ZAŠTO SE FOLIRAMO?

3.

Mila pov

Meni treba zabraniti da pijem. Ali mnogo je lepo. Vrtim se u punom klubu i puštam da me masa pokreće u ritmu pesme "Zločin bez dokaza" od one Tanje Savić ili Tadić ah ne sećam se. Ima nečeg posebnog u ovoj euforiji. Osetim nečije ruke na svojim kukovima. Okrećem se i vidim nekog dečka kojeg u životu nisam videla ili jesam ubijte me ako znam. Ne izgleda loše sudeći po ovom što ja vidim tako da prihvatam igru, i plešemo pribijeni jedno uz drugo. Neću da dozvolim da mi život prodje jer sam ja zaljubljena u nekog ko me čak i ne primećuje. Ne znam da li je Jana provalila da sam se zatelebesala u njenog brata, ali nadam se da nije jer bih onda bila kao svaka druga devojka koja se naložila na njega. Jel mora da bude tako lep? Ah iskopaću mu one crne oči kojim me i ne gleda al ja ludim zbog njih. I zašto ja mislim o njemu sad a? A ne, ne večeras. Pribijam se još više uz ovog X mena da ga tako nazovem. I primetivši to, prstom mi podigne glavu i krene da me ljubi. Ah odvratna sam sama sebi ali o tome ću misliti sutra.

