Kazna za nadu (drugi deo)

Kraj

"Mia? Mia Leoni? Jeste li to vi?"

"Vito? Naravno da sam ja! Bože, kako se dugo nismo videli!"

"Pa, od kako ste zadnji put svraćali do Ravene, mnogo je vremena prošlo! Kako su vaši, kako porodica?"

Pitala se odakle da počne! Kako je porodica?
Koliko je Vitu mogla da kaže...

Kada je navršila deset godina, a Stela i Noa krenuli u vrtić i prvi razred, nana Nesa je otišla u penziju. Prestala je da se bavi advokaturom i to je mlađana Mia shvatila kada su nana i deka prestali da često putuju. Sve češće su pomagali mami i tati oko nje, seke i bate, jer je tata Liam krenuo češće da odlazi na putovanja. Ali uvek se vraćao kući sa punom torbom slatkiša i igračaka.
Mama nije bila najsrećnija, ali češće se smejala nego što je Mia to pamtila kada je bila baš mala.
U sećanje joj je dolazio neki tata Mladen, ali je mama obećala da će joj jednog dana sve objasniti.

Kada je završila osnovnu školu i rešila da upiše srednju za kuvare, jer želela je da nekada ima svoj restoran, nije ni sanjala da će jednom rukom umeti da meša sos za pastu sok drugom rukom čisti cev pištolja.
Nana Nesa joj je uvek govorila da je štikla ubojitija od revolvera, ali je deda ujak Sergej bio uporan da pored časova klavira nauči i samoodbranu.

Na žalost, Sergej je preminuo ne videvši je kako uzima diplomu menadžera gastronomije, ili otvara svoj prvi restoran. Na Sergejevo mesto došao je Liam, mnogo kasnije nego što je planirano, ali je tetka Natalija već sedela na tronu nana Nese, držeći sve njene poslove na broju. Nakon petnaest godina Natalijine stroge vladavine, Nikolov carstvo je brojalo hotele, restorane, noćne klubove širom sveta.

Kako je raslo Nikolov carstvo, tako su se množili oni koji su mislili da mogu da ga poljuljaju. Nana Nesa je govorila da nema dovoljno glupih ili dovoljno hrabrih da krenu na njih, ali i da se budale ne sade već same niču.
Uz Simoninu i Liamovu saglasnost Stela je pnela prezime Nešić, Noa O'Tul, a Mia je odabrala sam... Leon, kao lav.
Pod imenom Mia Leoni vodila je svoje restorane, nevezana ni jednom zvaničnom sponom sa porodicom Dojčinović, a opet pod zaštitom klana Nikolov.
Spremna da jednog dana nasledi nekada Nesino, sada već Natalijino mesto.

"Odlično su svi. Mama i tata su na primorju, tatu muči artritis" odgovorila je, i nije bilo daleko od istine. Liam se žalio ma kostobolje, a mama ga je negovala i ljubila kao malo dete.

"Umalo da zaboravim! Moj prijatelj, Luka DiStefano...", Vito je pokazao rukama na muškarca koji im je prilazio.

Zagladila je crne pantalone pomerajući porub crvene košulje, blago raskopčane na grudima naniže. Oko vrata stajala joj je nemarno vezana crna kravata, sve u bojama njenog restorana.
Muškarac koji joj je prilazio plenio je svojim izgledom, harizmom, energijom. Muškarac koji joj je prilazio bio je suprotnost Vitu, muškarcu sa feminiziranim pokretima, suprotnost svim muškarcima u njenoj porodici.
Više je delovao kao jedan od onih koji se vešto kriju u njenoj seni i štite je skoro dvadeset godina.

"Drago mi je, Luka DiStefano vama na usluzi."

"Uživajte u večeri, gospodo!", odgovorila je profesionalno, onako da ne oda grč u stomaku i trzaj na usnama.

"Nisam čuo vaše ime, gospođice..."

"Mia Leoni, vaš domaćin večeras. Preporučujem vino, Šardone sa naše plantaže, kompliment od domaćina..."

Želela je što pre da se skloni. Morala je da se skloni.
Pred njom je bio zadatak, na njenim plećima velika odgovornost. Postati glava Nikolova nije mala stvar, a do preuzimanja trona, kako je Natalija to govorila, ostalo je još samo par dana. Par dana kako će kao nepoznata osoba moći da živi i uživa. Par dana da može da se ne skriva. Par dana... Da postoji...
Kada bude preuzela vladavinu nad porodičnim nasleđem, sve odluke biće na njoj. Pod lupom nepriznate i nepoznate javnosti naćiće se svaki njen potez. Svaki korak...

