𝐏𝐫𝐨𝐧𝐚𝐝𝐣𝐞𝐧𝐚 𝐳𝐯𝐢𝐣𝐞𝐳𝐝𝐚 💫| 𝐳𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐚 ✔︎

21. 💫

Ni nakon sedam dana Russell, Darren i Lu se nisu vratili nazad na planetu Zemlju. Kupina je već danima imala loš predosjećaj ali je sve to pripisivala umoru od snimanja, učenju engleskog jezika te pojavljivanju pred kamere. Bio je već dvanesti dan odkako su se njih troje otisnuli u svemir i nisu se vratili. Kupina čim bi oči otvorila ujutro, bi sa Aziz otišla do tvrđave i snimanje se nastavljalo. Poslije podne bi bila zauzeta oko učenja engleskog jezika a veče i ponoć je jedva čekala. Iako je bila umorna od svih obaveza koje su je pratile tokom dana, i dok se mučila sa bolnim koljenom i sa protezom, ipak bih u san utonila sa velikim osmjehom.

Razlog. Njen voljeni Rouzel. I dalje su se dopisivali porukama. Bile su škakljivog sadržaja, tu i tamo su slikali svoje intimne dijelove da bih ih poslali jednom drugom. Nekada je tu bilo i dugih razgovora koji su vodili sve putem poruka. Kupina se nije usuđivala da ga nazove, jer se plašila ženskog glasa koji bi se mogao javiti na njegov telefon. Koliko god se trudila, nije mogla da potisne ljubomoru u sebi. Priznala je sebi da osim zaljubljenosti u Rouzela, ona prema njemu osjeća mnogo veće osjećanje. Ljubav. Da, ona ga voli.

Aziz bi je često ujutro znala zezati da izgleda ne naspavano i da joj treba oduzeti telefon. A Kupina bi se vidno zarumenila, osjećala se kao neka šiparica koja jedva čeka da dobije poruku i da na nju odgovori. Ali nakon sedmog dana, oni se nisu vratili iz svemira.

"Zvjezdice, pojavio se jedan problem koji nismo mogli da riješimo. Ne vraćamo se danas na Zemlju. Javljam ti kada sve riješimo.

R."

Tako je glasila poruka sedmog dana. Kada je ispričala Aziz i Carlu oni su samo rekli da je to uobičajena pojava, i da se znalo više puta dogoditi da stvari ne idu baš onako kako smo sami zamislili. Svemir ne prašta greške, tako da su posljedice vidljive.

Dok je čekala svoje časove iz engleskog jezika, telefon joj je počeo zvoniti.

"Rouzel, ti si?" Nije ni stigla pogledati ko je zove, već je zaljubljeno srce počelo da zaziva svog voljenog.

Sa druge strane čuo se ljupki smijeh. "Nije Rouzel, Vesela je. Izgleda da si me ti tamo i zaboravila." Kroz šalu, Vesela ju je grdila.

Srce joj je potonulo u pete. Nije bio on.

"Vesela, ne naravno da te nisam zaboravila." Kupina je pogledala na sat i shvatila je da je kod njih veče palo. "Malo sam zauzeta oko snimanja i učenja, ali htjela sam te uskoro nazvati." Sjela je na krevet.

"Malo se šalim draga sa tobom. Neka, zaslužila si sve to. Pričaj mi kako napreduje snimanje?"

"Pa.. do sada smo snimili već pola epizode, a ona bi se trebala emitovati već sledeći mjesec na TV-u. Ekipa koja sa nama radi su sasvim u redu. Ako mi treba pomoć, sve objasne i tako. Malo se još navikavam na kamere, ali početna trema nestaje." Gledala je kroz prozor, a vani se čuo zvuk automobila. Biće danas lijep i sunčani dan a ona mora da ga provede učeći.

"A engleski jezik?" Vesela je postavila sledeće pitanje.

"Mhmm ne znam šta bih ti rekla. Evo sad će dvije sedmice kako idem na kurs. Malo sam pohvatala osnovne pojmove. Izgovor i čitanje mi malo teže ide, ali što se tiče gramatike pohvatala sam par osnovnih pravila pa mi to i ne predstavlja problem."

"Bravo draga moja, znala sam da će to tebi da ide. Samo se trudi i vidjet ćeš da ćeš da uspiješ." Bila je ponosna na Kupinu.

"Hvala ti puno. Htjela sam te pitati šta ti radiš? Mama, tata i brat? Kako su oni?" Ipak su svi oni bili njena porodica i htjela da zna li su dobrog zdravlja.

"Znaš mene. Kuća-škola-učenja. Ali ne žalim se. A što se njih tiče uh.. zbog toga sam te i nazvala da ti kažem..."

Kupina je odmah ustala sa kreveta i uplašeno upitala. "Da li im se nešto loše dogodilo? Da li su bolesni? Jesu li u dugovima?"