Mihajlo pov

Ulazim u "Brisel" sa namerom da nadjem moju malu sestru i postaram se da muški rod drži dalje ruke od nje. Ili od Mile. Nikad ne bih mogao da priznam Jani da sam ovde došao uglavnom zbog Mile. Verujem svojoj sestri što se tiče momaka, premlatiću kojeg ako je povredi ali ona uglavnom bira one mekušce koji se prepadnu kad ih pogledam. A Mila ona je druga priča. Ta devojka priziva nevolje. I ne može imati dečka. Nije ona spremna za to a ja ću se potruditi da joj niko ne prilazi dok ona ne bude spremna. Zbog toga sam svim svojim drugovima zapretio da me smeju da je muvaju ili ode glava. Tada su počeli sa onim tipičnim zezanjem da se ja, hahahahahahaha ja ložim na Milu. Mogu imati bilo koju, a ja da se ložim na prijeateljicu moje male sestre pa gde tu ima logike? Ja samo ne želim da ona ima dečka. To je sve.
Probijam se kroz gužvu dok mi se devojke praktično bacaju ispred nogu, ah znam da sam savršen al imajte malo samopoštovanja zaboga. U trenutku se zaustavim. Ceo organizam mi se zaledi a šake se skupe u pesnicu. Scena koju trenutno gledam je Nikola koji je pribio Milu uz zid i gura svoj ogavan jezik u njena lepa usta. I ONA MU UZVRAĆA?! Okej, Mihajlo diši to je samo halucinacija, proklinjem svaku čašu viskija koju sam popio pre nego što sam došao. ONI SE IDALJE KRLJAJU DA LI JE REALNO. Rekao sam tom debilu da ne sme ni da je pogleda a to podrazumeva i da ne sme da joj gura jezik u grlo. Osetim kako mi se krv sjuri u srce i krenem da trčim prema njima. Ne znam koliko ljudi sam gurnuo sad ali uglavnom su se sami sklanjali jer su videli da sam besan. Uhvatim Nikolu za ramena i oborim ga na pod. Krećem da ga šutiram, udaram, magli mi se pred očima od besa ali ne mogu da se zaustavim. ON JE PIPNUO NEŠTO ŠTO JE MOJE. To ne prolazi bez kazne. Neko krene da me vuče i okrenem se da vidim ko će sledeći da nastrada ali vidim nju. Besna je ko ris i uplašena. Kreće da me udara po grudima a ja samo stojim ne znajući šta da radim. Zašto je ona tako besna na mene?
- DA LI SI TI NORMALAN, VIDI ŠTA SI MI URADIO OD DEČKA?! -prodere se a meni krv kluča od reči dečko.
- Taj nitkov ne može da ti bude dečko Mila i tačka - ispravka niko ne može da ti bude dečko.
- Nećeš ti da mi odredjuješ s kim ću da se zabavljam - obaspe paljbu na mene. - Ja baš hoću X mena - kakvog bre X mena šta priča ova.
- Ha? - zbunjeno je gledam. Ona se sagne do Nikole koji verovatno skuplja preostalo snage za život po podu.
- Izvini, ljubavi, al kako se ti zoveš - krenem da se smejem dok me ona i dalje besno gleda. Pravi mali ris.
- Nikola - izusti ovaj da pola glasa a ja ga šutnem u stomak.
- Prekini da ga udaraš - doskakuće Mila do mene i unese mi se u facu.
- Ili šta - pitam zabavljeno dok posmatram kako se plamen u njenim plavim očima stišava dok me gleda.
- Bolje da ne znaš, druškane - jel ona to mene nazvala druškane hahahahahahaha. Izustio bih nešto da kažem da nam lica nisu toliko blizu a da ona nema tako hipnotizirajuće oči. I usne. O moj bože njene usne. Tako su lepog oblika, blago rastvorene i mekane. Voleo bih da ih osetim na svojim. Ona napravi korak unazad i izbaci nas iz transa. Joj bože šta je ovo bilo. Ne ja ne smem imati takve misli u vezi nje, baš kao što je rekla Jana ona je posebna, nju ne smem povrediti, niti je zaslužujem.
Okrene se i krene negde. Tetura se pri svakom koraku i deluje smešna tako pijana. Krenem za njom i uhvatim je za ruku i okrenem prema sebi.
- Ej, Risko, gde si pošla - pogleda me zbunjeno kada sam rekao njen novopečeni nadimak, ali stvarno joj pristaje baš je mali ris tako ljuta.
- Idem da nadjem Janu. Bez tebe - otrgne mi ruku i krene da mi beži. A nećeš dušo.
- Nije valjda da si još uvek ljuta na mene? - pogledam je svojim kučećim pogledom kom niko ne može da odoli.
- Jesam - i okrene se. Niko osim nje izgleda.
- Daj, dobro znaš da on nije pravi za tebe čak mu ni ime nisi znala - što je i istina.
- Pff pravi ionako ne postoji, tako da daj šta daš - o da postoji, i stoji ispred tebe. O bože o čemu ja razmišljam.
Odjednom krene da se smeje ludača. Stvarno je popila. Pridje mi i zagrli me. Okej baš je puno popila, kakva je ovo promena raspoloženja za minut, devojke mi nikad neće biti jasne.
Odvoji se od mene i pogleda me nežno. Jao neko joj treba zabraniti da ljude gleda tim pogledom.
- Hoćeš da mi doneseš torbicu gore je u separeu? - gleda me molećivo.
- Naravno, kako izgleda? - setim se da pitam.
- Mala bela i rozi kaput - kaže i pošalje me gore. Eh dokle sam dogurao.
