Creepy

Part 5

Harry je otišao.Morao je na neko snimanje.Dejmon mi uleće u sobu svakih 5 minuta kao neki manijak i ispituje me da li sam dobro,donosi mi čaj i lekove...Postalo mi je jako dosadnooo.Krenula sam pozvati Dejmona da mi pravi društvo,no iz mojih usta nisu izlazile reči,samo me je još više počelo grlo boleti i grebati.Smrkla sam se.Umotala sam se u ćebe i izašla iz sobe.Polako sam sišla niz stepenice i čula neke glasove u dnevnom.Tiho sam ušla i videla Dejmona kako ajmo reći sedi u fotelji i u ruci drži čašu sa nekim pićem a ispred njega Aron sedi na kauču i pije pivo.Samo sam produžila do kuhinje bez pozdrava Aronu.I onako nisam mogla zbog grla a iskreno,nisam ni htela jer taj dečko me tako nervira i nekako je uvrnut.Čim me je Dejmon video skočio je sa fotelje i došao do mene.
"Maria,jesi dobro? Što me nisi zvala?"-uptao me Dejmon buljeći u mene.
Samo sam mu pokazala rukom na grlo i on je samo klimnuo glavom.
"Imaš tu neke tablete za grlo,popij to.."-na to sam ja klimnula glavom i iza Dejmonovih leđa sam začula grubi i ujedino piskutavi Aronov glas.
"Zdravo,Maria.Jesi li dobro?"-upitao je "brižljivo" te ustao sa kauča stavivši flašu piva na sto.
Samo sam mu mahnula rukom u znaku pozdrava i ušla u kuhinju.Uzela sam one tablete za grlo i popila.Skuvala sam si čaj i vratila se u dnevni.Osim Arona su još došli i Adam i Michael i Paul i Jack i Sajmon i Brooklin.Ostala sam začuđena.Pa kada su stigli?Pre 5 minuta je bio tu samo Aron.Pogledala sam celu sobu i bila je u haosu.Razbacane jakne,kape,šalovi,par kaciga,pobacane flaše od alkohola i kutijice od cigareta.Prevrnula sam očima i došla do Dejmona te sela pored njega a on je prebacio svoju ruku preko mog remena.Svi su mi se pozdravili i ja sam njima mahnula rukom,jer nisam im mogla odgovoriti.Stavila sam noge pored sebe na kauč i pored mene se bacio Michael sa polu praznom flašom piva u ruci.
"Šta je sa tobom?"-upitao me ljubazno a Dejmon je ustao te otišao u kuhinju po još alkohola.
Nisam mogla odgovoriti Michaelu te sam uzela telefon i napisala mu šta mi je i dala mu da pročitaUzeo je telefon u ruke i pročitao te se lagano osmehnuo.
"Biće bolje."-prebacio je ruku preko mog ramena i zavalio se na naslon kauča te povukao mene za sobom.
"Michael,šta to radiš?"-dobacio je Jack iz šale i svi smo se nasmejali.
Uglavnom svi ovi su mi kao braća i duugo ih znam,samo Arona ne.On je sad nedavno upao u društvo.Uvek su dobri prema meni i uvek  se šalimo i zabavljamo kad smo zajedno.Dejmon je ušao u dnevni sa dve velike,staklene flaše viskija i u kesi nosio pivo.Stavio je to na sto i svi su uzeli nešto od toga.Ja sam ustala sa kauča i krenula ka sobi jer već mi nije bilo dobro od dima i mirisa alkohola.
"Gde ćeš?"-upitao me Sajmon i uputio mi pogled.
Okrenula sam se i pokazala mu rukom na stepenice,pa je valjda skapirao da idem u sobu.Odmah sam se bacila na krevet i ostala tako nepomerajući se.Iz dnevnog su se čuli još neki glasovi osim ovih što su bili tamo.Ovi drugi glasovi mi baš nisu bili poznati,verovatno je još neko upao u društvo.Ubrzo sam utonula u san,nadajući se da neće opet biti noćna mora...

