Creepy

Part 10

Ležim na krevetu,glavom yabijenom u jastuk i raymišljam kako me je već svega ovoga dosta. Začula sam jako lupanje na vrata . Uspravila sam se te upitala:

"Ko je?"'

"Ja sam -sa druge strane se začuo dobro poznati glas mog' voljenog brata- samo 'oću da ti kažem da Harry-a nema ovde."

"I šta ja imam sa tim?"-upitala sam bezvoljno.

"Pa....znaš...zaboravio sam ti reći da on ima sposobnost da bude nevidljiv."-dok je to govorio smejao se kao idiot,i kol'ko sam mogla čuti,nije bio sam.

"Aha. A ja se sad smejem pored tebe."- rekla sam sarkastično.

"Nije Harry."-začuo se drugi glas,koji je kol'ko sam skapirala pripadao Niallu.

Ubrzo se čulo kako odlaze i ujedino se cerekaju. Opet sam se bacila na krevet i gledala ka plafonu. Odjednom mi je palo na pamet,šta ako se Harry nalazi u mojoj sobi. Opet sam ustala te pogledom prešla preko sobe. Sve je izgledalo normalono. Uzdahnula sam te uzela telefon. Malo sam visila na twitteru pa instagramu i tako ubijala dosadu.Odjednom sa osetlila kako neko leži pored mene na krevetu. Okrenula sam glavu na levu stranu te se zamalo sudarila sa Harryjevom facom. Uplašila sam se pa mi je i telefon ispao iz ruku.

"JEBI SE IDIOTE MALOUMNI! 'OĆEŠ DA JA DOBIJEM SRČANI UDAR?! TO 'OĆEŠ?!"-proderala sam se na njega iz sveg glasa a on me samo sa nekim kretenskim osmehom glaedao.

Ubrzano sam disala i nisam se mogla smiriti.

"Daj se smiri..."-rekao je tiho.

"DA SE SMIRIM?! DA SE SMIRIM?! PA SKORO SAM UMRLA TU A TI MI KAŽEŠ DA SE SMIRIM!"-opet sam se derala.

Ustala sam sa kreveta sva uplašena i iznervirana ,jedva stojeći na nogama i počela šetati levo-desno po sobi.

"Maria..."-ustao je i on sa kreveta te došao do mene.

"Ostavi me!"-rekla sam malo tiše.

Uhvatio me za nadlaktice i približio me sebi.Gledala sam u pod. Svojom rukom mi je prešao po kosi i tog trena sam se sva naježila. Pogledala sam ga,ovog puta smireno.

"Harry,šta ti uopšte hoćeš od mene? Zašto si tu?"-tiho sam ga upitala i baš kada je krenuo nešto reći prekinula sam ga.

"ZAŠTO ME JEDNOSTAVNO NE OSTAVITE MALO NAMIRU?! DAL' PUNO TRAŽIM? SAMO ŽELIM MALO DA BUDEM SAMA I MALO PROBISTRIM MISLI I SHVATIM ŠTA SE DEŠAVA OKO MENE,ZNAŠ? UOPŠTE MI NIJE LAKO DA SKAPIRAM SVE OVO!"-istrgala sam se od njega te izletela iz sobe. Protrčala sam stepenicama pravo ka hodniku. Brzo sam obula čizme i potrčala ulicom.

Harry P.O.V

Šta se ovo dešava? UGHHH! Odmah sam potrčao za njom,no nisam uspeo otrčati napolje jer su me ovi idioti zaustavili. Baš kada sam strčao niz stepenice i ušao u dnevni, sudario sam se sa Brooklynom. Dečko se prosuo po podu a ja sam samo gledao ispred sebe,tačnije u smeru gde su bila vrata. Samo sam za

murio i duboko i teško izdahnuo te pomogao Brooklynu da sutane. Kada je ustao,čudno me pogledao a onda sam skapirao da svi bulje u mene.

"Šta se dešava?"-upitao je Dejmon stavljajući flaču piva na sto.

