Kazna za nadu (drugi deo)

Poglavlje 16

Smeh koji je bio razarajuć naterao je Simonu da se zapita nije li upala u neki zaista težak psiho triler film. Mia je zaspala u bračnom krevetu njihovog apartmana, puštajući mamu da se osveži u kupatilu, ali smeh koji je pripadao Liamu, jer nikom drugom nije mogao da pripada, naterao je da preispita svoje rasuđivanje.
Šta je u opšte o njemu znala?
Da ljubi grešno, miluje ludo, zavodi snažno i povrh svega štiti beskrajno.
Ništa drugo, a mogla se zakleti da joj više od toga nije trebalo, nakon pakla proživljenog pored Mladena koji se ponašao kao sociopata.
Polako, skoro mišije tiho ušla je u prostoriju i shvatila da Liam razgovara telefonom. Nesa, Natalija,Helena.. Ili ostatak familije, bilo je teško da pogodi zbog koga ili čega se tako gkasno smeje.
Ono što je u mesecima svog dobrovoljnog zatočeništva shvatila bilo je dovoljno da poželi da bude oteta, zauvek.
Sve što je ikada znala o porodici bilo je mizerno u odnosu na sve što je saznala ili shvatila, na svojoj koži osetila. Pordica je svetinja, ako je verovati Liamovoj. Čvrsto su se držali, jedni za druge, bez tajni, bez krajnjih namera. Mihajlu svakako ne bi palo na pamet da proda Helenu zarad dobrog posla ili zadržavanja sopstvene egzistencije. Ne, Mihajlo bi svoju kćer branio životom!

"Da, budna je i upravo je ušla u sobu!", rekao je svom sagovorniku čak ni ne pogledavši u nju.
Čuo je, te njene tihe, sitne, mišije korake.

"Pokazaću joj, mislim da je to najveći poklon za Novu godinu. Čujemo se sutra."

Liam je svakodnevno bio u kontaktu sa svojima. A koga je Simona imala?
Do sebe same i Mie, mogla je reći da nije imala nikog. Da je zagrli, uteši, suze joj obriše.

"Čemu takav izraz lica, princezo?"

"Dve reči - Nova godina."

"Mia i ti ste sve moje. Moja duša, moj život. Simona... Ne postoji nazad. Ne postoji vraćanje na staro niti će ga više biti. Nema mogućnosti da više išta bude isto, neću dozvoliti. Ja..."

"Ćuti i pusti me da živim u iluziji..."

Možda bi je i pustio, ali Liam nije osoba koja za sobom ostavlja nerazrešena pitanja i nepokrivene račune.
Zagrlio je jako, tek ovlaš dotakao njene usne i uz pogled pun obećanja povukao ka ugaonoj garnituri i svom krilu.

"Iluzija je jedno, Simona. Ovo je stvarnost."

"Ne, ovo je nada koja uporno živi a ti je na životu održavaš. Ti, tvoja ljubav, Mia. Nada je jedina stvar zbog koje sam glavu držala gore. S početka, nadala sam se da me neće udati. Da ću imati svoje srećno do kraja života. Onda sam se nadala da će me odbaciti, izbaciti... Kaži kako hoćeš, ali nadala sam se mnogo čemu. Zbog te nade sam bila godinama kažnjavana kao najgori prestupnik. Kao krvnik svoje krvi. Liame..."

"Ne, nema više straha i života u strahu, veruj mi..."

"Verujem ja tebi, ali ne verujem u Mladena! Kada se Mia rodila, nadala sam se jedino da ću nju izvući iz začaranog kruga života sa nasilnikom. Nada je ono što me drži, da će Mladen da padne negde i polomi vrat!"

"Bio je na ivici tog pada..."

Namestio se lepše, još bliže privukavši Simonu sebi. Jednom rukom obrgrlio je oko ramena, dok je drugom uzimao tablet računar i pokretao video.
Ne, nije znao o čemu je video koji mu je poslala Natalija, ali je načuo ko je u glavnoj ulozi.
Mladen, a sa njim u sporednim, ne tako malim i ne tako nebitnim ulogama Nesa i Mihajlo.

Visio je s krova zgrade i moli za milost, prihvatio je razvod, prihvati je Magdaleninu i njihovo nerođeno dete...

"Srećna ti Nova godina, princezo moja..."

Ponoć je najavila poslednji dan Stare i veoma zanimljim početak Nove godine. Ponoć je je bila prekratnica, pozivnica da se nada još više rasplamsa, da raširi svoja krila, da odskoči s ivice provalije i poleti ka svojoj slobodi.