ZAŠTO SE FOLIRAMO?

1.

Jana pov

- Gde ste pičke stigo Zdravko Čolić - proderem se uletivši u kuću. Dočeka me prazan stan. Ah divno sama sam, poklonim se mojoj imaginarnoj publici i teatralno bacim ranac na fotelju. Odem do frižidera i nadjem kutiju sladoleda.
- Hoće li neko sladoledaaaa - proderem se iako nema nikoga.
- Pošto se niko ne oglašava sama ću ga pojesti samo da vas upozorim - i zacerekam se jer je ovo moj srećan dan. Petak je, imam kutiju sladoleda, nema mog ljubljenog brata da me smara a ni mame i tate tako da daa, vreme je za seriju. Taman upalim moju omiljenu tursku seriju (da gledam turske serije ali ne one sapunice za babe već zapravo smešne serije - postoje), kad se odjednom začuje tup. S obzirom da sam sama kući, uhvatim tatinu omiljenu pepeljaru da zveknem potencijalnog lopova i krenem da se šunjam ko Pink Panter po kući. Pod zaškripi od nečijih koraka a ja se veoma hrabro sakrijem iza stuba. Čim osetim još nečije prisustvo, pomislim nije majka pičku rodila, i izletim ko nindža sa pepeljarom.
- STANII ČOVEČE HOĆEŠ DA ME UBIJEŠ?! - ah to je samo moja najbolja drugarica Mila.
- Pa šta se ti kog djavola šunjaš po mojoj kući - kažem i počnem da se smejem.
- Pa brate znaš da ti ja uvek ulazim kroz prozor - da to je tačno. Mila i ja živimo na istom spratu i ona kad izadje na svoju terasu prošeta do mog prozora i uvuče se u kuću.
- Pa sestro i lopovi ulaze kroz prozor, jok kucaće mi na vrata - objasnim ja svoj napad.
- Dobro da, ubice više kucaju na vrata znaš ono kad im ti otvoriš a oni fik i gotovo - kaže debil i krene da se smeje.
- Super zahvaljujući tebi sad više vrata neću nikome otvarati, nek Mihajlo spava napolju - pocrveni kad pomenem mog, brata kao i uvek. Zaljubljena je u njega od pete godine a misli da ja to ne primećujem. Zapravo bi bili sladak par samo da Mihajlo nije takvo govno od dečka, koji menja devojke svake nedelje.

Flashback

- Ona tvoja drugarica, kako se ono zvaše, ah da Mila, je izrasla u prilično dobru ribu - izjavi jedne večeri Mihajlo dok smo ležali na sofi i gledali "Pirate sa Kariba".
- A NE NEĆEŠ MIHAJLO, NJU NE SMEŠ NI DA PIPNEŠ, JEL TI JASNO TO?! - skočim iznervirano sa sofe i uperim svoj ljutit pogled u njega.
- A što dušice, šta meni fali? - kaže i pogleda me kučećim pogledom.
- Ma par dasaka u glavi ti fali i miran kurac, ne možeš nju da imaš jer bi je ostavio nakon nedelju dana i ona bi bila povredjena, znaš li ti koliko tona sladoleda ja moram da kupim onda, i previsoka je ona liga za tebe znaš - pogledam ga ozbiljno i zna da govorim istinu jer on zaslužuje samo one napucane ribe koje mu daju posle dva dejta i posle pate kad ih ostavi, iako su i one njega prevarile bar tri puta te nedelje al bože moj to se ne broji.
Gledam ga kako zamišljeno gleda u televizor. Mršti se i spušta pogled.
- Dobro, obećavam neću ništa pokušavati, znam koliko ti znači - pogleda me napokon i nasmeši se. I ja se njemu nasmešim jer znam da mu Mila znači više od onih splavaruša ali je svestan da on nije dečko za nju. Nekad i pomislim da u njemu kuca srce al onda se vratim u realnost. Već smo propustili dovoljno filma zbog ove teme.

Nazad u sadašnjost

- I šta gledamo - pita me Mila i počne da maše rukama ispred mene ko retard, jer vidi da sam se zamislila.
- Pa zna se šta - kažem i dohvatim laptom i uperim ka njoj.
- Aaa top izašla je 17 epizoda "Pokucaj na moja vrata" nisam stigla da pogledam jer me mama faktički izbacila iz kuće - kaže nadureno.
- Molim, zašto bre? - njena majka je poslovna žena i nema mnogo vremena za Milu od svih obaveza, ne kažem da je ne voli, samo je mnogo zauzeta, tako da je Mila skoro uvek kod mene jer su joj moji roditelji uvek davali više pažnje nego njeni.
- Dolaze joj neki klijenti na večeru, a ona je slagala kako obožava da kuva, tako da sad lista sva jela koja može da naruči, a da stignu na vreme i da deluju domaćinski - prevrne očima i uvali se na sofu.
- Hahahahhah sećam se kada je poručila kinesku hranu, i stavila je u rernu, kao da je tek spremila, obukla kecelju i dočekala tvog tatu - Milin tata je pet godina bio ubedjen da, njegova žena zna da kuva dok nije shvatila da će bankrotirati ako mu ne prizna da je sve te godine naručivala hranu.
- Parola je snadji se - sad krene i ona da se smeje i protegne se da upali seriju.
Narednih dva sata gledamo seriju, jedemo sladoled i smejemo se toliko da su dolazili da nam lupaju na vrata da se stišamo (naravno onda smo se pravile da nismo tu pa ponovo prasnule u smeh. U jednom trenutku Mila skoči u žablji sed i krene da me gleda molećivim pogledom.
- Ma šta sad hoćeš od mene - krećem da se polako udaljavam ka stranici sofe kao da ću je tako izbeći.
- Hajde da idemo - celo lice joj za sija od sreće.
- Ma gde da idemo, jesi luda ti - ništa meni nije jasno.
- Uzme telefon i pokaže mi neki klub, muzika, puno ljudi.
- Šta je to i gde je to i koji ću kurac ja tamo? - ne pada mi napamet da se sad izvlačim iz toplog kreveta, stomaka naduvenog od sladoleda i da idem na neku tamo žurku.
- Rista je na nekoj žurci i kaže da ima mesta u njegovom separeu ako želimo da dodjemo - sada je već iznad mene i gleda me kao kuče parče slanine.
- A ne, a ne, ne, ako je tamo Rista ja ne idem - on je Milin drug koji je smrtno zaljubljen u mene, i balavi za mnom svaki put kad dodje do Mile i vidi da sam i ja tu.
- A ajdee učini mi to neće te Rista puno smarati - laže bre hoće.
- Mila bude li mi kupio piće, krenuo da se lepi za mene, kunem ti se gde god da si, naći ću te, i ubiću te - shvativši ovo kao pristanak Mila je krenula da skače po sobi i već pravi planove šta ćemo da obučemo, stajlinge i neke pičke materine dok ja pokušavam da umno učinim da me ovaj krevet proguta. Primetivši to, uhvati me za nogu i krene da me izvlači iz kreveta.
- Ne, čekaj, stani, evo idem pusti me - ali kasno već sam bila na podu a ona igrala oko mene. Uf u šta sam se ja sad uvalila...