U skolu smo stigli nesto kasnije od ostalih. Profesorka nas je ispratila ljutitim pogledom sejuci strah svojim stavom ali dok sam ja dosao na red posto sam usao poslednji njen bes je popustio i njene oci nisu vise delovale tako strasno. Usmerio sam pogled na nju samo dok sam ulazio da bih se uverio da imamo bas matematiku jer nisam ni gledao raspored ovog jutra. Takodje moram da priznam da sam dugo razmisljao da li da uopste dolazim danas jer nisam imao volje i onda sam nakon mnogo razmisljanja samo skupio stvari i posao na stanicu. Profesorka je zapovednicki zahtevala od nas da brze sednemo na mesto kako bi ona mogla da nastavi. Kako sam zadnji usao imao sam veoma malo vremena da ostavim jaknu na civiluk i da se vratim nazad i cim su nam se pogledi ponovo susreli znao sam da cu biti izbacen sa casa. Vratio sam se po jaknu jer nisam imao nameru da stojim u hodniku u bluzi na temperaturi ispod nule bez grejanja. Nastava je nastavljena a ja sam u hodniku blejao i trazio neku zanimaciju. Iz jedne ucionice je izasla jedna ucenica uputivsi se prema stepenicama. Znatizeljno sam posao za njom drzeci distancu.
Pozeleo sam da je zaustavim i zamaram nekim glupim pitanjima da se ponasam kao neznanac, kao da ne poznajem veci deo skole iako sam zapravo znao dosta bio sam spreman na glumu samo da bih je zadrzao pored sebe. Sama cinjenica da sam znao sta oseca prema meni ucinilo me je da se osecam pozeljno, vazno i dalo mi prednost u mojim namerama. Kad vec znate da se nekom svidjate to vas odmah stavlja u bolju poziciju. Mozete zamisljati sebe kao stvaraoca ili ti autora svoje sudbine jer od vaseg " da " ili " ne " zavisi nastavak price. Meni je sve ovo zvucalo neverovatno ali nisam smeo da pozurujem stvari. Ipak sam ja profesionalac. Ja igram polako i smireno. Znaj da se iza svakog mog koraka krije neka zamka u kojoj ces upasti ako nastavis da me pratis tj ako mi dopustis da te vodim. Pravila je sitne korake kao da nije zelela da ode tamo gde se uputila okrecuci se kad- kad. Trudi se da nesto sakrije od drugih. Nosila je pristojnu garderobu da mi je prosto bilo interesantno patiti je i otkriti njene mracne tajne jer sam bio siguran da ih ima. Zastala je ispred direktorove kancelarije i ostala je tako da stoji u mestu dobrih dvadesetak sekundi ako se nisam mnogo zabrojao. Pokucala je tek nakon sto je duboko udahnula zatvorivsi oci kao da ce je neko tamo pogubiti. Delovala mi je previse uplaseno i nervozno sto je znacilo da ce se nesto ipak desiti iza tih zatvorenih vrata a krv je pocela da mi vrije u zilama kad sam cuo okretanje kljuca u bravi. Hitro sam potrcao i stao ispred njih naculjivsi usi kao da cu cuti Bog zna sta... neku drzavnu tajnu ili tome slicno ... epa meni je sve to tako izgledalo.
CZYTASZ
Sucker for pain
FanfictionJungkook je samo jedna od mnogih osoba koja je pozelela da krene svoj zivot ispocetka ali za razliku od mnogih on je i uspeo u tome. Koje lice ce ovog puta pokazati?