ZAŠTO SE FOLIRAMO?

7.

Mihajlo pov

Izlećem napolje iz zgrade, i krenem da džogiram biciklističkom stazom. Vidiš u kojoj si situaciji sad Mihajlo! Bravo za tebe, saznali smo da ne možeš da se kontrolišeš kad si sa njom. Po čemu je ona toliko posebna uopšte? "Veruj mi želiš je samo jer ne možeš da je imaš" reče moj unutrašnji glas arogancije. Tako je. Mislim da je najbolje da je izbegavam odsad.

Jana pov.

Nakon sat vremena provedenih u kadi prepuštajući se mojim hedonističkim porivima, izlazim s namerom da pozovem Milu. Čudno mi je što sama nije svratila, ali možda joj je neprijatno zbog jutrošnje situacije. Zovem je ali mi se javlja sekretarica - Mila je trenutno zauzeta, jer ne voli da se javlja na telefon ali slobodno pozovite Janu ako je hitno - sećam se zime kada je snimila ovo. Bila je to treća Nova godina u mojoj kući gde smo skontale da toliko vremena provodimo zajedno, i da će je ljudi pre dobiti ako zovu mene. Odlučim da odem do njenog stana, kad neće breg Muhamedu hoće Muhamed bregu.

Zvonim na vratima dva puta dugo i jednom kratko - to je moja šifra. Vidite Milu mrzi i da se dogega do vrata osim ako sam ja u pitanju. Tako da smo smislile ovu foru da olakšam njenoj lenjosti.
Umesto Mile, vrata mi otvara njen otac. Bio je zbunjen i izgubljen nekako, zamuckivao je dok objašnjavao da Mila nije raspoložena ni za koga. -  Pa za mene će biti -  kažem i dobijem njegovo odobravanje te me pusti unutra. Kucam joj na vrata i dobijem jedno besno  -  ODLAZI. -
- Alo budalo to sam ja, pusti me unutra - nastavila sam da joj lupam dok nije otvorila. Briznula je u plač kad me je videla i bacila mi se u zagrljaj.
Zaključala je vrata kad smo ušle i sele na krevet. Nije pričala samo cmizdrila. Nisam više mogla da podnesem tu atmosferu.
- Hoćeš li mi objasniti šta se desilo? - i sad je usledilo još suza. Pružam joj maramicu i čekam da dodje do daha.
- Ja... oni...šmrc...razvode se - izgovorila je nekako. Ovo se očekivalo u jednom momentu ali sam mislila da taj trenutak neće doći. Ne znam šta da joj kažem, da učinim da se oseća bolje.
- Želiš li da pričamo o tome? - bolje ne znam pustite me. Odmahnula je glavom i legla na krevet. Pustila sam Moj mali poni jer znam da joj je to omiljeni crtać i otišla do tajnog šteka slatkiša po čokoladu od 300g. Možda nisam najbolja u tešenju rečima ali znam šta voli.
Sklupčana u ćebe izgledala je kao jagnje i zurila u ekran prisutna u nekom drugom svetu. Gledale smo u tišini uz povremeno lomnjenje redova čokolade.
- Volim te, znaš to zar ne? - sad je gledala u mene i izgledala je ozbiljno ali sa smeškom na licu.
- Ako ćeš da me pokrljaš sad ovde prvo me upozori, musava sam od čokolade - evo je. Smeje se, napokon. Moj posao ovde je završen uspešno.