Sucker for pain

10deo

Ostalo je otkriti samo identitet te osobe i resiti problem do kraja. Svojim izvanrednim vidom ugledao sam staru sliku na vetrini a koja je u meni budila ono najgore. Moja majka mi nikada nije dozvolila da je sklonim jer je ta slika za nju predstavljala lep period zivota. Uslikala nas je moja ujna koja nam vise ne dolazi u posetu i sa kojom smo u losim odnosima a na slici smo moj otac,majka i ja. Majka i otac zagrljeni jedno pored drugo i ja u sredini kezeci se zbog nagrade koju su mi obecali ako slika bude ispala kako treba. Mrzeo sam da se smejem od malih nogu i nisam se smejao gotovo nikada. Nisam imao ni razloga. Kad god bi zeleli da me nateraju na to morali bi da me ucene i onda bih ja uradio po naredjenju ocekujuci svoju nagradu odmah posle toga. Sada mi ljudi govore da se smejem vestacki i neprirodno, neki cak kazu i nasilno i zafrkavaju me zbog toga ili mi prosto kazu da prestanem. I dalje se pitam zasto je ta slika jos uvek tu. Mi nikada nismo bili srecna porodica i ova slika pocinje da me izludjuje. Uh dodje mi da je spalim ovog trena. Mozda cu to i uraditi ako me ne mrzi da odem po nju. Dok sam se igrao sa upaljacem paleci ga i gaseci nesto u meni je prevagnulo i nateralo me da ustanem i zgrabim tu sliku. Taj namrsten izraz lica kojeg je uvek imao pa cak i na slikama pomogao mi je da dodjem do jednog razumnog zakljucka. Veceras ce nas posetiti upravo on. Moj otac. U mene se ponovo uvukao neki nemir. Osecao sam kako mi srce ispunjava mrznja i kako imam potrebu da udarim nekoga. On je poslednja osoba koju sam zeleo da vidim. Zasto? Zasto tako odjednom? Zasto me majka nije povela sa sobom? Sta ce mi se desiti veceras? Hocu li ostati ziv?
Ispustio sam sliku iz ruku panicno trazeci torbu. Moram pobeci. Moram. Koliko mi je vremena ostalo? Uzecu samo najbitnije. Prespavacu na ulici ... parku .... ma bilo gde.. ovde ne ostajem.....ne ....ja odlazim.....