ZAŠTO SE FOLIRAMO?

2.

Jana pov

Kada smo završile sa spremanjem već je bilo deset sati. Većinu vremena sam samo zabušavala i pokušavala da se izvučem da ipak ne idem, ali to kod kod Mile ne pali pa nas je praktično obe spremila. Pogledala sam se u ogledalo i zapravo sam ličila na nešto (ljubim te u oko Mila) a ona je kao i uvek izgledala sjajno toliko da ne možeš da prodješ pored a da je ne pogledaš. Uvek sam htela da imam to nešto što ona ima u sebi, ali ne postoje dve Mile. Kad god ovo krenem da joj pričam ona kaže da ne serem i da sam verovatno najlepša devojka u ovom delu grada, ali to kaže Mila koja sve preuveličava. Kako god mi smo gospodjice izašle napolje i shvatile da nemamo prevoz.
- Ništa onda ćemo peške - izjavi Mila ozbiljno. Pogledam je kao da je pala sa Marsa.
- Ja, u ovim štiklama, koje si me naterala da obujem, ne mogu da stignem do prve bandere a kamoli kluba. Što znači da ipak ne idemo - krenem nazad prema kući i vrištim od sreće u sebi.Osetim kako me je povukla za lakat i umalo se nisam stropoštala na beton.
- Polako srce, ne ideš ti nigde osim na žurku, sad će Mila sa pozove taksi - trebala sam da znam da neće tako lako odustati, uf bre.
Taksi stiže u roku od deset minuta, i zaustavlja se ispred naše zgrade dok ja gundjam. Ulećemo u kola ko neke pijandure i Mila kaže vozaču da vozi u klub "Brisel". U tom trenutku telefon krene da mi zvoni poznatu melodiju iz "Pirata sa Kariba" koja se oglasi samo kad jedna osoba zove. Mihajlo. Mila koja zna ko je u pitanju odmah krene da se komeša pored mene i čačka telefon nervozno.
- Šta je Miki? - znam da mrzi taj nadimak zato ga i zovem tako.
- Alo bre zar se tako javlja starijem bratu, pokaži malo poštovanja - izjavi i krene da se krevelji.
- Hahahahahahaha poštovanje ćeš dobiti kad se uozbiljiš, znači nikad - kažem i pogledam u Milu koja se smeška na ovo.
- Dobro, sestrice, gde si - jao nisam nikom rekla da izlazim ubiće me.
- U taksiju hehe - kažem glasom nevinašceta.
- Šta ti tražiš u taksiju, kad ne ideš nigde - kaže ozbiljno i zaštitnički. Još uvek nije navikao da sam ja porasla, da imam 17 godina i da mogu da izlazim.
- O da idem, i ne možeš mi zabraniti nisi mi otac - već me nervira to kad izigrava tatu. Shvatam ja da sam njegova mala sestra ali brate mogu sama da se snadjem.
- Dobro gde ideš - evo ga popušta.
- U "Brisel" ima neka žurka - kažem opušteno i nisam mu spominjala Ristu da me ne bi zezao jer zna koliko taj lik balavi za mnom.
- Sa kim? - i evo ga vratio se.
- Sa Milom i jel dosta pitanja - čujem kako se nasmejao malo.
- Dobro, dolazim i ja - kaže i spusti slušalicu. E ovo je tako divno samo mi je još on trebao.
- Ajde, izlazi, stigli smo - Milino raspoloženje se vratilo na staro i opet jedva čeka da idemo na tu žurku koja nije čak ništa posebno, ne znam što je zapela.
- A da se mi ipak vratimo? - pokušavam zadnji put ali bezuspešno, uhvati me za ruku i povuče ka ulazu.
Ulazimo u zagušljiv klub, i prvo što vidimo je tipična scena koju možeš videti ovde. Dim i brdo polugolih devojaka koje uvijaju oko nekog nebitnog lika koji verovatno živi za ovu vrstu zabave. Prevrnem očima na ovaj prizor i krenem prema separeu za Milom. Guramo se kroz masu i privlačimo mnogo pogleda. Jedan dečko je pokušao da mi poliže vrat u prolazu al je samo palacao jezikom u vazduhu dok sam ja pravila zgadjenu facu a Mila umirala od smeha. Najzad stižemo ali bolje da nismo jer nas Rista odmah ugleda, ostavi piće i dojuri do nas. Prvo me je odmerio tri puta dok je došao, zagrlio Milu, i ja sam tad iskoristila priliku i otišla do šanka. Da li sam ispala zla i nepristojna? Jesam. Da li me briga? Ne. Naručujem djus votku od slatkog barmena i razgledam okruženje. Nema bog zna šta da se vidi ali barem nema Riste. Ugledam namrštenu Milu kako se gura do mene sevajućeg pogleda, dok gazi pola poštenih ljudi koji igraju i shvatim da sam malo preterala. Krenem ka njoj i ona obaspe paljbu na mene, zašto sam samo pobegla jadan Rista je odmah eksirao viski, i strovalio se na stolicu tužan. Bilo mi ga je malo žao al mora da shvati da neću ništa sa njim.
- Odmah polazi sa mnom - kaže i krene da se probija.
- Važi, šefe - počnem da se smejem jer vidim da se malo odljutila i krenem za njom.
U separeu su već svi na nogama piju, igraju i sprdaju se. Pridružimo im se Mila i ja jer ne možemo da odolimo tako lepoj atmosferi.
