Illegally yours ~ Serbian Translate

3. DEO

Ostavite po koji komentar dok čitate :)

Frida Mae

Ja sam sebični, opsednuti moron. To sam ja. Trebala mi je večnost dok sam odlučivala da li odvesti Louis'a pravo u bolnicu ili u svoj stan.

Naravno sa sam izabrala odlučiti to kasnije.

Odvezla bih ga u bolnicu u hitnu sobu da je izgledao kao da umire, ali je izgledao prilično normalno osim rane na glavi koju sam već zavezala zavojom. Disao je normalno, kao da je samo dremao.

Zurila sam u njega već zadnjih sat vremena, samo ga gledala kako spava na mom krevetu. Nikad nisam mislila da će doći dan kad ću u stvari videti njega kako spava na mom vlastitom krevetu. U mojim snovima ja bih spavala sa njim, ali to je naravno druga priča...

Bio je tako prelep. Mogla sam zuriti u njega danima, možda čak i do kraja svog života. Mogla bih samo sediti ovde i doslovno ga samo gledati kako spava. Htela sam ga probuditi, ali onda sam se bojala da ako to uradim, on će samo otići.

Počela sam osećati glad, pa sam donela hranu u sobu i jela dok sam ga gledala. Toliko me mamilo da malo odspavam, ali šta da se probudim i on više nije tu?

Baš kad sam htela uzeti drugi zalogaj moje pizze iz mikrotalasne, čula sam glasno kucanje na vratima. O Bože. Jedva sam poznavala nekog, pa jedino mogu biti ili Harry ili Katelyn, dve osobe koje zapravo i nisam htela videti danas.

Ili bi mogla biti pošta. Mrzila sam dobijati račune mobitela i interneta, ali bih radije sad to dobila nego da se ispostavi da je neko drugi.

Stavila sam hranu na sto i počela paničiti. Sranje, šta ako je to bila Katelyn ili Harry i da su videli Louis'a? Ne ulaze oni uvek u moju sobu, ali je još uvek postojala šansa da hoće. I šta ako počnu glasno pričati i probude Louis'a? O Bože.

Izšunjala sam se iz sobe i zatvorila vrata za sobom. Trebala mi je večnost da dođem do vrata, a udarci su postajali glasniji.

"O Bože šta ti-" rekla sam pre nego što sam ugledala Harry'ja ispred sebe.

"Super" promrmljala sam ispod daha. "Šta je bilo?"

Harry je brzinom munje ušao u prostoriju i izgledao kao da će se onesvestiti. "Ne mogu ja to uraditi."

"Uraditi šta?" zateturala sam se. Stvar je u tome što je Harry verovatno najčudnija i najzbunjujuća rodbina koju sam ikad imala. Znam da sam i ja čudna na svoj način takođe, ali on je stvarno - drugačiji. Katelyn misli da je to slatko i neodoljivo, ali ja mislim da je to jednostavno čudno, kraj priče. Kažu da je to Styles stvar, ali uvek se molim drugačije.

Utonuo je u kauč i dao mi patetični pogled. "Ne mogu je zaprositi (čekaj-šta?!!) bez usrane cigle, Frida."

"Čekaj, šta? Zaprositi? (Da, takođe moja reakcija -.- ) Zaprosićeš Katelyn??" zadihano i mekano sam upitala, brinući se da ne probudim Louis'a. "Koji u stvari đavo, Harry? Nikad mi zastvarno nisi rekao o svojim planovima za prosidbu!"

"Rekao sam ti milion puta!" rekao je činjenicu i dao mi čudan pogled.

"Nisi" prekrstila sam ruke dok sam dizala obrve.

"Jesam" zakolutao je očima. "Verovatno si bila previše zauzeta sanjarenjem ili šta god da si radila jer si totalno izvan stvarnosti."

Polako sam sela na prazan prostor kraj njega još uvek pokušavajući da svarim ovo što mi je rekao. "Znači zaprosićeš je danas?"

"Večeras" klimnuo je. Mogla sam videti kako mu se kapljice znoja formiraju na čelu i vratu. "Ali jebote, neprestano mislim o odgađanju toga."

"Zašto? Ona te voli i očigledno će reći da." Šapnula sam.