Nekada stvarno nisam jasan sebi. Znam da tu osobu koju nazivam ocem ne podnosim, da ne zelim da ga vidim, da mi je bolje bez njega. Onda kad je tako zasto dozvoljavam sebi da padnem u ocaj svakog puta kada ga vidim. Ne...nije zbog njega. To nema smisla. Nisam plakao za njim pa ima mozda vise od pet godina. Niti mi je zao. Cak sta vise bio sam iznerviran kad sam ga ugledao. Cemu onda ove suze?
Tumarao sam ulicom samo kako bih se nakon par sati vratio nazad. Nisam uradio nista specijalno. Nisam se smirio, nisam sredio misli. Nista. Moje raspolozenje je ostalo isto mozda sam ga cak i pogorsao preteranim razmisljanjem .
Svetla u kuci su pogasena. Na srecu ulazna vrata su ostala otkljucana. Odlucio sam da se vratim samo iz jednog razloga. Napolju je temperatura bila kao u Sibiru. Vladala je potpuna tisina kada sam krocio u sobu. Osetio sam neku toplinu kada sam usao. Neko je nalozio i sporet. Ulicna svetlost se prelamala osvetljavavsi deo mog kreveta i osobu koja je lezala na njemu. Skinuo sam jaknu i tihim koracima poceo da se priblizavam krevetu.
,, Jungkook jesi li to ti? " pitala je Lisa povlaceci se unazad kako bi napravila mesto da legnem pored nje.
,, Ja sam. "
Video sam sirok osmeh koji se ocrtao na njenom licu.
,, Lezi sigurno si umoran. " rekla je pospano.
Sigurno je iscrpljena od ciscenja za mojim ocem.
Njega srecom nisam video.
Uradio sam onako kako mi je i rekla. Polozio sam glavu na jastuk i ususkao se ispod debelog jorgana.
Lisa je bez moje dozvole pribila svoje telo uz mene grleci me oko struka. Prosaputala je nesto sto je nasmejalo a sto ja nisam uspeo da cujem i odmah nakon toga ucutala.
Ulila mi je neku sigurnost da cu veceras lepo spavati sto je ujedno potisnulo sve moje dileme i brige koje su me gonile poslednjih par sati. Sklopio sam oci i vrlo brzo zaspao nakon toga.
VOUS LISEZ
Sucker for pain
FanfictionJungkook je samo jedna od mnogih osoba koja je pozelela da krene svoj zivot ispocetka ali za razliku od mnogih on je i uspeo u tome. Koje lice ce ovog puta pokazati?
