ZAŠTO SE FOLIRAMO?

9.

Jana pov

- OOOPSS I DID IT AGAIN, I PLAYED WITH YOUR HEART, GOT LOST IN THE GAMEEE OUUU BEJBEE BEJBE - držim koncert u sred noći dok perem sudove od večere koju je Mihajlo jeo dok sam ja bila kod Mile. Osećam se ko Pepeljuga ahh. U tom trenutku izlazi Mihajlo iz svoje sobe, sređen, i obuva patike.
- A gde si se ti to zaputio - upitam ga tonom koji on koristi kad ja negde hoću da idem.
- Ajde Jano ostavi me nije mi do života. Idem da blejim sa društvom - kaže umorno. Hm to ne liči na njega. Obično je sav "humorističan" i raspoložen da me sprda.
- A šta je tebi? Jel se neka devojka nije nasmejala na tvoju foru pa ti je uništen dan? A znao si da će se to jednom desiti, humor ti je precenjen-
- Ha ha ha ko mi kaže - nasmeje se sarkastično.
- Eto ja te pitam kako si a ti meni tako uzvraćaš - kažem i okrenem se ka sudoperi.
- Nisam nigde čuo da si me pitala kako sam, ali dobro sam sestrice ne brini -
Pogledam ga skeptično i on izađe.
- EJ KAD SE VRAĆAŠ?? - proderem se niz hodnik.
- Ne čekaj me - mahne mi i nastavi da se spušta niz stepenice.
Okej Jano opet si sama, al imam sreće u poslednje vreme. Telefon mi zavibrira na šanku. Ko li je ovako kasno? Upalim telefon i na ekranu zablješti poruka od Davida, prekrštenog Maria.
- Hoćeš napolje sad? -
- Zar si me se već uželeo hahaha? - iskreno mene nikome nije dosta.
- Ne laskaj sebi, samo mi je dosadno -
- A ja sam ti zabavna? Pa što tako ne kažeš, idemo -
- Da, da jesi. Vidimo se na našem mestu za 20 minuta -
- Čudno kako imamo naše mesto a "mi" ne postojimo -
- Za sad - leptirići mi prostrujaše kroz stomak kad sam pročitala zadnju poruku. Okej, Jano, smiri se, samo te zajebava. Ni ja ni on nismo materijal za vezu.
Otrčim u sobu i preturim orman u pokušaju da nađem šta ću obući.
- Aaaa treba mi Mila, ona bi znala šta da obučem u ovoj situaciji - šteta što verovatno spava. Mada, mogla bih je probuditi. Zovem Milu, usput izvlačeći trenerku iz ormana. Međutim, ona se ne javlja. Pih, nju ne može traktor probuditi kad zaspi a kamoli poziv. Šta sad da obučem? Posle nekog vremena, oblačim omiljene farmerke i crni krop top sa natpisom "I don't do boyfriends" čisto da pošaljem jasnu poruku onom debilu.
Idem peške do Brisela jer mi se ne daju pare za taksi. On je već tamo, sedi na stepeništu naslonjen delom tela na zid i puši.
- Zdravo Kancerko nismo se dugo videli - ceo dan.
-  Zašto sam ja Kancerko? - ustaje i prilazi mi. Opet nosi isti onaj omamljujući parfem. Pitam se jel ga namerno zbog moje reakcije na njega stavio.
-  Možda jer ćeš dobiti rak pluća od tih cigara - nije kao da se ja brinem za njegova pluća.
- Uf izvini mama - prevrne očima I sedne nazad na stepenik.
- I sad ćemo samo sedeti ovde ko neki beskućnici? - sednem na stepenik iznad njega.
- Imaš neku bolju ideju? -
- Možda - zagonetno se nasmešim. Otresem prašinu sa sebe i krenem. Ugasio je cigaru i malo potrčao da bi me stigao.
- Pa, jel me napokon vodiš u svoju kolibu veštice? -
- Još uvek imam dovoljno žaba za supu, sačuvaću te za kasnije -
- Auć - uhvati se za srce pretvarajući se da je slomljeno - pa ako bi me poljubila možda bih postao princ -
- Samo sanjaj - kažem i napokon ugledam plažu nakon deset minuta pešačenja.

David pov

Dovela me je na plažu. Pa dobro i nije toliko loše mada očekivao sam nešto više. Pratim je dok mi patike tonu u pesak svakim korakom. Ona izuva svoje i sakriva ih iza nekog kamena, i ja učinim isto, pa krenemo prema vodi zajedno. Odavno nisam bio na ovoj plaži tj otkad je moj prvi singl doživeo popularnost. Nikad nisam mislio da ću se proslaviti, premda sam se nadao tome kao i svako ko kreće da se bavi muzikom ali iznenadilo me je što se tolikim ljudima svidela moja pesma. Od tada imam i menadžera, idem na nastupe, živim svoj život iz snova ali opet nekad mi nedostaje da budem samo normalna osoba koja hoda po našoj gradskoj plaži bez da ga iko spopada.
- O čemu razmišljaš - upitala je. Verovatno sam odlutao.
- Ma o morskim kornjačama - slažem jer ne mogu da joj kažem ništa o mom životu i slavi.
- O morskim kornjačama? - delovala je zbunjeno.
- Pa ima ih ovde - nažalost.
- Dobro, i - i dalje joj ništa nije jasno.
- Opasne su, trebaš da ih se čuvaš ako se kupaš ovde -
- Otkad su morske kornjače opasne, nemaju čak ni zube, nije kao da mogu da ti otkinu ruku ili tako nešto - Kad sam bio mali ujela me je jedna, jer sam se izgleda previše primakao njenom gnezdu, a kako one prenose salmonelu morao sam da primim i tetanus i bio na antibioticima nedeljama - sve što sam rekao je istina, užasavam ih se od tad.
- Ne mogu da verujem da te je ujela kornjača ahahahahah - ona vrišti od smeha na moju nimalo smešnu priču.
- Hej, dešava se, ne podsmevaj se tuđim traumama. - gledam je uvređeno suzdržavajući se da i ja ne krenem da se smejem jer ima jako zarazan smeh.
- Dobro izvini, samo nisam upoznala nekoga kome se to desilo - kaže kroz i dalje prigušeni smeh.
- Sigurno ima još dosta ljudi koji su iskusili bes kornjače - nemoguće da sam jedini.
- Ili te možda samo ne vole -
- Ko mene ne bi voleo, pogledaj me kakav sam - uputim joj svoj najslađi osmeh koji je više puta zabeležen kamerom i pretvoren u postere za tinejdžerke.
Otvorila je usta, pa ih zatvorila, blago porumenivši skenirala mi je facu na par sekundi i onda nervozno pogledala u drugu stranu. Jel to moja magična harizma napokon delovala na nju? Mislio sam da sam zarđao.
- Gledaj, brodić - upire prstom u omanji beli motorni brod koji nežno pluta zavezan za obližnju gredu 100 metara od nas.
- Ajde da se provozamo - kaže ushićeno i  krene da trči prema brodiću.
- Jano to je nečiji brod ne možemo samo da ga ukrademo - zašto ja moram da budem onaj razuman ovde?
- Ko nađe, njegovo. Uostalom nećemo ga ukrasti, samo pozajmiti. - kaže nevino.
- Zar pozajmljivanje bez pitanja nije isto što i krađa - jel ona pročitala nekad naše zakone?
- Hajde, ne budi parti brejker, vratićemo ga za sat vremena i niko neće provaliti.
- Dobro, ajde - morao sam da popustim, da ne bude posle da ne znam da se zabavim.
- Gde ćemo? - upitam odvezujući nas od obale.