Fortis

Chapter Thirty-Seven

Blake's P. O. V.

Leon,Kenia i ja smo se brzo probijali kroz gustu šumu dok nas je granje grebalo po rukama i licu.U daljini sam video dve prilike u crnom koje su se kretale veoma brzo,pa nismo mogli da ih stignemo ali nismo odustajali.Veoma me je interesovalo ko su oni i zašto su gađali Cassie.Bilo mi je malo žao Cole-a ali mi je bilo mnogo drago što nisu pogodili nju.Odjednom je Leon povikao "Bolje da se razdvojimo,brže ćemo ih uhvatiti!"Skrenuo sam na levo između dva drveta i video čoveka u crnom par metara ispred mene.Primetio me je pa je nastavio da trči.Bio sam premoren i nisam mogao da dođem do daha,ali sam ipak nastavio da trčim.Srećom po mene,sapleo se o granu i pao na zemlju.Brzo sam skočio na njega ali me je udario laktom u rebra pa sam se malo zateturao i pustio ga.Krenuo je opet da beži.Ali sam odlučio da bacim čini na njega da ga onesvestim.Crni dim je počeo da izlazi iz mojih ruku i krenuo je prema njemu,ali odjednom se dim samo odbio o njega i raspršio se,kao da je bio zaštićen nečim.Taman sam krenuo da trčim za njim kad sam čuo Keniu i Leona kako me zovu.Nije mi trebalo dugo da ih nađem,i kako sam video ni oni nisu uhvatili nikog."Pobegli su nam." , "Da,probao sam da bacim čini na jednog ali su se odbile kao da je imao neki ne vidljivi štit."Ja sam pokušala da ga gađam strelicama za uspavljivanje,ali kao da je  preduhitrio svaki moj potez i sve ih je izbegao."Na kraju je Leon rekao da ćemo morati da pričamo sa Rosettom o ovome i predložio je da se odmah vratimo u Institut.Ubrzo smo stigli i ispred ordinacije smo videli Cassi,Gloriu i Estellu kako pričaju o nečemu sa zabrinutim izrazom lica."Hej,jeste li ih uhvatili?" , "Ne,a šta je sa Colom?"Upitala je Kenia."Ne znamo još uvek,Rosetta je unutra sa njim i doktorkom i rekla nam je da čekamo ovde dok ona ne izađe".Posle pola sata čekanja Rosetta je konačno izašla.Imala je neki ozbiljan i pomalo tužan izraz lica.Kenia ju je odmah upitala "Šta je sa mojim bratom." , "Idemo svi u moju kancelariju pa ću vam tamo sve ispričati.Svi su žurno krenuli ka kancelariji i svima se videlo nestrpljenje na licu pogotovo Kenia-i i Cassie.Kada smo se svi smeatili Rosetta je počela "Žao mi je što ću vam ovo reći,ali Cole nijebaš najbolje strela koja ga je pogodila je bila otrovana i moraću da tražim protiv otrov od jedne moje poznanice koja živi daleko odavde i ona je veštica koja pravi razne vrste otrova i lekova,ona živi na planini Helosor tako da će mi trebati nekoliko dana da stignem tamo,Gloria ti i Estella možete da pođete sa mnom Cole će za to vreme biti u ordinaciji i možete da ga posećujete od sutra.Odjednom je Cassie rekla "Šta je pisalo na toj streli?" , "Ništa to je bila obična crna strela."Cassie se zagledala u daljinu i imala je onaj pogled kada o nečemu razmišlja.Čini mi se da sam u svoj toj panici i ja video da je nešto izgravirano u streli ali mora da nam se pričinilo.Nakon što smo izašli iz Rosettine kancelarije otišli smo u trpezariju na večeru ali niko od nas nije bio gladan a pogotovo ne Kenia koja je svo vreme gledala u neku tačku.Bilo mi je žao jer znam da je strepela za svog brata,ali nekako sam osećao krivicu jer  sam bio  srećan što Cassie nije pogođena i jurio sam svo vreme za njenim napadačima a o Colu nisam ni razmišljao niti sam se zabrinuo.Posle večere koja i nije bila večera jer smo svi samo brljali po tanjirima viljuškom krenuli smo u svoje sobe.Cassie i ja smo bili jedini na našem spratu pa dok smo se peli uz stepenice vladala je neugodna tišina,a onda je Cassie progovorila "Osećam se užasno zbog onoga što se desilo." , "Nisi ti kriva,nisi mogla da znaš." , "Ali osećam se tako on će možda da umre zbog mene."Skliznula joj je jedna suza ni obraz,koju sam obrisao a zatim je pogledao u oči. "Cassie,ne verujem da će umreti Rosetta će naći lek i sve će biti u redu." , "Da nadam se da si u pravu ali ne želim da još neko od mojih prijatelja bude povređen zbog mene,dovoljno
mi je to što nemam pojma gde je mama." , "Nećeš uvek moći da spasiš one koje voliš,ali znam da si dovoljno jaka i hrabra da preživiš sve što ti život donese,ali ubeđen sam da će sve biti u redu sa Colom i da ćeš pronaći svoju majku i znam da ćeš dati sve od sebe da niko više ne bude povređen,ti si hrabra zapamti to."Jako me je zagrlila i nije me puštala a kad me je pustila rekla je "Hvala ti Blake nemaš pojma koliko mi to znači."Zatim mi je rekla laku noć i ušla je u svoju sobu.Ovo je bio jedan dugačak dan za oboje ali moraću sutra da popričam s njom i o nama jer ja ne mogu više da izdržim što smo ovako razdvojeni i što uopšte ne pričamo.Mnogo mi nedostsaje.

Izvinite što mi je ovoliko trebalo da napišem nastavak i što je malo dosadan ali potrudiću se da sledeći bude bolji jer stvarno nisam imala inspiraciju Glasajte i Komentarišite molim vas.

                                Ly