mi je malo dosadno i hteo sam da vidim kako je to živeti na Zemlji." , "Pa,gde živiš?" , "Imam kuću." , "Pa zašto me nikad nisi poveo kod tebe." , "Nisi pitala." ,  "Pa jel mogu sutra?" , "Možeš ako baš hoćeš,ali mislim da je bolje da krenemo sad." , "Važi."a onda sam je upitao "Pa,gde su ti krila anđele?"...

Znam da je ovo poglavlje malo dosadno,ali sledeće će biti bolje nadam se,hvala svima puno za podršku ali puno bi mi značilo kada biste malo glasali i komentarisali.

                                                                                                                                 Love ya,Dark Angel