"Moguće je sve što nije nemoguće"

Part 56

Marija's pov

Zgrčeno sam gužvala komadić papira, bezuspesno se trudeći da ostavim trag postojanja na njemu. Veče se polako spuštalo nad usnulom varošicom koja jedino malo živne ovako subotom uveče ili kat-kad petkom.
Hmm..18.45, ala vreme sporo prolazi.
Smušena od dosade bacim se na fotelju i ispružim noge. Skrolovanje po instagramu me nimalo ne usreći, pa rešena da malo prošetam, bacim se na noge lagane.
Navukavši prve patike koje sam našla, izašla sam na ulicu ni sama ne znajući kud idem. Lagana košava njihala mi je pramenove kose u netaktičnom ritmu kao što su bile i moje misli. Nemajući neku bolju ideju, zaustavila sam se pored keja zauzevši klupu koja je jedva odavala znake života. Skoro da nije bilo nikoga, po koji zalutali prolaznik, par majki koje odvode decu iz parka i to je to.
"Hej, hoćeš da skokneš do keja?"- iskuckala sam Klari nakon dužeg opuštanja u laganoj melodiji vode.
"Još pitaš, mogle bismo i do pronta."
"U kućnom sam izdanju." - napisala sam da je presečem, ali već sam u glavi imala vrlo jasan scenario i sliku kako me vuče mimo volje.
"Zaboravi na to, ne idemo na izložbu. Stižem."
Kud sam je luda i zvala. Lupila sam sebi retorički šamar.
"Vragolanko mala, odkud to da ti izađeš negde?" - podbola me Klara dok sam nasumično prevrtala kartu pića koju sam znala napamet, jer se naravno ništa ne razlikuje od standardne.
"Ja sam pošla u šetnju, ali evo me u izlasku. Mislim da je za to kriva jedna mala dosada koja je iskoristila situaciju."
"A tek onu situaciju." - nevino je zatreptala, signalizirajući mi nešto pogledom.
Zbunjeno sam okrenula glavu u stranu, a tu sam imala šta i da vidim.
"Klara, nisi valjda znala da će doći ovde?"- začkiljila sam prema njoj.
Grupica dobro poznatih momaka okupila se za jednim od centralnih stolova kafea, svesno preusmeravajući pažnju na sebe svojim glasnim povicima.
Naravno, i posle njega opet ON.
Iznenađena što ovom, što svojom situacijom dolaska polupohabanih patika i u kućnim krpama, refleksno sam zadržala pogled u njihovom pravcu duže nego što bi trebalo, zbog čega ni ja nisam prošla neprimećeno.

Davor's pov

Klasična subota, u svemu tome nova samo ONA. Neočekivana, nepotrebna, nebitna, a u istom trenu faktor ometanja mog mira. Nije me zaobišao njen pogled, iznenađenje je izgleda obostrano.
Kako je veče odmicalo, ekipa je ulazila u sve žustrije i žustrije priče, a ja sam netremice samo klimao glavom koja je bila na nekom drugom mestu, tamo gde nije ona.
Stvarno Davore? Daješ sebi luksuza da padneš na jednu običnu klinku, štrebericu klase A, onu koju nisi mogao očima da vidiš, a uostalom ne možeš ni sad? Ili više nije tako? Misli su se samo rojile, a čaše brzo praznile.
"Da nam je znati zbog koga je ova naša hijena povilenela?- Mark je u trenutku prebacio fokus priče na mene, verovatno dobro upoznat sa brojem čašica koje su iza mene.
"Nema te, još se nije rodila."- odsečno sam rekao, ne želevši da ostavljam mesto sumnji.
"Onda šta, nisi valjda sentimentalan, jer se uskoro pozdravljamo?" - nastavio je. Vrlo često ume biti uporan ko mazga, valjda se zbog toga dobro i kapiramo.
"Nije mi ništa. Jednostavno uživam i opuštam mozak. Uostalom, nije kao da to nikad i nismo radili." - izricem uverljivijim tonom.
"Tvrd je naš Davor, tvrd ko stena. Šta može pomaknuti stenu, ma dajte..." - javio se Petar, očigledno naivnija duša.
"Bojim se da nisi u pravu. Malo je čoveku potrebno i za raj, i za pakao. Kartu sam napiše."
"Mark, okani me se." - zaškrgutao sam zubima, već postajući nervozan.
"Kako vaše veličanstvo kaže."- spremno se podrugnuo te posegao za žestinom. Dobar izbor, makar će ga ona usrećiti, ja i moj pakao, sigurno nećemo.
Ubrzo su se svi vratili svakodnevnim temama zbog čega mi je iskreno laknulo.
Naredni sat je proleteo kao brzi voz, pa su se nakon toga i stolice počele smanjivati. I ne znam kojom magijom, ali u trenutku kad sam pogledao oko sebe, bio sam jedini za stolom. Svi su nekako isparili, a da sam ja ostao slep za to.

Marija's pov

"Savršeno, a sad Kasandra, trči." - Klara je pucnula prstima kao da je upravo otkrila Atlantidu.
"Molim?"
"Diži svoje dobro oblikovano, a loše zategnuto dupe i vuci se do njega. Ovo je teatralna scena, ja sam spremila i fotoaparat."
"Ma daj, šta ti meni pričaš. Bolje zovi konobara i palimo odavde."
"Ako neće breg Muhamedu, onda će Muhamed bregu."- ludača je sa sve kezom ustala ko oparena i još gore od toga, odmarširala do zabranjene zone koju sam svim silama pokušavala da ignorišem ove večeri.