ZAŠTO SE FOLIRAMO?

8.

Mila pov

Nakon što je Jana otišla bila je već prošla ponoć. Mesečina je obasjavala moju sobu svojim plavičastim sjajem. Ležala sam u svom krevetu naduvenih očiju i radila ono što najbolje umem. Overthinkovala. Zašto mi se život ruši odjednom? Baš sad, sad kad smo Mihajlo i ja ostvarili neku interakciju koja ne podrazumeva samo pozdravljanje. Danas, u istom ovom krevetu Mihajlo Veličković je pokušao da poljubi mene, Milu Sretenović. Znate koje su šanse za to? Da, abnormalno male. Osećam se kao da ležim na muzejskom antikvitetu. Da li to znači da sam mu se sviđala sve vreme? Pff, ne verujem. Možda ga je samo poneo trenutak. Zatvaram oči jer mi gledanje u plafon više nije zanimljivo. Džabe kad ne mogu da spavam. Bacim pogled na sat pored kreveta, 2:18. Uhhh... Umorna sam od pokušavanja da zaspim. Možda da odem u šetnju? Navlačim duks preko topa i obujem patike. Ne moram da se sređujem ionako neću videti nikoga u ovo vreme. Izlazim iz sobe na prstima i zatvaram vrata tiho. Čujem neki zvuk u kuhinji i provirim u nju. Moj tata sedi za stolom i tužno posmatra našeg papagaja Pericu kako spava. Kad sam bila mala očajnički sam želela da imam "pticu u boji duge", kad sam čula da postoji slična i još da može da priča to mi je postala opsesija. Za svoj sedmi rođendan dobila sam Pericu, koji nije govorio. Svaki dan posle škole sam držala Perici časove i naučila ga par reči. Doduše najbolje je naučio psovke koje je čuo u svađama mojih roditelja. Ne znam šta je to sa papagajima i psovkama.
Tatina nostalgija ispunila je vazduh u kuhinji. Krivo mu je što uskoro idem. Nažalost nemam dovoljno empatije u sebi da mu oprostim. Nije me skontao kad sam prošla pored kuhinje i izašla iz stana.
Napolju je bilo malo prohladno za kraj avgusta, a na ulicama nije bilo nikoga. Bar me niko neće videti ovakvu, izgledam ko da me poplava izbacila.
Spustila sam se do gradske plaže, i započela svoju noćnu šetnju. Bilo je prilično mirno, sa nežnim talasima koji su povremeno udarali o obalu. Osećam se kao da mi je ovo poslednja šetnja pored mora, iako idem verovatno tek za mesec dana. Pitam se šta li radi Mihajlo sada... Da li razmišlja o meni i preispituje ono što se desilo? Sad mi je žao što ga nisam poljubila, iako bi to uzrokovalo mnogo drame i verovatno povredilo Janu. Ne želim da naš odnos ostane neprijatan.
Odjednom čujem neku buku i kako se približavam sve glasnije. Četiri momka i dve devojke sede na plaži i igraju masne fote u tri ujutru. Limenke piva su pored njih pobacane i stvarno se nadam da će ih ovi seljaci pokupiti kad budu otišli.
Prolazim nedaleko od njih praveći se da ih ne primećujem.
"O pa koga to moje oči vide, nećeš da se javiš Mila?" Okrenem se kada čujem svoje ime i ugledam visokog dečka smeđe kovrdžave kose, pripitih zelenih očiju i velikog osmeha očigledno upućenog meni.
"Nije kao da smo ikad pričali?" kažem, zbunjenim pogledom skeniram ostatak ekipe. O moj bože. Mihajlo. Mihajlo?! Sedi naslonjen na zidić i gleda u telefon nezaintresovano. Zašto se pravi da me ne poznaje? Jel njega to blam mene? Ništa mi nije jasno.
"Radili smo mi i više od pričanja" njegovo društvo krene da se cereka a Mihajlo ga probode pogledom ali ne kaže ništa.
" Sve u svemu mislim da trebamo da počnemo ispočetka" prilazi mi i pruža ruku "Ćao ja sam Nikola".
Nervozno mu pružim ruku. " Mila, ali ti to već znaš". Nasmeši se i stisne mi šaku.
"Ajde pridruži nam se, igramo istina izazov" pokaže na flašu.
"Mislim da se ta igra zove fote ali dobro" ja se napravim pametna.
"Ovo je kombinacija ta dva" sedne i povuče me sa sobom. Završavam u njegovom krilu, hvatajući ga za vrat da održim ravnotežu. Pogledi su nam se spojili na trenutak ali ja nisam osetila onaj roj leptirića u stomaku, koji sam osetila kao posledicu Mihajlove blizine. Samo sam buljila u modricu iznad njegovog oka. On je verovatno osetio posmatrajući moja usta, malo duže nego što bi to bilo pristojno.
"Amm ja bih da ustanem sad ako može" krenem da ustanem ali on stavi ruku na moju butinu.
" REKLA TI JE DA ŽELI DA USTANE" zareži Mihajlo na njega. Nikola me automatski pušta, i ja sedam pored.
" Dobro smiri se čoveče, mnogo si napet ovih dana, jel jebeš nešto?" pita ga mrtvo ozbiljno.
Na ovo devojka pored Mihajla kreće da se cereka i stavlja mu ruku na unutrašnji deo butine. Mihajlo je ne pomera.
"Jebem tebe u glavu majmune" kaže nadrkano dok svi ostali umiru od smeha. Svi sem mene. Ja i dalje gledam u plavušinu ruku na Mihajlovoj butini i njene duge nokte koji ga češkaju. Sve ovo je bila velika greška. On se samo poigravao sa mojim osećanjima juče. Naravno. Kako sam glupa. Suze počinju da mi naviru na oči.
"Ajde da igramo" kaže druga devojka, kojoj je očigledno dosadno ovo prepucavanje.
Zavrti flašu i nakon četiri kruga neizvesnosti stane na Mihajla. Sve oči su uprte u njega.
"Izazov" kaže smorenim glasom.
"Poljubi osobu koja ti je najlepša odavde" reče devojka koja je vrtela flašu.
"Bože jel smo u osnovnoj školi, kakvi su ovo izazovi" prevrne oči Mihajlo.
"Ajde ne budi cava" kaže dečko kojeg se sećam iz Mihajlovog odeljenja u  osnovnoj.
"Dobro, dobro, zadovoljiću vaše napaljene duše". Nakratko pogleda u mene ali zatim se okrene ka plavuši koja mu i dalje češka butinu. Ne, neće valjda. "Jok tebe će Mila, ne budi smešna" javlja se moj unutrašnji glas.Uhvatio je za vrat, približivši je k sebi. Poljubio ju je strastveno kao i svaku devojku koju je do sada ljubio. Samo sada nije ista situacija. Sada mi smeta mnogo više jer sam mislila da ima nečega među nama. Ljube se već skoro minut. Dosta mi je ovoga. Suze mi stoje u grlu, muka mi je od ovog prizora qi ne mogu više da budem ovde.
" Društvo, ja idem, kasno je već a nisam se javila nikome" svi pogledaju u mene sem Mihajla koji se i dalje krlja. Izazov je bio samo poljubac on je to pretvorio u predigru za pornić.
"Aaaa baš si smarač... Nema veze gledamo se uskoro, mala" namigne mi Nikola i ja odem ubrzanim korakom pre nego što je primetio moje suze.
Trenutno opcija selidbe u Minhen ne izgleda toliko loše. Ovde više nema ničega za mene, sem Jane. Kad bih samo mogla i nju strpati u kofer.

