Kazna za nadu (drugi deo)

Poglavlje 20

Još jedna poruka ukucana nožem u unutrašnju stranu vrata hotelske sobe naterala je Mladena da se zapita ima li svemu ovome kraja.
Da li je i koliko je Nesa bila u pravu kada je rekla da iza svega stoji neko mnogo moćniji, jači i pametniji od njega. Da li je bilo istine u tome da će pre pasti mrtav nego saznati ko stoji iza Simoninog nestanka i silnih uništavanja njegove imovine.
Pitao se, ali i sam je tvrdio da nije tikva bez korena. Imao je i on svoje ljude, svoje izvore.
Ali, oni nisu bili voljni da govore.
Svaki put kada bi spomemuo nekom od poslovnih saradnika ili poznanika svoju situaciju, nalazio je na zid ćutanja i neimanje informacija. Jedinu pomoć koju je dobio bila je od Nese, a nju nije trpeo ni malo.

"Jeliću... Imamo problem!", čuo je svog dojučerašnjeg prijatelja, ali su mi misli i dalje bile na poruci.

"Kakav problem?"

"Neko ti je sklonio dve pošiljke, ima nervoznog poštara."

Odbrojavanje je krenulo, pisalo je na poruci i sada je znao šta ona znači.

"Nadomestiću novcem!"

"Ako te nisu blokirali zbog istrage."

Gledao je u svog nazovi prijatelja i pokušavao da proceni ima li smisla u tome što govori. Njegov pogled je bio hladan, ali mu je zato ponašanje bilo nervozno.
Malden se setio jedne curice, tako je zvao jer nikada nije pamtio imena onih u kojima se njegov ud nalazio, a radila je u banci. Ona mu može pomoći.
Sa par slatkih reči, znao je, takve devojčice postaju prilično raspoložene za saradnju.

"Izvinite, gospodine, mislim da je najbolje da dođete do ekspozoture."

"Račun mi je u blokadi?"

"Ne, gospodine... Računi su vam prazni. Ne samo zajednički račun, već štedni, devizni i vaš lični, za koji gospođa nema čak ni uvid."

Razbio je telefon o zid kancelarije svog poznanika, zatim iskapio natočeno mu piće.

"Neko mi je očistio račune!"

"Siguran si da nije Simona?"

"Ona može da raspolaže jednim računom, ali znao bih da je koristila karticu ili se pojavila u banci. Ovo je očišćeno!"

"Kome si se zamerio, crni Mladene?"

Postavio je i sebi isto pitanje.
Otmica Simone i Mie nije ga udarila tako jako kao što ga je potreslo čišćenje računa. Simona je bila sredstvo da se dođe do brojeva, ali opet, Simona nije znala sve. Nije znala ništa, kada malo bolje razmisli.
Bila je trofejna žena koju je šetao da pokaže šta ima, rodila mu dete, da pokaže da može, ali ničemu više nije služila.
Onaj ko je oteo nije znao da za Simonu ne bi dobio ništa. Možda za Miu, ali i to je bilo pitanje.

"Mladene? Čuješ li me šta govorim?"

"Ponovi, Predraže!"

"Upravo je zvao tvoj advokat, nisi čuo telefon. Špedicija ti je na udaru!"

Odbrojavanje je krenulo...

"Kako na udaru?"

"Zapaljena ti je garaža, svi kamioni su bili unutra."

Neko je u dva sata, koliko je prošlo a da mu je javljeno da je materijal istivaren na gradičištu, uspeo da sve skupi i uništi. Dva sata!
Koliko organizacije, novca i umeća treba...

Neko sposoban sa sredstvima i mogućnostima, rekla je Nesa.

Mladen je bio ljut. Ne ljut, bio je razjaren, besan, uništavalo ga je što je nemoćan pred ovakvim neprijateljem.
Sav novac i najveći izvor prihoda- nestali!
Posao sa narkoticima - upropašćen.
Na vratu optužnica za verovatno ubistvo supruge, kćerke i dadilje.
Kuća spaljena, jedan od automobila zapaljen.

"Imaš poziv! Opet ne čuješ...", pogledao je u prijatelja i uzeo mobilni telefon. Broj pozivaoca je bio sakriven i znao je šta to znači.

"Vreme prolazi, Mladene!", moduliran glas je bio jasan, a zatim se veza prekinula.
Ubrzo mu je na telefon pristigla slika njega i Magdalene u zagrljaju, nekoliko dana pre Simoninog nestanka. Za slikom stigao je i video kako visi nad ivicom zgrade...

