Sucker for pain

7deo

Brzo sam odgovorio ne dajuci joj vremena da se predomisli. Svoje sam ruke naravno odmah sklonio i usredsredio se na put. Posmatrao sam oblake koji su dolazili iz daleka tamo iza brda, ljude koji su se vracali sa posla iduci u kolonama dva po dva kao deca na ekskurziji i automobile koji su na sekundu skrivali lepotu prirode koja se prostirala iza njih. Oduvek sam se pitao zasto su moji roditelji morali da zamene ovakvu lepotu zarad jednog uzurbanog grada punog saobracaja i ljudi. Mrzeo sam sve to. Sada kada bih mogao lezao bih na netaknutom snegu i pravio andjele ili bih mozda pravio Sneska Belica. Neki mir uvukao se iznenada u moju dusu smirujuci moje uzrujano srce. Opet sam disao normalno a moje telo je prestalo da drhti cak sta vise bilo mi je toplo. Zeleo sam da ovaj osecaj potraje sto duze. A kada sam cuo pesmu " da je tuga snijeg " u mislima mi se pojavio lik osobe koje nisam mogao da izbrisem ma koliko sam zeleo. Velika je sansa da cu je sresti i danas i da cu samo proci pored nje mozda je cak i pozdraviti uz kratko " cao " i nestati sa njenog vidika. Zasto nisam izbrisao tu pesmu? Moram je obrisati da je se vise ne bih secao. Medjutim pesmu nisam promenio jer mi je bilo zao sada na pola da je menjam samo zbog te jedne osobe. Sklonio sam palac sa ekrana i ponovo se prepustio secanjima koja su me gonila i od kojih nisam mogao da pobegnem.. zapravo nisam zeleo mozda zato i nisam obrisao tu pesmu i mozda je zato i necu obrisati. Voleo sam je .... ne, ne .... volim je. Da, zbog toga je ipak necu obrisati. Pevam u sebi stihove i zamisljam nas kako smo ponovo zajedno na istom onom mestu na kom sam zeleo da pravim andjele i Sneska Belica samo nas dvoje. Ah... moram da prestanem zaplakacu ako nastavim ovako. Ako me neko vidi pocece da mi postavlja pitanja a to ce me potpuno slomiti i mozda cu se razneziti i uraditi ko zna sta.. ne ne...prestacu. Autobus staje i ulazna vrata se otvaraju. Muzika staje, telefon se gasi verovatno zbog slabe baterije i ja izlazim iz busa.