Mihajlo pov

Jao Mila đavole mali. Stvorila si se doslovno niotkuda, kao iskušenje kome moram da odolim. Zašto ona ne spava? Ko tu decu pušta napolje u ovo vreme? Sve u svemu, odlučio sam da je najbolje da je oteram što dalje od mene tako da sam rekao mojim drugovima da je sezona lova na Milu dopuštena, čak iako je to možda najteža stvar koju sam morao da uradim. Možda će mi biti lakše kad nađe dečka, samo da nije onaj debil od Nikole. Imam želju da ga opet nabodem u glavu celo veče. Kako se usuđuje da je povuče u svoje krilo i onda tako gladno bulji u njene usne. I ONDA JE UHVATI ZA BUTINU. Manijak. Doduše meni je Nina zlostavljala butinu celo veče ali da sam se ja bunio ispao bih peder. Život je težak. Onaj izazov gledam kao konačan test, zaboravljanja Mile Sretenović. Koji nisam prošao jer sam zamišljao da ljubim nju dok sam ljubio Ninu. Al dobro malim koracima. Perifernim vidom video sam da Mili nije svejedno, i onda sam nastavio da je povređujem sve više dok ne bude mogla da izdrži, i konačno ode. Osećao sam se užasno, ali to se moralo tako odigrati. Nikada nećeš znati koliko mi je žao što nismo suđeni jedno drugom Mila.