"Moguće je sve što nije nemoguće"

Part 45

Marija' s pov

"Ja ne učestvujem." - odsečno sam rekla, ne verujući šta moje uši čuju.

Školska priredba i razrednin predlog da se pojavim na sceni? I to još sa Ledenim?! Veći apsurd u životu nisam čula.

"Grešiš ako misliš da ne bi uspela da se snađeš u tome."
Moje ne očigledno nikada nije dovoljno ubedljivo.

"Razredna, ja sam jedva spojila par rečenica pre neki dan, i to samo jer sam bila glavni akter priče. Ja i javni nastupi nikako ne idemo zajedno, a Davor i ja još manje. Mislim da bi se zabezeknuo da to samo čuje."

"Čuo je."

"I je li se oduševio jednako k'o i ja?"

Mogu da zamislim njegovu reakciju. Čak ni to ne smem.

"Pristao je."

Š o k.

Mora da se šali. Ili se on šalio.

"Ne verujem."

"Rekao je da nema problem s' tim i da ste vi sad drugari. Iskreno, i meni je bilo čudno, ali sam se prilično obradovala. Ostao mi je lakši deo posla, da ubedim tebe."

"Razredna, uz svu dobru volju, ja to ne mogu. A i njemu ne bih baš verovala, čisto sumnjam da bi učestvovao. Šta više, znam da ne bi, pa ni u ludilu."

"Poštovanje profesorka" - presekla sam se na taj glas iza mojih leđa.

"O, ćao, Davore" - uzvratila je pozdrav koji ja nisam ni dobila.

"Pa, Makice, ogovaraš me malo?" - obratio mi se nekim peckajućim tonom, stavši između nas.

"To mi je uža specijalnost." - prkosno sam odvratila, uz kiseli osmeh.

"Prepustite je meni. Srediću stvar." - pogledao je omalenu ženu koja je samo sumnjičavo klimnula glavom i otišla.

Nisam sigurna do koje razine je bila upoznata sa našim odnosom, ali prilično je relevantno da nije verovala da je ni blizu dobrog.

"Ni ne pokušavaj." - brzo sam rekla i krenula napred.

Nemam živaca za ovo.

"Stani, razgovaramo." - krenuo je za mnom.

"Davore, nemoj uzalud. Ne učestvujem u kojekakvim cirkusima." - zastala sam, ne želeći da se dovikujemo po holu, ili da on uradi još nešto gore, kao recimo ono juče, ili prekjuče.

"Mi smo već u cirkusu, samo smo sada dobili glavnu ulogu i nastup." - nonšalantno je rekao.

"Jako smešno." - odmahnula sam glavom, iako je imao prava.

"Biće zabavno, veruj mi."

"Tebi je svaki dan zabava, ništa ne propuštaš."

"Ali tebi nije, pa da začinimo." - podbadao je.

"Ne brini ti za mene."

"Ko će ako ne ja?"

"Smisao za humor ti je porastao u poslednje vreme, ali i dalje nisi zanimljiv, bar ne meni."

"Zajedno smo zanimljiviji, možda je do toga."

"Davore, jesi ti na nekim supstancama?"

Nije bio sav svoj.

"Da, na nekim sam vitaminima. Ono cink, magnezijum, tako to."

"Blago tebi." - već iziritirano sam rekla i brzim korakom krenula ka učionici.