Harry's POV
Došli smo kod Stewarta kao po dogovoru.Kad smo ušli bilo je još odprilike 7-8 dečkiju.Pozdravili smo se i upoznali sa svima.Nisam video Mariu da je tu.Verovatno je u sobi.Čim smo seli,Dejmon je krenuo pričati o tome što sam ja njemu rekao.Zayn se ubacivao u njegov govor kao i onaj,Michael mislim da se zove.Skrenuo sam pogled sa stepenica,već se ne nadajući da će Maria sići i pogledao onog Arona,koji je sedeo ispred mene.Bio je mnogo čudan,drugačiji od svih.I ako su naši klanovi bili neprijateljski,video sam da se ne razlikujemo toliko.Ali ovaj...nije ličio da je jedan od nas.Gledao sam u njega a on je pozorno slušao šta su Dejmon,Zayn,Liam i Paul govorili.
"Dejmon,možeš na minut?"-upitao sam ga ustajući sa fotelje i krenuo sam u hodnik te i Dejmon za mnom.
"Šta nije u redu,Styles?"
"Onaj Aron...Kada je ušao u klan?"
"Pre oko mesec dana,što?"
"On nije jedan od nas."-rekao sam mnogo samouvereno.
"Šta?"-napravio je začuđenu facu.
"Pa zar nisi primetio Ajnštajne? Skroz crne oči i taman ten?"
Dejmon se zamislio.
"Gle..."-oboje smo nagnuli glave i promatrali ih a pogotovo njega.
"Vidi kako se ponša.Verovatno ni ne diše.Upija svaku reč pa će da prenese ostalima i izazvaće sudar među nama..."-govorio sam mu.
"U pravu si..."
Izašao je iz hodnika i ušao u dnevni.
"Ljudi,izvinite što vam ovo govorim al' satanak se mora odložiti."-čuo sam Dejmona kako priča.
"Šta? Ali zašto?"-upitao je Aron na to sam se namejao.Dejmon se malo zamuckivao,nije znao šta da kaže.
"Paa...Ovaaj...Jaa...Maria. Da! Moram s' njom u bolnicu.Loše joj je."
Ovog puta nije bilo pitanja.Svi su ustali i krenuli napolje.Dejmon se vratio do mene.
"I? Šta sad?"-počeo sam se smejati.
"Mariji je loše jel'?" -i on se lagano nasmejao.
"Ćuti.Pitam te šta ćemo sad?"
"Gle,možemo oko 3-4 ujutru pozvati svih da dođu,osim Arona.Rećićemo im uvezi njega i smišljati šta ćemo daljee..."
"Nije ti to loša ideja..."-rekao je Dejmon a ja sam se ponosno nasmejao.
"Nego,gde je Maria?"-sumnjičavo me je pogledao.
"Nemoj se navikavati na ovo."-na tu njegovu izjavu sam se nasmejao i krenuo u njenu sobu,verovatno je tamo.
Dejmon je išao zamnom,prevrnuo sam očima i ubrzo došao pred vrata njena sobe.Nežno sam pokucao a Dejmon se opalio smejati.
"Pa šta kucaš,majmune."
"Pa zar nije kulturno? Šta ako se presvlači ili..."
Nisam ni dovršio rečenicu a Dejmon je već uleteo u njenu sobu.Spavala je.Ležala je na krevetu i glavu je imala zaronjenu u jastuk a noge su joj visile sa kreveta.Opalio sam se smejati kao i Dejmon.Bila je tako smešna ali i slatka.Kako je disala par pramenova sa njene leve strane su se dizale pa spuštale.Prestali smo se smejati i napravili je u normalan položaj.Dejmon je izašao iz sobe uput prevrćući očima a ja sam seo pored nje.Odjednom je otvorila oči.Bio sam šokiran kad sam to video.Njene svetle plavo-zelene oči su zamenile tamno-crvene.Podsetile su me na...NE! Nije moguće.Opalio sam si šamar te je opet pogledao.Par puta je potreptala i opet imala normalne oči.Gledao sam u nju,verovatno kao da sam duha video.
"Harold...?"-upitala me pospano i mnogo hrapavim glasom a ja sam se nekako nasmejao.
"D-da.Ja sam..."
"Šta ti je? Što si tako čudan?"
"Ma ništa."
Lagano sam se nasmejao te i na njenom licu ugledao prelep,blistav osmeh.