Kazna za nadu (drugi deo)

Poglavlje 19

Dan nakon Božića na Mladenova vrata pokucala je crvenokosa žena. Nakon zapaljene kuće, zatim i automobila, bio je prinuđen da se nađe u hotelu, a kako je bio osumnjičen za nestanak tri ženske osobe, nije smeo da napusti grad.

"Ti si beskorisna!"

"Ne skači mi na živac, Mladene! Spašavam ti dupe. Nije koje u procepu, već tvoje. Našla sam ti alibi za dan kada su Simona i Mia nestale."

"Gde sam bio?"

"Sa ljubavnicom. Imam slike, a imam i prepisku poruka i razmenjene pozive", na sto u hotelskoj sobi, Nesa je spustila slike Mladena i Magdalene, načinjene jutra kada je Simona nestala sa Miom, "Međutim, ove slike mogu da kažu i drugu priču. Recimo, da si se sa ljubavnicom dogovorio oko Simoninog nestanka."

"Ti kučko jedna! Ti mi pakuješ! Ti!"

"Spakovao si sam sebi. Ja te spašavam. Izvoli zahtev za razvod, zaveden je u sudu i ako bude sreće biće okončan bez da iko posumnja na tebe i sav ovaj nered. Idiote! Ko još jebe dadilju?!"

"Svi! Samo da se Simona vrati kući i ja..."

"Ti ništa! Ništa! Simona postaje nedodiriva za tebe, jer neko drugi tako hoće. Hoće da živiš zar ne?"

Nije morala da čeka odgovor, Nesa je znala da je Mladen uplašen do kostiju. Nadala se da će takav ostati i u narednim danima kada se Simona bude pojavila.  Mihajlo i Sergej će se postarati za fizički deo, njen je onaj teži, psihički.

"Živi ti se, zar ne? Kada se sve okonča, a nadam se uskoro, spakuj svoje stvari i gubi se. Nikada više nemoj da se vraćaš ovde."

"Ti mi pretiš, Nesa?"

"Ne ja. Ali, ako pogledaš malo bolje, taj ko te jebe u mozak ima sredstva, ima način i što je najbitnije prolazi neopaženo pa sva sumnja leti ka tebi. Ne želiš u zatvor, zar ne?", ne bi on preživeo u zatvoru nedelju dana, a kamo li više.

"Kada bih samo znao..."

"Šta?"

"Ko je iza svega ovoga!"

"I uradio bi šta? Umro bi, ne bi bio svesan da si mrtav. Ne igraj se."

Nesa je znala na koju stranu vetar duva. Znala je i u kom smeru ide Sergejev plan. Ako ne ode, odneće ga. U kolicima, na nosilima, u vreći. Nebitno je, ali Sergej je taj koji nikada nije praštao nasilje na ženama. Nije ni Mihajlo, ali Mihajlo nije imao iskustva u zarivanju eksera pod nokte, kastracijom tupim predmetima ili japanskom tehnikom mučenja.
Zvanično, nije ni Sergej, ali nezvanično istinu je znala samo Nesa.

Jedva je dočekala da izađe iz Liamovog hotela u koji se smestio Mladen i dođe kući. Da zagrli Miu i uživa u razgovoru sa jednom pametnom devojčicom.
Njen sin, njegova ljubav i njihovo dete napokon su bili kući, gde pripadaju, a pod Nesinim krilom, u njenoj zaštiti.
U putu svratila je u prodavnicu igračaka. Pažnju joj je privukla ćelava lutka, beba sa kojom će Mia moći da vežba dok mama i tata rade na proširenju porodice.

"Nesa?", među igračkama videla je Anđelu i plan se rodio...

(...)

"Dražen ti je dužan. Prihvatiće. To je mala cena za vraćen život."

"Neka bude spreman za tri dana. Želim još malo da glumim baku."

********

"Mama? Kada mogu da vidim poklon od baba Nesi?"

"Kada završiš ručak. Važi?"

"Ali mama..."

"Slušaj mamu, princezo. Treba da porasteš velika i jaka. Treba da nađeš princa, ali pre toga moraš da naučiš da jašeš!"

"Mogu da dobijem ponija?", Mia je ciknula, okice crnje od noći su se caklile kao zvezdano nebo.