"Ništa me ne pitaj!"-procedio sam kroz zube i došao do stola te uzeo flašu viskija i izašao napolje. Seo sam na nizak stepeni i trpao u sebe onaj glupi viski. Čuo sam dečke kako razgovaraju i onome što se dogodilo. Kol'ko sam skapirao da se Dejmon uputio ka meni ali,hvala Bogu,tu je Liam koji ga je zaustavio rečima da ću ga ovog trena,ako dođe do mene,zubima potrgati. To me malo nasmejalo,ali i dalje am bio mnogo ljut,nervozan,sav van sebe, prosto ne mogu opisati sve te osećaje.Ali zašto? Zašto se tako osećam? Dal' je to zbog nje? Znam da sam zabrljao ali...JAOJ! Dođe mi se ubiti!
...
Kada sam se malo smirio,vratio sam se u kuću i sve rekao dečkima. Odmah smo se podelili na ekipe i pozvali sve ostale da dođu. Samnom su išli Dejmon,Zayn i Paul.

Maria P.O.V
Hodam već satima. Nemam pojma gde sam. Hladno mi je,mnogo.
"Hej!"-čula sam kako je neko povikao.
Pomislela sam da je neko od onih idiota,ali ne. Okrenula sam se i zgladala dva dečka kako stoje u nekoj tamnoj uličici i u rukama drže cigarete. Okrenula sam se oko sebe i videla da nema nikoga.
"Da ti."-opet je jedan od njih progovorio.
Krenula sam ka njima,bez imalo straha,nisam se bojala već sam bila puna besa. Mogla bih nekog umestu ubiti vlastitim rukama.Došla sam do njih sva smrznuta.
"Hej."-rekla sam.
"Nisi odvde?"-upitao je jedan dečko ispuštajući dim cigarete iz usta.
"Ne."
"Šta te dovodi ovamo?"-upitao je.
"Ne bih o tome..."-rekla sam tiho.
Jedan od njih je uzeo flašu neček alkoholnog ,koja je bila na podu i uzeo par gutljaja.
"Oćeš?"-upitao je i pružio mi flašu.
Odmah sam uzela flašu i u sebe ulila mnogo te tekućine.
"Opa! Opasna mala."-jedan je došao do mene i zagrlio me oko vrata.
Imao je nekakav kez na licu no kad me zagrlio,taj kez je nestao.
"Čoveče! Pa ledena si!"-odmah je skinuo jaknu i prebacio mi preko ramena.
"Hvala."-rekla sam i pognula glavu.
Osetila sam kako se topla tkanina omotala oko mene.
"Ideš sa nama?"-upitao me onaj dečko što je držao flašu onog pića.
"Gde?"
"U kafić."-rekao je ovaj što me držao uz sebe.
"Ne. Trebala bih ići kući,iako ne znam gde se nalazim,nit' kako da se vratim."-klempavo sam se nasmejala.
"Ajde sa nama,malo ćeš se ugrejati pa te odvedem kući."-opet je rekao ovaj pored mene.
"Tvrdoglava si,znaš?"
"Znam."-nasmejala sam se i pogledala ka njemu.
Susrela sam se s' bistro-plavim očima,koje su bukvalno sijale iako smo bili u mraku. Uzvratio mi je osmeh.Vratio je pogled ka onom drugom dečku kji je nešto govorio,no ja ga nisam slušala. Ovaj me opet pogledao te mi pružio ruku u kojoj je držao cigaretu. Uzela sam je iz njegove ruke i povukla dim. Ova dvojica su me gledali,kao da treba pasti svemirski brod na mene.
"Šta me gledate?"-upitala sam sa osmehom.
"Ništa."-rekao je ovaj plavooki.
"Pa da te odvedem kući?"
"Mhm.."-rekla sam onako,jer sam imalo cigaretu u ustima.
Izvadila sam je iz usta i rekla mu adresu.
"Au,baš si zalutala,mala."-nasmejao se i krenuli smo nekom cestom.