- Mmm druga tek - mrmljam Mili posle sat vremena pokušavajući da joj objasnim da sam popila malo ali ne mogu jer je ona gospodja mrtva. Sad sedi i pokušava da objasni Ani i Risti kako je ona stavila dve noge u jednu nogavicu. To i ne bi bila toliko čudna pojava da ne nosi haljinu u kojoj nema nogavice. Postalo mi je mnogo zagušljivo jer i ne volim zatvorene prostore a i stvarno je zagušljivo. Uspevam da izadjem živa napolje i proveravam da li imam još uvek sve organe i vidim da je sve okej. U jednom trenutku sapletem se o nešto i umalo padnem ali je neki pametan baja izmislio gelender a ja se uhvatila za njega ko da mi život zavisi. Čujem prigušen smeh i pogledam o šta sam se saplela. Neki dečko stoji na stepenicama, gde pošteni ljudi, koji hoće malo vazduha, kao ja trebaju da prodju, i još se smeje.
- Umesto što se tako lepo smeješ tu, mogao bi da se pomeriš da prodjem - kažem ljutito. Pogleda me iznenadjeno kao da nije očekivao to da čuje.
- Pa mogla bi tvoja plava glavica da pazi kuda ide sledeći put - kaže aludirajući na to što sam plavuša pa sam glupa.
- Kao prvo moja kosa nije plava, već karamel smedja sa žutim pramenovima, a kao drugo možeš tako depresivno da sediš i negde drugde a ne na sred puta - ovakvima treba objasniti neke stvari.
- Sedeću gde ja hoću, jer mi se može - aroganatno izjavi i pogleda me. U trenutku ga prepoznam, jao pa to je onaj pevač David Rotko. Stvarno izgleda lepo, jake vilice, svetle kose i tela grčkog boga doslovno al je očigledno mnogo nafuran.
- A je li a zašto ti se može? - prekrstim ruke i pogledam ga iznervirano.
- Zato što sam ja... - krene da izjavi ali se naglo zaustavi - ma šta ja uopšte moram da pričam ko sam kad ti kao i svaka moja obožavateljka znaš - kaže i prodje samouvereno rukom kroz kosu čineći je još razbarušenijom,što bi bilo stvarno hot da vlasnik te kose nije takav napucanko.
- Ahahahahhahagahahah žao mi je ali ja ne znam ko si a ni zašto bih bila obožavateljka jednog tako iritantnog tipa - e nek sam mu rekla. Iako znam ko je on želim, ne, treba neko da mu spusti taj veliki ego.
- Jel si ti to meni upravo rekla da sam iritantan?! - ustane i krene prema meni - I ti stvarno ne znaš ko sam ja? - stane ispred mene i tek tad mogu da mu vidim svaku crtu lica. Ne znam, što se diže tolika buka oko ovog dečka. Nije posebniji od bilo koga a očigledno je i da ima neke probleme sa sobom takav ego se ne radja ni iz čega.
- Rekla sam ti istinu - slažem. Mislim jesam mu rekla istinu, časna reč, iritantan je ko dve Jelene Karleuše ali znam ko je on. Mislim ko ne zna, ali ta informacija ne bi donela ništa kad bi bila izgovorena osim što bi njemu podiglo ego još više nego što je sad. A to ti neću priuštiti dragi moj.
- Pa kad je tako, ja sam Mario - kaže i pruži ruku. Čekaj, šta priča ovaj? Ne zove se tako. Ali ja naravno to ne mogu da znam jer sam mu rekla da ne znam ko je uh Jano.
- Jana - izgovorim ali samo prodjem pored njegove ruke. 1:0 lepi, šta li smeraš tim lažnim predstavljanjem.
Odlučim da se ne zamaram njim, i krenem nevoljno ka klubu.
- Čekaj, mala, stvarno ćeš se vratiti unutra? - kaže i podsmehne se. Jel on to mene nazvao "mala"? Ah ne, nećeš.
- Prvo ja za tebe nisam mala, a kao drugo moram se vratiti unutra - Mila bi me ubila kad bi ostavila samu tamo. Dobro ne samu, ali svejedno bih ripnula.
- Mora se samo umreti i roditi go srce - namigne mi. Hahahahhahaha ovo bi me nasmejalo da nije izašlo iz njegovih usta.
- Uuu mnogo si smešan - hoće li me pustiti da odem jebote šta se zalepio za mene ima gomilu poznatih devojaka koje su željne razgovara sa njim. Ja bih radije da idem.
- Pokazaću ti koliko sam smešan, ako podješ sa mnom - da podjem sa njim molim zašto bih? Mada bilo bi lepo da se ne vratim u onaj pakao od kluba ali ipak on je djavo lično.
- A gde to da podjem s tobom? - želim ipak da čujem gde bi on to sa mnom.
- Dodji pokazaću ti, obećevam da ćeš se vratiti živa kući i pokušaću da me budem toliko iritantan kao što i nisam- gleda me sa isčekivanjem. Stojim i premišljam se. Uf ne mogu Milu da ostavim samu da se vraća. A onda mi sine. Mihajlo. On je rekao da će doći, može on da je vrati. Obećao je da neće ništa pokušavati tako da mu je mogu poveriti. Odlučeno je. Kuckam Mihajlu poruku, smislim neku laž gde idem i kažem da obavezno odbaci Milu. Okej upravo sam slagala, zbog ovog naduvenka. Ne čekaj, nije zbog njega. Idem sa njim samo jer se sve bolje od "Brisela" i napaljenih likova koji me hvataju u prolazu kao i smarača Riste.
- Dobro idem s tobom, al pazi kad postaneš previše iritantan ja odlazim - kažem mu i krenem za njim.
- Važi lepotice - pff ja lepotica? Ovaj lik se drogira. Znala sam, pa lepo je pisalo u "Blicu".
U tišini ga pratim, i pazim da ne izvrnem nogu u štiklama. A onda se on zaustavlja ispred nekog motora. O, ne.