"Već imaš ponija. Imaš mene, ali dobićeš pravog konja!", Liam se pozivao na njihovu svakodnevnu igru jahanja ponija i crtani film gde Mia ima jednoroga Olivera.

"Ako bude jahala kao što tebe jaše, ne gine nam ortopedija!"

Mia je napokon završila sa ručkom i presrećno otvarala kutije sa igračkama. Baba Nesa je rešila da bude baba, pa je orobila celu prodavnicu.
Ćelava beba je bila pun pogodak, Mia je zaljubljeno gledala.

"Jednog dana imaćemo pravu bebu", govorila je više za sebe, ali ostali su je jako dobro čuli.

"Dakle, razvodim se. Samo tako?"

"Samo tako. Međitim, dostaviću sudiji slike tvojih povreda i reći da si morala da nestaneš jer ti je život bio ugrožen. Nisi bila u mogućnosti da se javiš, a kako si bila u nekoj zabiti, nisi ni znala da te traže. Nisi u dobrim odnosima sa porodicom i tako dalje. Brak će biti razveden bez tebe, jer tvoj potpis postoji na istom zahtevu kao i Mladenov."

"To je moguće? To je sve vreme bilo moguće?"

"Jeste i nije. Ne može svako..."

"Ali moja Nesa može!", Liam je ponosno grlio svoju majku dok je nestašnim očima lutao po Simoninom telu.
Nestašnim rukama je mesecima grlio, skriven od sveta obožavao, sada... Vreme je da napokon postanu ono što je suđeno, porodica.

Itonula je u njegivom zagrljaju, znaući da je od Miinih očiju skriva samo jedan zid.

"I biće sve gotovo?"

"Nov početak je pred nama. Tvoje je samo da se prepustiš i dozvoliš da te ponese plima. Veruj mi..."

Dani su se nizali. Polako, jedan za drugim donosili su novine. Liam je zvanično bio u inostranstvu, Natalija je vodila poslove, ali što se kuće Dojčinović ticalo, svaki dan je bio poseban.
Simona je shvatila da nije pristala samo na život sa Liamom. Ne, taj je život podrazumevao da će mlađi Sergej i Boris upasti u pola noći ili da će Helena napraviti svoju dramu. Podrazumevalo je da će Natalija isprazniti frižider, napraviti savršenu večeru i da će u sledećem trenutku celo pleme Nešić-Dojčinović-Nikolov biti tu.
Na samo jedan telefonski poziv udaljeni.

"Volela bih da imam ovakvu kuću" jedno jutro je prošaputala više za sebe dok je slušala savršenu tišinu.
Znala je da je kuća osigurana, da u šumi ima makae četiri čuvara, da je zaštićena i ušuškana sa svih strana, ali nikog nije čula ili videla.

"Ako ti se sviđa, ostaćemo ovde", nije čula kada se Liam približio, ali je pdmah nakon njegovog glasa čula i šuškanje omota čokolade. Znao je Simonu u dušu.

"Savršena je..."

"Ovu kuću je Sergej kupio Nesi kada sam se ja rodio. Ovde smo živeli dok Nesa nije popustila, ali pre toga propustila Mihajla kroz šake. Stvarno ti se sviđa?"

"Savršena je..."

U miru i tišini januarskog jutra, dvoje zaljubljenih snivalo je snove o budućnosti.
U njihovim savršenom mehuru nije bilo mesta za gradska dešavanja i priče koje su kružile. U njihivom svetu nije bilo prostora za ikog do njhovog deteta i sopstvene planove.
U njihovim životima više neće biti otrova...

*****

"Da li je došlo vreme?"

"Jeste. Prvi deo je već u realizaciji, očekujem povratnu reakciju."

"Čemu se nadaš?"

"Hirurški brzom i preciznom rešenju. Bez kapi krvi, sa mnogo bola."

"Bezdušna si, devojko..."

"Šta ćeš, ja sam samo majka koja je učila od najboljeg. Ti si me naučio šta znači voleti."

"Ti si me naučila odanosti."

"Hajde, Sergej, Natalija je spremila večeru..."

💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖

Još malo i kraj.
Možda nije idealno rešenje, ali rešenje jeste. Napokon znam šta Mladena najviše boli...