Telefon je ponovo zazvonio, Mladen se odmah javio "Šta hoćeš od mene?"

"Sitnicu. Pedeset miliona evra - do sutra!"

"Sve sam uradio. Razveo se od Simone, oženio bih Magdalenu da znam gde je. Novaca nemam! Uzeli ste!"

"Nismo mi ništa uzeli... Mi tražimo, pardon zahtevamo pedeset miliona!"

"Nemam!"

"Nađi, Mladene! Tik, tak...", modulirani glas je ponovio cereći se.

Više je igrača bilo u opticaju. Istovremeno! S jedne strane uništavana imovina, s druge sredstva. Zastrašivanjem uklonjene su mu i mogućnosti.

"Kog si prevario?"

"Kog nisam! Kog nisam..."

Pedeset milona evra. Sto stanova od pedeset kvadrata. Novac koji nema niti će imati!

U sobi hotela, još jedna poruka. Na starinskom satu, rukom pisana... Tik, tak!

Pedeset milona evra...
Do jutra!

Iz izvora bliskim istrazi saznajemo da je Mladen Jelić pronađen rano jutros u sobi hotela "Kali". Kako nezvanično saznajemo, uzrok smrti bilo je vešanje, ali tužilaštvo želi da sprovede kompletnu istragu pre zvaničnog saopštenja.
Ono što je zanimljivo je da je pod ozbiljnom zaštitom supruga preminulog Mladena Jelića dovedena do zgrade tužilaštva kako bi dala izjavu o svom kretanju, a kako takođe nezvanično saznajemo, njen nestanak je isceniran upravo zbog rizika po bezbednost nje i maloletne M.J., njihove kćeri. Protiv Jelića je pokrenuta istraga za nasilje u porodici, zlostvaljanje supruge, zanemarivanje deteta, distribuciju oružja i narkotika, proneveru novca kao i trfiking. Sumnja se da je Jelić pronašao saučesnika u dadilji M.D. za koju saznajemo da je bila njegova ljubavnica, a takođe se vodi kao nestala.

*******

"Videla sam novine, Liame!"

"Drago mi je da jesi. Tako, sada ne moram da ti kažem da si bila u tužilaštvu?"

"Janja i Sergej su bili ovde!"

"Jesu. I zaveli sve kao regularni iskaz."

"Šta se desilo, u stvari?"

Dražen je povukao veze i za dvadeset i četiri časa svi računi kojima je ikada pristupio Mladen bili su prazni. Osamdeset milona evra, od kojih je Simona znala za možda stotinak hiljada, našli su se raspoređeni na nekoliko desetina računa. Dražen je bio dužan kako Nesi uslugu, tako Mladenu šamarčinu. Ova je bolela, a nije ostavljala otiske.

Za to vreme Mihajlo je presreo isporuku i potrudio se da narkotici ne stignu na odredište, a Sergej je uz Goranovu pomoć rešio kako radnike, tako i kamione u garaži. Svako od radnika je dobio desetogodišnju platu u zamenu za ćutanje.

Iste večeri kada se Mladen vratio u sobu imao je noćnu posetu. Natalija u kožnom odelu, sa bičem u ruci stajala je pred njegovim vratima.
Garantovala mu je nezaboravnu zabavu...
Tri linije kokaina krštenim nečim što Nataliju nije baš zanimalo, ali bilo je tu, utupilo je Mladena. Bilo je lako navući mu omču na vrat. Problem je bio prebaciti konopac preko grede, ali Helena je bila spretnija...

"Strah, devojčice. Strah otera ljude u smrt. Bio je u bezizlaznoj situaciji i jednostavno je našao svoj put u samoubistvu. On je bio kukavica. Plašio se i nasiljam terao strah. Zato se ubio..."

"Ne mogu da kažem da baš verujem u to, pre će on nekog da ubije nego sebe!"

"Možda je naišao na nekog mnogo opasnijeg?"

"Možda se zamerio pogrešnoj osobi?", ostavio je da pitanje visi u vazduhu, uzimajući Simonu u naručje....

💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖
Ostao je još epilog!
Žao mi je što me nije bilo nekoliko dana sa "kaznom", ali se nadam da sam izvukla najgore za Mladena.
Uživajte u ostatku večeri i čitamo se uskoro!