Kada sam sišao dole nje nije bilo. Da li je ona to mene poslala gore samo da bi pobegla?! Ta mala zmija uf Mila uf. I gde je ona sad? Gledam po klubu pokušavajući da je uočim. Ugledam je za šankom priča sa onim barmenom koji joj se očigledno nabacuje. Jurnem ka tamo i uhvatim joj čašu viskija pre nego što je popila. Pogledam barmena ljutito i "odstupi od nje" pogledom.
- Jel ću ja morati da prebijem svakog lika u klubu zbog tebe, polazi, vozim te kući.
- Mmm neću - krene da se duri kao neko dete.
- Što sad nećeš? - uh već mi skače po živcima.
- Ne idem bez Jane - kaže odlučno. Ah da moja divna sestra, gde je ona, joj kuku mene. Izvadim telefon sa namerom da je pozovem ali vidim poruku od nje da je otpratila neku Anu kući jer joj nije dobro i da ja vratim Milu obavezno. Nasmešim se jer mi je drago što mi je poverila njenu najdragoceniju osobu.
A njena najdragocenija osoba spava za šankom. Gospodjica prekrstila ruke, spustila glavu na njih i zaspala.
- Khm khm, zemlja zove Milu budi se idemo kući - otvori oči na kratko ali odluči da me ignoriše.
Uzmem je nežno u naručje i ne dobijam znake preteranog bunjenja jer je devojčica očigledno u zemlji snova.
Stižemo do vrata kada ona otvori oči na pola. E super.
- Ne želim kući - namršti se.
- Zašto? - zbunjen sam.
- Mene majka ne želi tamo - kaže nekako tužno.
- Naravno da te želi, šta lupaš ti? - sad sam još zbunjeniji
- Ima poslovnu večeru u našoj kući i verovatno je zauzeta spavajući sa nekim klijentom - najnormalnije kaže ovo.
- Tvoja majka ima muža, ne može da spava sa drugima Mila - sad se već prisećam da mi je Jana pričala, kako je odnos izmedju Milinih roditelja zahladneo sa godinama.
- Dobro dušo idemo kod mene kući - ovo je zazvučalo pogrešno pa sam dodao kod Jane da bi joj bilo jasnije.
Napući obraz i nasmeši se. Shavtiću ovo kao da.
Pozovem taksi jer sam došao motorom a ona ne može da se vozi na motoru u ovom stanju. Smestim prvo nju u taksi a onda udjem i ja. Idalje spava. Kako je uopšte moguće da neko zaspi pored ove buke?! Kao da je osetila moj pogled na sebi, pomeri se bliže meni i spusti glavu na moje rame. Rame mi se automatski zapali zato što je došlo u kontakt s njom. Ruku stavi na dno mog stomaka, i zagrli me. Svaki njen dodir mi pali kožu i molim Boga da ne spušta ruku niže jer se to ne bi lepo završilo. Napokon stižemo do moje kuće pre nego što se mali ris ugnezdio kod mene. Kada se pomerila od mene osetio sam užasan nedostatak toplote i poželeo sam vratimo sat 5 minuta unazad, kada je još uvek ležala u mom zagrljaju. Ali shvatim, kad razradim tu informaciju, da je bolje što dalje da bude. Udjemo u lift, a ona koja jedva stoji na nogama, se oslonila na zid. Ko zna šta je ova sve pila. Uhvatim je za ruku i provedem ka stanu, otključam jednom rukom i upalim svetlo. Jana još uvek nije došla. Ovo je čudno. Verovatno je onoj devojci baš pozlilo. Mila se dogega do sofe i legne.
- Alo nemoj tu da spavaš ukočoćeš se boleće te sve sutra - ima i drugih načina da te boli sve sutra više prijatnih dušo, samo što ja ne bih trebalo da mislim o njima sada. Niti ikada.
- Mila hoće ovde spavati - kaže na polupećinskom jeziku a ja se nasmejem.
- Dobro idem po ćebe onda - dohvatim  prvo ćebe koje nadjem u ormanu i dam joj ga.
- Ne, lezi i ti kod mene, mnogo je hladno - kaže polusanjivo i pogleda me onim njenim plavim okicama.
- Mislim da to nije pametno - i mislim. Ne mogu da spavam a da je ona tako blizu mene.
- Ali, molim te - pogleda me tužno a ja nisam imun na taj tužan pogled.
- Okej, ali moraš prvo da se prevučeš - u toj suknji ne može da spava, za svoje dobro.
- Nemam u šta - kaže i nasmeje se. Mogao bih da joj dam nešto od Janinih stvari. Ali ne znam zašto onda nisam otišao u Janinu sobu, već sam kopao po mom ormanu tražeći duks i trenerku. Pružim joj to idalje ne shvatajući zašto sam to uradio ali dobro.
Ona krene da se skida i ja se u trenutku okrenem jer mi baš i ne treba da mi se moj drug dole aktivira. - Završilaaaa sam - prodere se i baci na krevet. Skeniram je pogledom i zaključim da bi trebalo češće da nosi moj duks.
- Dodji - pruži mi ruku a ja ne mogavši da je odbijem uvučem se kod nje.
Privije se odmah uz mene i povuče moj duks malo na gore i smesti svoje hladne šake ispod njega. Naježi mi se svaka dlaka na telu na taj njen postupak al vidim da se ona već komirala pa nemam srca da se pomerim i probudim je. Zabijem glavu u njenu kosu i osetim miris kokosa pomešan sa dimom iz kluba. Ovo je od sad moj omiljen miris, je zadnja glupost koja mi se motala po umu pre nego što sam utonuo u san.