"Gospođice..."

"Molim?", umalo joj nije ispala čaša iz ruke, ali se zato se sadržaj blago rasuo. Luka DiStefano stajao je tik iza nje.

"Bila bi mi čast da nam se pridružite na večeri. Vito jeste dobar i inteligentan sagovornik, ali svakako ne tako zanimljiv kao vi."

"Na žalost ne mogu. Mnogo je posla koje treba rešiti..."

"Insistiram, Mia. Makar večeras mi pružite čast i budite moje društvo..."

Jedno kratko bip i poruka koju je dobila promenili su joj prioritete. Nasmešila se, povukla šnalu i pustila kosu da se rasuje po njenim ramenima.

"Vodite me, dragi gospodine...", pružila je ruku ka Luki DiStefanu, stavljajući dlan na njegov.

********

Liam je stajao na istom mestu kao i skoro dvadeset pet godina ranije. Stajao je uz portal kluba "Sin" i držao čašu pića u ruci.
Nedostajao mu je Sergej, prva stabilna muška figura u njegovom životu, jedan od uzora kakav suprug, otac, brat, ujak, stric treba da bude.
Nedostajali su mu razgovori, ali ako je nešto znao to je bilo da je Sergej otišao mirno. Spokojno.
Jana i njihov sin Dimitrije vodili su mnogo mirniji život nego što je u amanet Sergej ostavio njemu. Predavši mu sve, prepustivši Nesi porodicu, stavio je težak krst svima njima na pleća.
Težak krst, doista, ali krst koji su svi sa ponosom nosili.

Simona je otvorila svoj biro. Vodila je nekoliko projekata vezanih za hoteče koje su kasnije otvarali, osmislila je i Miin prvi restoran. Stela je krenula njenim koracima i sama postala arhitekta. Noa se pak osmelio u advokaturi i pod Nesinim patronatom pretio je da postane i opasniji igrač nego što je to Nesa bila.
Mihajlo je sadio cveće. Često kaže da ga cveće manje nervira od ljudi.
Helena, Boris i mlađi Sergej su sa svojim porodicama krenuli svako na svoju stranu, a opet svi su bili tu. Na samo jedan telefonski poziv daleko.
Natalija je opravdala prezime Nikolov preuzimajući poslove nakon Nese. Udvostručili su, zatim i učetvorostručili svoje carstvo koje je u nekoliko pokušaja umalo palo. Ali, kada se porodica drži zajedno...

"Gde ti je ćerka?"

"U Italiji?"

"Liame, ne pravi se lud! Vito mi je već javio. Rekla mu je da lečiš artritis!"

"Onda znaš gde mi je ćerka!"

"Šta znaš o Luki DiStefanu?"

"Mogući partner, zajeban rival?"

"Onda se postaraj da postane porodica pre nego neprijatelj."

"Ti to moju ćerku navodadžišeš?"

"Tvoja ćerka jako dobro zna gde će se nalaziti već u nedelju uveče. I ko postaje tada. Nigde je ne guramo, samo joj širimo vidike i dajemo smernice."

"Zar ne bi trebalo večeras da čuvaš unuče?", Liam se nasmešio shvativši da je Natalija zaboravila da joj večeras dolaze kćer, zet i njihova dvomesečna beba.

"Hm, nisam je ja terala da se uda posle srednje škole!"

"Ovim tempom, moja neće ni da se uda!", rekao je u šali i vrlo brzo, poslao poruku...

**********

Budi dobra prema budućem suprugu!

**********

💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖

Dragi moji, uvek se nadam da ima i muškaraca ovde, još jednom vam se zahvaljujem na vremenu koje ste mi posvetili. Ne meni toliko koliko mojim pričama. Hvala vam do neba! Na strpljenju, na živcima, na želucu ponekada. Žao mi je što je situacija takva pa me nekada nije bilo sa nastavkom po par dana, ali nadam se da sam se iskupila. 
Sve najbolje, zahvalna do neba!
Vaša Ikac

To je to!
Odoh da spavam!
Laku noć...