Sve vreme se smejala onako blesavo bez ikakvog povoda jer sam ja bio potpuno ozbiljan. Zadovoljan njenim konacnim odgovorom ali ozbiljan bez ikakve preterane emocije jer sam to i ocekivao da se desi. Lezali smo tako u istom krevetu drzeci neku malu distancu. Ta distanca me je podsetila da smo samo drugari i nista vise od toga. Nije mi jasno zasto se ponasa kao da smo nesto vise? Mozda i nisam u pravu. To je ono sto drugari rade zar ne? Ne znam nisam nikada bio toliko prisan ni sa kim da bih mogao da potvrdim svoju teoriju.
Pitam se da li se oseca voljenom? Mozda se bas zbog toga smeje.
Uzeo sam telefon jer se iznenada oglasio iako sam bio siguran da sam iskljucio zvuk. Usmerio sam svu svoju paznju na poruku koja se nalazila na samom vrhu mojih notifikacija a bila je od moje majke. Da je neko drugi napisao verovatno je ne bih ni procitao ali posto je to moja majka sa nekom nelagodnoscu sam otvorio poruku i poceo da je citam. Dosta ne povezanih reci, gramatickih gresaka ali sam ipak uspeo da odgonetnem ovo sto je ona porucivala. Mogao sam da zakljucim da se nece vratiti sve dok moj otac bude ovde, da cu morati da se staram sam o sebi i da ne dolazim da je trazim jer bih mogao da odam njeno skloniste i ugrozim njen zivot.
- U redu. Obavesti me kada te mogu ponovo videti.
To je bio moj odgovor. Kratak i jasan. Nisam bio zadovoljan njime. Nekako mi je tesko palo to razdvajanje ali nisam mogao da zalim.
Osmehnuo sam se jer sam znao da joj je tamo bolje i to mi je nekako pomoglo da ne zaplacem.
YOU ARE READING
Sucker for pain
FanfictionJungkook je samo jedna od mnogih osoba koja je pozelela da krene svoj zivot ispocetka ali za razliku od mnogih on je i uspeo u tome. Koje lice ce ovog puta pokazati?
