Fortis

Chapter Twelve

Cassandra's P. O. V.

...Ispred jedne,ogromne šume.Kad kažem da je ogromna to i mislim,drveće je četinarsko i jako visoko i prostire se unedogled a pogled je prelep iza šume se vide planinski lanci čiji su vrhovi prekriveni snegom.Blake je samo rekao "Hajde,razgledaćeš kasnije".Ušli smo u šumu od drveće je se nije video ni tračak neba i bila je jako gusta i mračna i i mislim da bih se izgubila za 3 minuta,nekako me je podsećala na Blake-a,on jeste jako fin prema meni ali,on zna gde ja živim,da imam samo majku,da me niko ne voli...a ja ne znam o njemu ništa zato me ova šuma podseća na njega,mračan je,zatvoren i mističan.Išli smo sve dublje i dublje u šumu i malo sam počela da se plašim ali posle nekog vremena stigli smo do jednog dela koji je bio bez drveća i nebo je moglo da se vidi bio je okružen šumom a u sredini je bila poljana posuta nekim belim cevećem na poljani je takođe bila jedna drvena klupica a malo dalje od  klupice bilo je jezero a na nebu su se videle zvezde neko vreme sam tako zurila u ovo prelepo mesto a onda sam samo promrmljala "Prelepo je..."na šta se Blake samo nasmešio tek onda sam ustvari primetila njega bio je prelep dok ga je mesečina obasjavala a njegove oči su bile plave,prozračne i svetlele su kao zvezde,osećala sam se kao da bih mogla zauvek da gledam te prelepe oči,izgledao je kao da se ustvari stopio sa pejzažem,a onda smo krenuli prema klupici i seli nisam znala šta da kažem pa sam samo zurila u prelepo nebo obasjano zvezdama iznad mene,kajičkom oka sam videla da je Blake ne gleda u nebo,gledao je u mene.Pa sam se okrenula prema njemu i pogledi su nam se susreli,vetar je počeo jako da duva,ali nisam htela da skrenem pogled,neko vreme smo samo tako zurili jedno u drugo dok je vetar fijukao,a onda je Blake rekao "Izvini,ali moraću da uradim ovo..."Da uradi šta,da me ubije,znala sam da nešto skriva,sve je ovo bila samo igra,doveo me je u šumu da nebi čuli moje dozivanje upomoć,i da ne bi mogli da nađu moje telo,a možda je i saznao da nisam čovek,pa zato hoće da me ubije kako sam mogla da budem tako glupa,pa je i ne znam ništa o njemu...A onda sam osetila nežan dodir mekih usana na svojima,to me je trgnulo iz mojih glupih misli,pa sam uzvratila,iz tog običnog malog poljupca razbuktala se vatra,kiša je počela da pada,ljubili smo se sve više i jače i nisam mogla da dišem ali nisam htela da se odmaknem bila sam začarana,kao da sam samo ovo čekala svo vreme kiša je pljuštala sve jače i jače i na kraju sam mu sela u krilo.Kada smo se napokon razdvojili bili smo mokri do gole kože i kiša je prestala,onda sam samo počela da se smejem,bolje rečeno da se cerekam a i Blake samnom,kada smo napokon završili sa smejanjem.Blake je upitao "Šta je bilo tako smešeno?","Kada si mi se izvinio zbog toga što ćeš morati da uradiš,pomislila sam da ćeš da me ubiješ."Počeo je da se smeje a onda je stavio svoje ruke oko mog struka,dok sam mu još sedela u krilu i rekao "Nikad to ne bih mogao da uradim,previše si lepa da bih to uradio."Na to sam se zacrvenela i spustila pogled,pa sam rekla "Ali što si se izvinio?" , "Mislio sam da možda ne želiš da te poljubim,ali sam jednostavno morao to da uradim." , "Naravno,da sam želela ti stvarno ne kapiraš da sam zaljubljena u tebe."Za trenutak je samo gledao u moje oči a onda je dodao "I ja u tebe Cassi još od kad sam te prvi put video."A onda je usledio još jedan strastveni poljubac i kiša naravno tako da nam je odeća bila potpuno slepljena kad smo se odvojili rekao je "Bolje da požurimo ubiće me tvoja mama."Nasmejala sam se i uhvatila ga za ruku pa smo krenuli dok je sitna kiša padala.Stigli smo do motrora i dao mi je svoju kožnu jaknu upitala sam "Šta će mi?" , "Pa sbobzirom da smo mokri do gole kože i da će vetar  duvati jer se vozimo motorom,razbolećeš se." , "Hvala,ali šta je s tobom?" , "Ma,biće meni dobro."Vozili smo se kroz puste mračne ulice,dok je vetar jako duvao,pretpostavljam zato što sam ga čvrsto držala oko struka i stigli smo do moje kuće posle nekoliko minuta.Sišla sam sa motora i rekla "Hvala ti,za divno veče." , "Da li si sigurna da nećeš da te odpratim do vrata?" , "Da,mama će te ubiti što sam mokra do gole kože."Sagnula sam se da ga poljubim,i opet nisam mogla da se odvojim kao da je magnet i droga u isto vreme,ali sam čula ulazna vrata pa sam se jedva odvojila od njegovog tela i rekla samo "Ćao,Blake." , "Ćao,Cassi vidimo se sutra u školi."Ušla sam u kuću kada sam prmetila da je njegova jakna,koja miriše na njegov opijajući miris nekog muškog parfema i limuna,još uvek na meni pa sam je skinula i sakrila iza leđa da je mama ne vidi,jer ipak ne znam kako bi reagovala na mene i nekog ljudskog dečka zajedno."Ćao,dušo kako je bilo?"Pokušala sam da stavim neki ravnodušan izraz lica,ali nije mi išlo pa sam imala ogroman osmeh na licu "Super!"Samo sam otrčala u svoju sobu skinula mokru odeću sa sebe istuširala se i legla u krevet a onda sam spazila maminu knjigu čini na mom stolu pa sam je sakrila u fioku i odlučila da ču da je dešifrujem sutra,a ubrzo nakon toga zaspala sam i jedva čekala da se probudim,odem u školu po prvi put u životu i da ga vidim...

Mislim da je ovo najduže poglavlje do sada,i početak ovog poglavlavlja je trebao da bude bolji ali mi se sve obrisalo,tako da sam malo zbrzala.Šta mislite o 'Cassi i Blake-u'?Nadam se da vam se sviđa .Comment and Vote please!

                                                                                                              Love ya,Dark Angel <3 <3 <3