Fortis

Chapter Seventeen

Cassandra's P. O. V.

Zatvorila sam oči i zamislila čini,ali kada sam ih otvorila ništa se nije desilo,a onda sam se setila da ja zapravo još nisam dobila svoje sopstvene moći,ali jako sam želela da letim pa sam pokušala da smislim kako da mi se krila pojave.Ništa mi nije padalo napamet jedino što sam mogla da uradim je da pitam mamu,ali kako to da uradim?Otišla sam do dnevne sobe i zatekla mamu kako čita neku knjigu "Ćao dušo,jel mogu nekako da ti pomognem?" , "Mmm,da mama jel mogu da te zamolim nešto?" , "Da,reci." , "Jel možeš činima da mi vratiš krila?" , "Dušo,rekla sam ti da je previše opasno leteti, znaš da ne mogu." , "Molim te mama,neću leteti samo hoću da ih gledam malo da se naviknem." lagala sam "Sigurno,nećeš pokušavati nešto opasno i nepromišljeno kao letenje napolju?" , "Da sigurno." bilo mi je sve teže da je lažem i da je pritom gledam u oči."Uredu onda." Zatvorila je oči i moja bela svetlucava perijana krila su se pojavila."Hvala ti mama." , "Ništa dušo samo nemoj da radiš ništa nepromišljeno."rekla sam samo jedno tiho "dobro" i vratila se u svoju sobu.Imati krila bio je neverovatan osećaj malo stran i čudan ali nekako sam ih baš zavolela.Otvorila sam širom prozor i hladan vetar mi je dunuo pravo u lice i bacio mi kosu preko lica,pogledala sam dole bilo je poprilično visoko,šta ako ne uspem malo sam se uplašila,ali ipak sam odlučila da ću probati.Zatvorila sam oči i tako stajala na prozoru jedno 2 minuta.A onda sam raširil krila i počela polako da mašem njima,kao mladunče neke ptice kad uči da leti.Počela sa sve jače i jače da mašem a onda sam skočila jako sam mahala krilima i uspela sam da se održavam u vazduhu,bila sam tako srećna pa ja letim!!!A onda jak vetar mi je dunuo tačno u bok i osećala sam da padam pokušala sam da zamahnem krilima ali vetar je bio prejak i bacao me je kroz vazduh.Očikivala sam da ću osetiti hladnu,tvrdu zemlju ali za divno čudo osetila sam nečije snažne ruke kako me drže i toplo telo.Kada sam podigla pogled videla sam sjajnu crnu kosu i kristalno plave oči."Blake."nasmejao se i  upitao me "Jel ti to pokušavaš da izvršiš samoubistvo?"nisam mogla da se ne nasmejem iako samjoš uvek bila prestravljena od ovog događaja."Ne,pokušala sam da letim."Onda me je spustio na zemlju i odmerio me od glave do pete,pogled mu se zaustavio na mojim krilima."Pa,mogu ti reći da su ti krila predivna,i da si anđeo i sa i bez njih."Pocrvenela sam,kao i obično od njegovih komentara pa dodala "Hvala,nego šta ćeš ti kod moje kuće?" , "Bio sam u prolazu a onda sam video telo sa predivnom crvenom kosom kako pada sa neba i pomislio da bi bilo dobro da ga uhvatim."učinilo mi se da me laže pošto me nije gledao u oči ali nadam se da nije pošto mu verujem."Baš imam sreće,puno ti hvala." , "Nema na čemu ali molim te pazi još uvek mi trebaš u životu." , "Hoću,obećavam." , "Nego kad već toliko želiš da naučiš da letiš mošda bi mogao da ti pomognem" , "Ti znaš da letiš?" , "Da,ali bez krila,moj proces letenja je mnogo teži." , "Kako to?" , "Ja moram da se skoncentrišem,da ispustim kiseonik iz svih ćelija i teko ond ću početi da lebdim a kasnije i da letim."  "Ali evo sad ću da ti demonstriram i taman da te odbacim do tvog prozora."Nasmejala sam se i rekla "Važi."Zatvorio je oči i posle par sekundi počeo je polako da se diže od poda a onda je išao sve više i više i rekao "Ajde sad ti,dođi do mene"Zamahnula sam krilima i uspela da dođem do njega,ali onda je vetar opet dunuo pa sam ga čvrsto zagrlila što je dovelo do toga da vetar još jače duva.Pa sam se ipak malo odmaknula nasmejao se i rekao "Idemo sad do tvog prozora."Leteli smo polako i u tišini i osećaj je bio neverovatan,kada smo stigli do prozora pomogao mi je da uđem i rekao "Cassi,hoćeš sutra posle škole da vežbamo u šumi?" , "Može." , "Dogovoreno,ali sad moram da idem." , "Nemoj još."Došla sam do njega i počela da ga ljubim polako i nežno pa sve strastvenije i strastvenilje dok sam se igrala sa njegovom predivnom kosom i nežno je čupkala,dok je kiša pljuštala.Onda je mama pokucala na vrata,pa sam samo rekla "Ćao" i brzo ga poljubila a zatim zatvorila prozor.Otvorila sam vrata i mama je rekla "Nadam se da si ih dovoljno gledala,nego jel si ti to pričala sa nekim?" , "Ne,mama učinilo ti se."drugi put je lažem danas."Dobro dušo onda ću sakriti krila." , "Važi mama."Opet je izvela čini i krila su nestala."Kasno je dušo a sutra ideš u školu tako da lezi i lepo se naspavaj." , "Hoću mama,laku noć." , "Laku noć,dušo."

Hvala svima koji čitaju i glasaju i komentarišu nadam se da vam se svidelo ovo poglavlje,biće još zanimljivije kasnije,posebno hvala @MegiAntic za glasanje i komentar.Nastavite da čitate :)

                                                                                                                                      Ly,Dark Angel <3