Zabranjeni raj

Prvo poglavlje

Kolinove ruke halapljivo su me grlile, dok sam ja posrtala pod ekstazom alkohola koji je sada izbijao iz svake moje pore. Histerično sam se smejala, upijajući miris Kolinove kolonjske, dok me je on vodio kroz prepuni parking luksuznih automobila.

„Polako ljubavi, ovuda idemo", usmerio me je ka desnoj strani podzemne garaže.

„Kako možeš da se snađeš ovde? Mislim, kao, kako znaš koji je tvoj auto od niza istih Mercedesa ispred nas?", posrnula sam još jednom, ali me je moj lepi dečko uhvatio za struk pre nego što sam uspela da padnem. Obgrlio me je, a ja sam se priljubila uz njega, prebacujući ruku preko njegovih ramena.

„To je, srce moje, zato što ja nisam pijan trenutno", zagledala sam mu lice, dok je odgovarao.

„Tako je, zato sam ja pijana za oboje! Stvarno, zašto me uvek odbijaš? Nikada ne popiješ više od čaše vina, a i nju ne pune do kraja tako da to i nije čaša", namrštila sam se, „Zato je ja kući lepo napunim do vrha, mislim, znam da nije estetski ali... dobro, ja svakako pijem iz flaše", svoje zbrkane misli pričala sam na glas dok me je moj strpljivi verenik polako spuštao na sedište udobnog crnog Randž Rovera.

„Odbijam, zato što neko mora trezan da nas odveze kući", povukla sam ga za rever sakoa kada se nagnuo da mi veže pojas prilikom posrtanja u džipu, gde se na kratko naslonio na mene.

„Jesam li ti ikada rekla koliko si seksi u tom odelu? I koliko obožavam kada mi tepaš, pogotovo u krevetu?", pijana iskrenost je proradila. Kolinova blizina me je omamila.

„Jesi ljubavi, mnogo puta", nasmešio se, a ja se kunem da sam upravo mogla da umrem od sreće u tom trenutku i ne bi mi bilo žao.

„Obožavam tvoj osmeh", dodirnula sam ga po obrazima, „i tvoju bradu. Volim kad me grebucka dok me ljubiš", osećaj ljubavne ekstaze bio je prevelik prema ovom čoveku. Nisam mogla da se setim da li sam ikada ikog u svom životu volela kao Kolina.

„Ja obožavam tebe celu", dodelio mi je jedan kratak, ali sladak poljubac na usne, „A sad, hajde da te bezbedno odvezemo kući", udelio mi je još jedan poljubac u čelo, nakon čega je zatvorio vrata i prešao na mesto vozača.

„Zašto smo tako rano otišli?", zakukala sam, prislanjajući ruku na Kolinovu butinu dok je okretao auto i gledao u retrovizor.

„Dva je ujutru, ustaješ u šest kao pripravnik za Vulfa", zakukala sam, zagnjurivši lice u ruke.

„Zašto sam pristala na to uopste?! Imam osećaj da će sutra biti prava katastrofa", promrmljala sam, uzdišući.

„Veoma si dobra u tom poslu Tejt, Vulf te ne bi primio kod sebe samo zato što si verenica njegovog najboljeg druga, znaš to. Video je tvoje kvalitete, zato imaj na umu to. U ostalom, mogla bi malo da smekšaš prema njemu", bacio je blago namrgođeni pogled iskosa, „Stavi se na moje mesto... žena koju volim najviše od svega i moj najbolji drug su na ratnoj nozi. Zakopaj ratnu sekiru bar na poslu, molim te", poklonio mi je jedan nežan poljubac u bradu, pre nego što je vratio pogled na put ispred nas.

„On je prvi počeo, nikada me nije prihvatio kao tvoju devojku, a sada još više, kao tvoju verenicu. U ostalom, ne zanima me što je on šef. Kako on meni, tako i ja njemu", Kolin je umorno izdahnuo i na kratko bacio mrski pogled ka meni.

„Ja sam te nagovorio na to, ali Vulf ne bi pristao da ne zna koliko si profesionalna. Razgovarali smo o svemu i smekšao je, bar što se tiče nas. Zna koliko te volim i da me povređuje način na koji se odnosi prema tebi. Zbog toga te u poslednje vreme ignoriše pa sam ga upozorio", stegao je vilicu, a ja sam se nagnula i pojubila u obraz.

„U redu. Popustiću mu", Kolinovo lice prekrio je osmeh, „Ali samo na poslu", upozorila sam, podizajući prst.

„U redu, samo na poslu", prihvatio je, „I nemoj da se svađaš sa njegovom trenutnom devojkom jer, u ostalom, ubrzo će je zameniti i znaš to i sama."

„Znam, ali mi oboje idu na živce sa tom njihovom pojavom koja kao da mi poručuje „Bolji smo od tebe, ti si samo obična smrtnica", frknula sam, dodatno otkrivajući nezadovoljstvo.

„Ti si radnica, a ona nije. Sledeće nedelje će biti neka druga sa njenim imenom. Zanemari to i uživaj u poslu. Nemoj da dozvoliš lešinarima da ti pokvare raspoloženje", zagledala sam se u Kolina, zaključujući koliko strpljenja ima sa mnom. Uvek me je bodrio, podržavao i bio uz mene, čak i u situacijama kada nisam bila u pravu.

„Jesam li ti ikada pokazala koliko te zapravo volim?", to ga je nateralo da skloni pogled sa puta i uperi ga u mene.

„Mmmm, čekaj da razmislim...", češkao se na bradi, praveći se da razmišlja. Nastavila sam pre nego što je išta rekao, nadjačavajući se sa radiom.

„Obožavam te čoveče. Nikada nisam verovala da je moguće jednu osobu voleti ovoliko kao što volim tebe. Zauvek, Koline, obećaj mi", posmatrala sam ga očima punim nade, dok mi se srce punilo srećom u tolikoj meri da u ovom trenutku umrem, umrla bih kao najsrećnija žena na svetu.

„Obećavam. Zauvek Tejt, imamo zauvek", bile su reči koje mi je poslednji put uputio, a koje će mi ostati urezane u sećanju, svakog dana... do kraja života.